Zagađenje vazduha menja mozak dece – kako roditelji mogu da smanje štetu
Rastući broj istraživanja otkriva zabrinjavajuću istinu: zagađenje vazduha ne oštećuje samo pluća i srce; ono može trajno promeniti razvoj mozga kod dece, što dovodi do kognitivnih problema, poremećaja u ponašanju i mentalnih problema kasnije u životu.
Studije iz Novog Zelanda, Španije i Holandije pokazuju da izlaganje zagađivačima poput finih čestica (PM2.5) i azotnih oksida (NOx) tokom trudnoće i ranog detinjstva korelira sa poremećajima pažnje, nižim obrazovnim postignućima, pa čak i zloupotrebom supstanci u adolescenciji. S obzirom na to da nivo zagađenja i dalje prelazi bezbednosne smernice u mnogim regionima, stručnjaci pozivaju na hitnu akciju kako bi se smanjilo izlaganje i ublažili rizici putem ishrane, detoksikacije i pametnijih izbora za životnu sredinu.
Nauka o oštećenju mozga izazvanom zagađenjem
Institut za globalno zdravlje u Barseloni (ISGlobal) pratio je više od 4.000 dece od rođenja do adolescencije, analizirajući skeniranja mozga u 10. i 14. godini. Njihovi nalazi, objavljeni u časopisu Environmental Research, pokazali su da zagađivači ometaju belo tkivo, koje je komunikaciona mreža mozga. Veće izlaganje PM2.5 i NOx povezano je sa smanjenjem frakcionalne anizotropije (markera zdravih povezanosti u mozgu), što odgovara kašnjenju u razvoju od pet meseci. “Smatalo se da smanjenje frakcionalne anizotropije verovatno proizlazi iz promena u mijelinu, zaštitnoj ovojnici oko nerava”, rekla je glavna istraživačica Mišel Kusters.
Slično tome, istraživanje sa Novog Zelanda, koje je obuhvatilo 1.265 dece, pokazalo je da uporno izlaganje zagađenju tokom kritičnih razvojnih perioda povećava rizik od problema sa pažnjom, problema u ponašanju i zloupotrebe supstanci u adolescenciji.
Lažne tvrdnje SZO: Pandemijski sporazum kao alat za strah i profit https://t.co/Y5WDSWD5WD
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 2, 2025
Prirodne odbrane: ishrana i detoksikacija
Porodice mogu preduzeti korake kako bi umanjile efekte zagađenja. Registrovana dijetetičarka Aderet Dana Hoš naglašava važnost hrane bogate antioksidansima kako bi se suprotstavili oksidativnom stresu, ključnom faktoru koji uzrokuje oštećenja izazvana zagađenjem. To znači da treba konzumirati bobičasto voće, zeleno lisnato povrće, avokado, orahe i semenke, koji su bogati vitaminima C, E i korisnim flavonoidima. Mediteranska ishrana, koja je bogata ribom, maslinovim uljem i celovitim žitaricama, pokazala se korisnom u smanjenju kardiovaskularnih rizika povezanih sa zagađenjem, prema studiji u Circulation.
Hoš je naglasila: “Kada razmatramo kako smanjiti efekte zagađenja vazduha, važno je fokusirati se na hranu sa prirodnim detoksikacionim svojstvima. Ovo posebno uključuje hranu koja podržava antioksidativni enzim glutation, koji igra ulogu u funkciji detoksikacije jetre.”
Podrška u detoksikaciji je takođe ključna. Povrće iz porodice krstašica poput brokolija i kelja sadrži sulforafan, jedinjenje koje je dokazano u istraživanju Cancer Prevention Research da pomaže organizmu da izlučuje benzen i akrolein, uobičajene zagađivače. Hrana koja pomaže detoksifikacionim putem jetre uključuje beli luk, luk i hranu bogatu vlaknima.
Smanjenje izlaganja kod kuće i na otvorenom
Kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru često je lošiji nego na otvorenom, upozorava dr Inderpal Randhava, pulmolog. Plinske peći, sintetički nameštaj i loša ventilacija zarobljavaju toksine poput formaldehida i azot-dioksida.
Američka Asocijacija za pluća preporučuje HEPA filtre i svakodnevno provetravanje kako bi se razredili kontaminanti. Međutim, važno je pravilno održavati ove filtre. “Efikasnost HEPA filtera zavisi od kvaliteta uređaja i koliko često čistite i zamenjujete filter”, savetovao je Randhava.
Nauka je jasna i ubedljiva: zaštita razvijajućih mozgova naše dece od zagađenja vazduha zahteva proaktivan pristup kroz ishranu i poboljšanja u domu. Svaki mali korak je važan u zaštiti mladih umova od nevidljivih toksina.
