Zakerberga čeka zatvor tvrdi Britanska sekretarka za digitalne medije
Britanski zakon o bezbednosti na internetu, za koji se očekuje da će biti predstavljen u Britanskom parlamentu u narednih nekoliko meseci, ima za cilj da primora internet platforme da suzbiju nelegalni sadržaja i zaštite korisnike od štete na mreži.
Britanska sekretarka za digitalne medije, kulturu, medije i sport Nadin Doris upozorila je da bi izvršni direktor Fejsbuka Mark Zakerberg mogao da završi u zatvoru ako kompanija, koja je sada poznata kao Meta, ne bude poslovala u skladu sa novim zakonima o bezbednosti na mreži.
„Apsolutno“, izjavila je Doris na pitanje u intervjuu za Times Radio da li bi se visoki rukovodioci, poput Zakerberga, mogli naći iza rešetaka ako ne deluju kako bi zaštitili korisnike od štete na Internetu u skladu sa Zakonom o onlajn bezbednosti, koji bi trebalo da bude izglasan u parlament u narednih nekoliko meseci.
Endi Barouz, šef onlajn politike za bezbednost dece u Nacionalnom društvu za prevenciju okrutnosti prema deci (NSPCC), britanskoj dobrotvornoj organizaciji za zaštitu dece, međutim, ostao je razočaran zbog Dorisinog obećanja
On je tvrdio da „uprkos retorici, trenutni predlozi vlade znače da tehnološki šefovi neće biti lično odgovorni za štetne efekte svojih algoritama ili neuspeh da spreče doterivanje, i da bi mogli biti krivično gonjeni samo zato što nisu dali informacije regulatoru“.
Barouz je insistirao na tome da ukoliko Zakon o onlajn bezbednosti nije „dovoljno ojačan, krivične sankcije mogu biti samo reči na papiru.“
Prema njegovim rečima, „deci je potrebna dobro osmišljena regulativa koja će izvući lekcije iz drugih sektora da bi predlog zakona bio u skladu sa retorikom i sprečio zloupotrebu koja se sama po sebi može izbeći“.
Vlada Velike Britanije ažurira zakon o bezbednosti na mreži
Primedbe dolaze nekoliko dana nakon što je vlada pojačala predlog zakona dodajući niz novih krivičnih dela koji bi doveli do zatvorskih kazni za visokorangirane rukovodioce internet platformi.
Lista prioritetnih krivičnih dela trenutno uključuje osvetničku pornografiju, zločine iz mržnje, prevare, prodaju ilegalnih droga ili oružja, promociju ili omogućavanje samoubistva, kao i krijumčarenje ljudi i seksualnu eksploataciju. Prema Zakonu o bezbednosti na mreži, svaki materijal koji sadrži gorepomenute prekršaje mora biti uklonjen sa društvenih platformi i preduzeti koraci da se korisnici spreče da se susreću sa njim.
Što se tiče upravo navedenih prekršaja, oni se odnose na postavljanje poruka koje prenose pretnju ozbiljnom povredom, slanje komunikacije sa ciljem nanošenja psihičke povrede ili ozbiljne emocionalne nevolje i namerno slanje lažne poruke sa namerom nanošenja štete.
Doris je, sa svoje strane, objasnila da ministri „slušaju poslanike, dobrotvorne organizacije i aktiviste koji žele da ojačamo zakone”, dodajući da promene „znače da ćemo mi [vlada] moći da donesemo punu težinu zakon protiv onih koji koriste internet kao oružje da unište živote ljudi i to čine brže i efikasnije“.
Ona je izrazila nadu da će predlog zakona biti „obaveštenje onlajn platformama da kažu evo ga, sada vas obaveštavamo šta je, pa počnite da radite ono što treba da radite“.
Ministar kulture je ponovio Damian Collins, konzervativni predsedavajući zajedničkog komiteta poslanika i kolega koji su razmatrali nacrt zakona, koji je opisao promene kao nešto što će „poslovima društvenih medija dati više jasnoće o tome šta se od njih očekuje, a korisnicima više sigurnosti da će biti zaštićeni, posebno deca”.
OVO SE NE PROPUŠTA! MARIO ZNA I DR SEMIR OSMANAGIĆ RASTURAJU TEHNOKRATE
Zakon o bezbednosti na mreži koji obavezuje kompanije društvenih medija da štite svoje korisnike od štetnog sadržaja postao je vruća tema nakon ubistva poslanika konzervativaca Dejvida Amesa 15. oktobra 2021. Osumnjičeni ubica, Ali Harbi Ali, optužen je za ubistvo i optužen za planiranje terorističkih napada . Usred posledica ubistva poslanika Torijevaca, lider laburista Keir Starmer uperio je prst u platforme društvenih medija, tvrdeći da „ne uspevaju da se suzbiju ekstremizam“ i pozivajući na „oštre sankcije“.
Fejsbuk i njegova porodica aplikacija, uključujući Instagram, ranije su bili osuđivani jer nisu uradili dovoljno da spreče sadržaj koji promoviše „mržnju i podele“ ili stvara toksično okruženje za njihove mlade korisnike, posebno tinejdžerke. Meta je nedavno tužena za 2,3 milijarde funti (3,1 milijardu dolara) zbog tvrdnji da je najmanje 44 miliona korisnika Fejsbuka u Britaniji eksploatisalo svoje lične podatke nakon što su se prijavili na giganta društvenih mreža.
