Sigurno će proći i godine pre nego što šira javnost u potpunosti shvati posledice mera izolacije koje su vlade širom sveta nametnule svojim građanima kao odgovor na covid-19, ali dokazi o troškovima počinju već da pristižu.
Nedavna studija koju je radio Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) anketirala je hiljade srednjoškolaca o efektima pandemije. “Od početka pandemije,” navodi se u studiji, “više od polovine učenika smatralo je da je teže završiti školske zadatke (66%) i iskusilo je emocionalno zlostavljanje od strane roditelja ili druge odrasle osobe u svom domu (55%).” što je u velikoj korelaciji sa studentima koji su “iskusili nesigurnost zbog gubitka posla roditelja (29%), ličnog gubitka posla (22%) i gladi (24%)”.
Srodna studija CDC -a , objavljena istog dana, ispitivala je efekte pandemije na mentalno zdravlje srednjoškolaca. Utvrđeno je da je “tokom 12 meseci pre istraživanja, 44,2% iskusilo jaka osećanja tuge ili beznađa, 19,9% je ozbiljno razmišljalo o pokušaju samoubistva, a 9,0% je pokušalo samoubistvo.”
Ovi nalazi ne bi trebalo da budu iznenađujući. Samo nekoliko meseci nakon pandemije, CDC-ov izveštaj o morbiditetu i mortalitetu anketirao je ljude svih starosnih dobi u vezi sa zloupotrebom supstanci i samoubilačkim mislima, a mladi su pokazali najdramatičniji porast u poređenju sa anketama iz perioda pre kovida. Ovaj izveštaj je, naravno, gotovo ignorisan, jer su demagozi u politici i medijima predviđali Armagedon ako svet ne prihvati njihovu drakonsku politiku izolacije.
Jedan predstavnik CDC-a, govoreći o studijama, dao je odgovor na ovo pitanje : „Ovo nam zaista daje dokaz da sa sigurnošću kažemo da je pandemija bila neverovatno remetilačka za mlade ljude i njihove porodice“. „Pandemija je uzela danak“, prema svim naslovima medija koji izveštavaju o studijama.
Nekima razlika između pandemije i izolacije može izgledati kao drugačije, ali izbor reči može imati važne posledice na sadašnju i buduću politiku. Logika iza mera socijalnog distanciranja je da su takve politike neophodne za smanjenje ozbiljnosti pandemije. Čak i suočeni sa ogromnim dokazima da su se izolacije pokazale kao neefikasne , korona vernici će uvek pronaći načine da odbace činjenice i zatraže još oštrije mere.
Zbog toga je tako važno pravilno povezati uzrok i posledicu. Nije, i nikada do sada nije postojala pandemija koja stvara finansijsku nesigurnost za porodice i uništava društvene živote naše omladine. Nije pandemija ta koja povećava stope depresije, zloupotrebe droga i suicidalnih misli među tinejdžerima. Ovo su troškovi političkih odgovora na pandemiju koji su, u ime naše sigurnosti, rekli ranjivim mladim ljudima da ne mogu da se vide sa svojim prijateljima, ili da pokažu svoja lica ili da se uključe u bilo koju od društvenih aktivnosti koje im pomažu da se razviju u mentalno zdrave odrasle osobe.
Vreme je da mediji počnu da izveštavaju da su zaključavanja i mere poput socijalne distance – a ne pandemija – ti koji su uzeli takav danak na tinejdžere.
NultaTačka/Inforwars
