Zakon EU o slobodi medija prošao ključno glasanje: Sada je moguće legalno instalirati špijunski softver na uređaje novinara
Ako se pitate, trebalo bi da postoje vrednosti i transparentnost koju predstavlja Evropska (EU) komisija. A komesar kome je poveren ovaj zadatak koji priliči titanima je Vera Jurova.
Jurova je imala radosne vesti da podeli na X, platformi kojoj voli da preti.
„Mnogi su mislili da je ovo nemoguća misija. Ali imamo ga: predlog za zaštitu slobode medija u Evropskoj uniji. Posle današnjeg glasanja, hajde da postignemo konačan dogovor da zaštitimo novinare i naše demokratije“, objavila je češki birokrata 3. oktobra.
Dan kasnije, mađarski premijer Viktor Orban je još jednom pokazao da nije raspoložen da „uhapsi bilo koga” u vezi sa politikom EU, koja je ovih dana prepuna sa previše nesuglasica.
Ovo je Orban napisao kao odgovor na Jurovin oduševljeni post:
„Još jedan predlog protiv slobode govora iz Brisela: uspostavljanje potpune kontrole nad medijima. Mi srednjoevropljani smo videli takve stvari u prošlosti. Zvali su ga Kominform i Reichspressekammer. Nikad više! #MediaFreedomAct”.
Izveštaj otkriva da je u poslednjih 5 godina zbog “neposlušnosti” blokirano na stotine bankovnih računa Kanađana https://t.co/jUOwvX5to2
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 9, 2023
Ali šta je to, oko čega se razni „faktori oko forme“ EU zvaničnici/predstavnici sada zlobno i javno ne slažu?
Evropski (tj. EU) Zakon o slobodi medija, blok opisuje kao „nezavisni medijski stub demokratije i važan deo ekonomije, koji pomaže u oblikovanju javnog mnjenja i poziva na odgovornost onih koji su na vlasti“.
Demokratija je očigledno pakleno sklona „oblikovanju javnog mnjenja“ na svoj način. Pa postoji jedna crvena (orvelovska) zastava.
A EU i dalje mahnito maše sopstvenim opisom zakona.
„Predloženi akt ima za cilj da zaštiti novinare od potrebe da otkriju svoje izvore i od upotrebe špijunskog softvera protiv njih. Takođe postavlja zahteve za sisteme merenja gledanosti i transparentnu alokaciju državnog oglašavanja. Medijski sadržaj bi bio bolje zaštićen od uklanjanja onlajn sadržaja, a bio bi uspostavljen i novi evropski odbor za medijske usluge“.
Ali prevedeno na realnu situaciju, Zakon EU o slobodi medija omogućava legalno instaliranje špijunskog softvera na uređaje novinara – ako EU smatra da su okolnosti ispravne.
Otuda Orban ne okleva da ovo uporedi sa „Kominformom“, ili, zaista, „Reichspressekammer“.
