Zakon o digitalnim uslugama koji je usvojila EU predstavlja novu cenzuru gde se X i Fejsbuk primoravaju da uklone sadržaj
Zakon Evropske unije o digitalnim uslugama (DSA) stupio je na snagu 25. avgusta, obavezujući „veoma velike onlajn platforme“ da brzo uklone ono što neizabrane birokrate Evropske komisije odluče da definišu kao „dezinformacije“.
Kako Laurie Wastell ističe u „Evropskom konzervativcu“, DSA obavezuje onlajn platforme da brzo uklone takozvane dezinformacije. Od 25. avgusta, EK ima na raspolaganju agresivan režim sprovođenja, tako da ako velike tehnološke kompanije ne poštuju EU „Pojačani kodeks prakse o dezinformacijama“, koji zahteva brzu cenzuru dezinformacija, onda mogu biti kažnjene do 6% njihovog godišnjeg globalnog prihoda, koje istražuje Komisija, a potencijalno čak i onemogućava da uopšte rade u EU.
Dakle, ko će reći da li je nešto dezinformacija? U slučaju platformi društvenih medija koje funkcionišu unutar EU, EK je arbitar toga, jer je Komisija ta koja će odlučiti da li platforme poput X i Fejsbuka čine dovoljno da se bore protiv toga. (Izvršnom telu EU, EK, DSA daje ekskluzivnu moć da proceni usklađenost sa Kodeksom i primeni kazne ako se utvrdi da platforma plasira „štetan“ sadržaj)
Svedočenja onih koji su preživeli požar na Havajima: Vlasti su nas blokirale da napustimo grad koji je goreo https://t.co/dMVSGRsPWG
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 25, 2023
I kakav govor DSA hoće da kontroliše? Kodeks definiše dezinformacije kao „lažni ili obmanjujući sadržaji koji se šire sa namerom da se obmane ili obezbede ekonomska ili politička dobit i koji može naneti štetu javnosti“. To zvuči dovoljno nevino i apolitično. Ipak, čini se da Evropska opservatorija za digitalne medije (EDMO), koju je EK pokrenula u junu 2020. i ima za cilj da „identifikuje dezinformacije, iskoreni njihove izvore ili umanji njihov uticaj“, čini se da usvaja mnogo šire, duboko politizovano razumevanje termina „obmanjujući sadržaj“.
Razmotrite, na primer, neke od ključnih „trendova dezinformacija“ navedenih u nedavnom brifingu EDMO-a o dezinformacijama u Irskoj iz 2023. Oni uključuju „nativističke narative“ koji se „suprotstavljaju migraciji“, „narative o rodu i seksualnosti“ koji se dotiču „drag queens“ i trans pitanja kao „deo šireg „anti-budnog“ narativa koji se ruga kampanjama socijalne pravde“, i „narativi o životnoj sredini“ koji kritikuju politiku klimatskih promena i Gretu Tunberg.
Jasno, ono što je zajedničko takvim narativima nije to što oni predstavljaju dezinformaciju u smislu navedenom u Kodeksu – to jest, „lažne informacije koje imaju za cilj da dovedu u zabludu“. Umesto toga, oni predstavljaju opoziciju javnosti nepopularnim politikama koje favorizuju evropske elite — u ovom slučaju masovne migracije, transrodna ideologija i Net Zero.
Prema rečima predsednice EK Ursule fon der Lajen, od vitalnog je značaja da kompanije cenzurišu dezinformacije ove vrste kako bi „osigurale da onlajn okruženje ostane bezbedan prostor“. Bezbedno za koga, pitamo se — političare ili građane?
