Zakon o veštačkoj inteligenciji u EU efektivno legalizuje biometrijski masovni nadzor

2. februara, Zakon EU o veštačkoj inteligenciji, koji je stupio na snagu u avgustu, dostigao je prvi rok za usklađivanje. To su odredbe koje sadrže pravila koja omogućavaju bloku da legalizuje biometrijski masovni nadzor.

Ovo se dešava preko člana 5, koji na prvi pogled nastoji da uvede zaštitu od korišćenja AI sistema koji predstavljaju „neprihvatljiv rizik“. Ali, postoje i izuzeci od ovoga, definisani u zakonu kao „strogo neophodni” slučajevi kada je tim istim sistemima dozvoljeno korišćenje.

Upravo to je izazvalo strah da je jedna od posledica Zakona o veštačkoj inteligenciji da u stvari legalizuje neke veoma sporne primene masovnog nadzora zasnovanog na biometrijskim podacima.

Član 5 zabranjuje da organi za sprovođenje zakona koriste udaljene biometrijske ID sisteme u realnom vremenu u javnim prostorima – ali samo „osim i u meri u kojoj je takva upotreba striktno neophodna“.

Stigao im je kraj, više nemaju gde da se sakriju | Nikola Jović | Mario Zna, 314 Uživo

„Strogo neophodni“ slučajevi su opisani kao slučajevi kada organi za sprovođenje zakona tragaju za „konkretnim žrtvama“ zločina poput otmice, trgovine ljudima i seksualne eksploatacije, ali i kada traže nestala lica.

Druga definicija postaje manje precizna po obimu jer omogućava da se sistemi za nadzor AI koriste za sprečavanje kriminala. Ovo uključuje pretnju po život ili fizičku bezbednost pojedinaca za koju se smatra da je „specifična, značajna i neposredna” – ili pretnja terorističkim napadom za koju policija odluči da je „istinska i prisutna”, ali takođe – „istinska i predvidiva”.

NOVO: Pored izlaska iz Svetske Zdravstvene Organizacije predsednik Argentine Havijer Milei potpisao je izvršnu naredbu kroz koju se zabranjuju operacije promene pola kod maloletnika 🇦🇷💥🏳️‍⚧️

👉 Opširnije Pročitajte na Telegram kanalu Nulta Tačka https://t.co/n4woLxFoUI pic.twitter.com/g2dC29onER

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 6, 2025

Na kraju, Zakon o veštačkoj inteligenciji tretira kao „strogo neophodno“ da se od zabranjenih aktivnosti veštačke inteligencije izuzmu sledeće: „Lokalizacija ili identifikacija osobe za koju se sumnja da je počinila krivično delo, u svrhu sprovođenja krivične istrage ili krivičnog gonjenja ili izvršenja krivične kazne za krivična dela“.

Oni su navedeni u Aneksu II i kažnjivi su u zemljama članicama EU za period od najmanje četiri godine.

Drugim rečima, iz pravila se može izvesti dosta „strogo neophodnih“ scenarija i tumačenja koja omogućavaju masovni biometrijski nadzor.

Da bi olakšala sprovođenje zakona, EU je smislila svoj „Pakt o veštačkoj inteligenciji“ – još jedno od „dobrovoljnih obećanja“ bloka koje je potpisalo preko 100 kompanija, među kojima su Amazon, Google i OpenAI – ali ne i Meta i Apple.

Neki posmatrači primećuju da kompanije koje su kritične prema zakonu očekuju jasnoću u pogledu standarda i smernica.

Nulta Tačka/InfoWars