Zakonodavci u SAD planiraju mogući događaj „masovnih žrtava“ u Kongresu
Zamislite nezamislivo: masovno pucanje na članove Kongresa koje ostavlja veliki deo zemlje bez predstavništva i menja ravnotežu političke moći u Vašingtonu.
U trenutnom političkom okruženju, takvo izbijanje nasilja nije toliko nezamislivo kao što je nekada bilo, smatraju članovi Kongresa iz obe stranke. Pokušaj ubistva članova tokom vežbe bejzbol tima Kongresa 2017. godine, nasilni napad na Kapitol 6. januara 2021. godine, dramatičan porast pretnji protiv članova i, najsvežije, mogući drugi pokušaj ubistva bivšeg predsednika Donalda Trampa naglašavaju potrebu da Kongres obezbedi da može nastaviti da upravlja nakon masovnog nasilja, rekli su.
Da bi se suočili sa takvim scenarijom, ova četiri člana Kongresa — dva republikanaca i dvoje demokrata — zagovaraju malo verovatno rešenje: ustavni amandman koji bi omogućio brzu zamenu članova u slučaju događaja sa masovnim žrtvama.
Pored obezbeđivanja neprekidnog predstavništva za birače, amandman bi odvratio pokušaje korišćenja nasilja za preusmeravanje ravnoteže moći u Domu.
„Videli smo 300% povećanje pretnji protiv članova u poslednjih sedam godina, prema podacima Kapitol policije,“ rekao je predstavnik Derek Kilmer, jedan od četiri zakonodavca koji se zalažu za ovo pitanje. „U okruženju u kojem smo primetili sve veću sklonost političkom nasilju, zamislite — strašno — vežbu bejzbola gde neko ima loše namere i bolju preciznost. Doslovno možete preokrenuti većinu na tri do četiri meseca. Što mislim da je zastrašujući podsticaj za političko nasilje.“
Prema anketi među državnim izbornim zvaničnicima, državama je potrebno između tri i četiri meseca, u proseku, da održe vanredne izbore za zamenu preminulog člana Doma — što je funkcija vremena potrebnog za štampanje glasačkih listića, pored saveznog zakona koji zahteva da se glasački listići pošalju glasačima u inostranstvu i vojnim glasačima najmanje 45 dana pre izbora.
Bezbednost na prvom mestu?! Pripadnik Američke Tajne Službe slušajno upucao sebe svojim oružjem https://t.co/StMIfRJ2xG
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 24, 2024
„To je zapravo jako dug period da postoji upražnjeno mesto ako se nalazite usred nacionalne krize,“ rekao je Kilmer.
Kilmer se udružio sa predstavnicima Bradom Wenstrupom (R-Ohio), Williamom Timmonsom (R-S.C.) i Emanuelom Cleaverom II (D-Mo.) kako bi osmislili predlog koji bi obezbedio da Kongres može nastaviti svoj rad u slučaju da veliki broj članova bude ubijen u masovnom napadu. Njihov predloženi ustavni amandman zahtevao bi od svakog člana Doma da dostavi imena najmanje pet pojedinaca iz svoje političke stranke svom državnom guverneru. U slučaju smrti tog predstavnika, guverner bi imao obavezu da izabere jedno ime sa liste u roku od 10 dana, a predsednik Doma bi bio dužan da ih odmah postavi.
Amandman o „kontinuitetu“ takođe bi onemogućio potencijalnom ubici da preuzme kontrolu nad Domom sa jedne strane na drugu, rekao je Kilmer. Privremeni imenovani bi služio samo do održavanja vanrednih izbora.
Ustav zahteva da se sve praznine u Domu popunjavaju izborima, a ne privremenim imenovanjima. Ne postavlja isti standard za Senat, gde države mogu odlučiti da popune praznine privremenim imenovanjem dok se ne održe vanredni izbori.
Usvajanje ustavnog amandmana je teško, zahteva dvotrećinsku većinu u oba doma Kongresa, kao i ratifikaciju od strane tri četvrtine državnih zakonodavstava. Poslednja ratifikacija dogodila se 1992. godine, kada je usvojen 27. amandman, koji zahteva da svako povećanje plata koje Kongres usvoji za sebe ne može stupiti na snagu do sledećih izbora.
Kongres bi trebao da eliminiše podsticaj za pojedinca da počini političko nasilje u svrhu preusmeravanja ravnoteže moći, tvrdio je Wenstrup na ročištu podkomiteta za administrativna pitanja Doma u sredu.
„Nasilni domaći terorista pokušao je da ubije republikanske članove Kongresa,“ prisetio se Wenstrup, koji je pružio pomoć većinskom šefu u Domu Stivu Skalizu (R-La.) nakon što je pogođen tokom napada na bejzbol tim Kongresa. „Imao je imena u džepu, opise u džepu. Ovo je bio jasan pokušaj ubistva, i odlučio je da upotrebi ubistvo ili atentat kao alat za političke promene. Hteo je da uništi republikansku većinu i promeni ravnotežu moći.“
„Smatrao bih da je to ustanak jednog čoveka,“ dodao je Wenstrup.
I Kilmer i Wenstrup se povlače na kraju ove godine, a šanse da amandman prođe kroz veoma podeljen Kongres su male.
Od 1945. godine, predstavljeno je četrdeset ustavnih amandmana, „i nijedan od njih nije prošao,“ primetila je predstavnica Stephanie Bice (R-Okla.), predsednica podkomiteta, u svojim uvodnim rečima. Bice je rekla da ova statistika objašnjava zašto je nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, Kongres odlučio da umesto toga izmeni savezni zakon koji zahteva da država održi vanredne izbore u roku od 49 dana u slučaju vanredne situacije kada praznine u Domu premaše 100 mesta.
Prema Rebeki Gambler, direktorki odeljenja za unutrašnju bezbednost i pravdu u Kancelariji za reviziju vlade, devet država ima zakone koji omogućavaju održavanje vanrednih izbora za popunjavanje praznina u Domu koji su u skladu sa saveznim zakonom koji zahteva da se vanredni izbori održe u roku od 49 dana od nastanka upražnjenih mesta. Međutim, 41 država nema takve zakone, a neki zvaničnici, odgovarajući na anketu GAO-a, izrazili su zabrinutost u vezi sa svojom sposobnošću da održe izbore u tako uskom vremenskom okviru.
„Samo je 27 država do sada odgovorilo na anketu,“ rekla je Gambler, „ali su neki državni izborni zvaničnici izvestili da bi ‘bilo teško izabrati kandidate u vremenskom okviru koji zahteva zakon.’“
Zvaničnici su takođe ukazali na izazove u vezi sa pripremom i štampanjem glasačkih listića, identifikovanjem biračkih mesta i radnika na biralištima, kao i slanjem odsutnih glasačkih listića vojnim i inostranim glasačima,“ rekla je Gambler, dodajući da su neki izborni zvaničnici ponudili sugestije i najbolje prakse o tome kako održati vanredne izbore u tako uskom vremenskom okviru. Konačni izveštaj biće objavljen u narednim mesecima.
„U 21. veku, naivno je zamisliti da se ne bismo mogli naći u situaciji koja motiviše ovaj predlog,“ rekao je Richard Primus, profesor ustavnog prava na Univerzitetu u Mičigenu.
Primus je dodao, međutim, da ako je cilj sprečavanje nasilnih dela koja imaju za cilj preusmeravanje ravnoteže moći, zakonodavci bi takođe trebalo da razmotre izmene Zakona o zameni predsednika, koji uključuje predsednika Doma i predsedavajućeg Senata u liniji promene.
„Često se dešava da su oni iz druge političke stranke od predsednika,“ rekao je.
