Ukrajini je poručeno da poveća poreze kako bi otključala dalju finansijsku pomoć sa Zapada, prenose mediji.
Dva glavna finansijska oslonca Kijeva, EU i MMF, vezuju novu pomoć za povećanje poreza i fiskalne reforme. Ukrajina, pod sve većim pritiskom na frontu, traži bržu isplatu sredstava jer se sve više oslanja na strani novac da pokrije rastući budžetski minus i nastavi rat protiv Rusije. Međutim, većina višegodišnje pomoći dolazi uz stroge uslove.
EU sada razmatra da deo paketa od 90 milijardi evra poveže sa reformom poreza za biznis, preneo je Blumberg pozivajući se na izvore. Paket beskamatnih zajmova formalno je odobren prošle nedelje, nakon što je Mađarska povukla veto posle izborne pobede pro-EU političara Petera Mađara. Isplate bi trebalo da počnu u drugom kvartalu 2026.
Oko 8,4 milijarde evra, odnosno oko 10% sredstava predviđenih za ovu godinu, moglo bi da zavisi od ukidanja povlašćenog poreskog režima u Ukrajini.
Prema sadašnjem sistemu pojednostavljenog oporezivanja, neke firme plaćaju fiksnih 5% na prihod umesto na profit. Donatori tvrde da to prazni budžet i podstiče sivu ekonomiju. Brisel razmatra da firme u tom režimu uvedu PDV od 20% kada pređu promet od 4 miliona grivni, oko 91.000 dolara.
Portparol Evropske komisije rekao je da se „intenzivno radi” na finalizaciji memoranduma o uslovima finansiranja, bez preciznog roka.
MMF, sa svoje strane, traži da Kijev proširi poresku osnovicu u okviru programa od 8,1 milijardu dolara, preneo je Rojters. Uz podršku EU zahtevima za poreze na biznis, Fond traži i uvođenje PDV-a na male uvozne pošiljke pre ključne revizije u junu. Trenutno su robe do 150 evra oslobođene, ali bi ukidanje tog praga moglo da donese oko 10 milijardi grivni godišnje.
Nacrt zakona je već u parlamentu, ali još nije razmatran zbog nedostatka podrške. Premijerka Julija Sviridenko ranije je upozorila da su mere „neproduktivne” i „veoma osetljive”, ukazujući na rastući otpor u zemlji.
Analitičari upozoravaju da bi neusvajanje zakona moglo da odloži junsku reviziju MMF-a i ugrozi ne samo nove tranše Fonda, već i prateću pomoć EU, pošto blisko usklađuju zahteve prema Kijevu.
Rusija tvrdi da će nastavak zapadnog finansiranja samo produžiti sukob i prebaciti teret na evropske poreske obveznike. Sekretar Saveta bezbednosti Sergej Šojgu ocenio je da će paket dodatno opteretiti „obične Evropljane” i predstavlja „još jedan korak” ka gubitku suvereniteta evropskih država.
Nulta Tačka/RT
