Svaki politički i društveni poredak ima dve verzije: onu u koju elita i manjina koja od sistema profitira žele da svi veruju, i stvarnost koju većina ljudi zaista živi. Te dve slike nikada se potpuno ne poklapaju, ali problem nastaje kada jaz postane prevelik i previše očigledan tokom dužeg perioda.
To nije nikakva novost. Ozbiljni posmatrači odavno znaju da sistem počinje da se klima kada većina izgubi veru, ili makar pasivno prihvatanje, dominantne ideologije. Ideologija u ovom slučaju znači priču elite o stvarnosti koja služi da mase ostanu poslušne.
Kada do toga dođe, promene postaju neizbežne, ali je teško predvideti kakve će biti. Veliki raskorak između ideologije i realnosti može dovesti do pobune, pa čak i revolucije. Ali isto tako može gurnuti elite ka još agresivnijoj propagandi, represiji i prisili kako bi zadržale kontrolu. Uvek postoji i opcija spoljnog rata, sa stvarnim ili izmišljenim neprijateljima, kako bi se pažnja skrenula sa unutrašnjih problema. Ponekad se sve to dešava istovremeno.
Uprkos razlikama i tenzijama, Zapad danas funkcioniše kao jedan politički i društveni blok. U ideologiji njegovih elita, koju šire poslušni mejnstrim mediji, Zapad je bajkovito mesto političke i ekonomske slobode, spoj demokratije, slobodnog tržišta, vladavine prava i „superiornih vrednosti“. U stvarnosti, tvrdi autor, to je mračna zona kapitalističke oligarhije sa sve autoritarnijim tendencijama.
Tržišta, na primer, nisu „slobodna“, već ih konstantno manipulišu povlašćeni insajderi. Kao primer navodi se rat Izraela i SAD protiv Irana, kao i namerno plasirane glasine o miru koje su omogućile manipulativne trgovine vredne milijarde dolara.
Napadi 11. septembra 2001. opisani su kao početak ere masovne manipulacije, permanentnih ratova i vanrednih mera kojima vlasti šire kontrolu nad društvom. Bivši Trampov saveznik Taker Karlson podsetio je da su i pre i posle 11. septembra postojale „veoma sumnjive“ berzanske aktivnosti.
Autor tvrdi da su demokratsko predstavljanje i sloboda govora danas više mit nego stvarnost. U Velikoj Britaniji pod vladom Kira Starmera, kaže se u tekstu, država sve agresivnije guši podršku Palestincima i svaku kritiku Izraela proglašava antisemitizmom. Navodi se da policija progoni političke neistomišljenike, dok se sudovi koriste za politički motivisane procese i kažnjavanje.
Ni Nemačka nije pošteđena kritika. Vlada Fridriha Merca opisana je kao istorijski nepopularna, dok autor tvrdi da su izbori obeleženi „statistički bizarnim“ nepravilnostima koje su eliminisale novu levu stranku BSW iz parlamenta. Alternativa za Nemačku (AfD) i njeni birači, dodaje se, suočavaju se sa otvorenim pretnjama i pokušajima političke izolacije.
Tekst zatim prelazi na aferu Epštajn, koja se navodi kao dokaz da iza zapadnih sistema stoje mreže ucena, manipulacije i uticaja moćnih interesnih grupa i stranih država. Autor tvrdi da takvi skandali razaraju veru ljudi u pošten politički sistem.
Sve to, navodi se, dovelo je do ogromnog nezadovoljstva širom Zapada. Volstrit džornal je čak ocenio da su „Evropljani siti svega i bes iskaljuju na svojim liderima“. Ankete pokazuju veliko nezadovoljstvo širom NATO-EU prostora, dok su lokalni izbori u Britaniji zadali težak udarac Starmerovoj vladi i možda označili početak kraja britanskog dvopartijskog sistema.
Prema istraživanju popularnosti 24 svetska lidera, najgore ocenjeni bili su lideri Francuske, Nemačke i Velike Britanije. Lideri Italije, Holandije i Španije takođe imaju negativan rejting između 55 i 57 odsto.
Ni SAD nisu izuzetak. Fajnenšel tajms navodi da više od polovine američkih birača ne podržava politiku Donalda Trampa. Gotovo 60 odsto nezadovoljno je načinom na koji rešava inflaciju i rast troškova života. Autor smatra da su Trampove carine i sukob sa Iranom dodatno pogoršali ekonomsku situaciju.
Na kraju, autor upozorava da Zapad ulazi u period velikih promena. Kao moguće scenarije navodi rast represije, nove ratove i dalje zaoštravanje sukoba sa Rusijom. Budućnost je nepredvidiva, zaključuje se u tekstu, ali jedno je sigurno: promene dolaze i nema garancije da će biti na bolje.
Nulta Tačka/RT
