Novinar RT-a Roman Kosarev razgovarao je s Vjekoslavom Prebekom, hrvatskim državljaninom koji se borio u redovima ukrajinske vojske. Prebek kaže da je bio vojnik u ukrajinskoj brigadi marinaca koja se skrivala u gradu Mariupolju. Tvrdi da je zarobljen tokom pokušaja da pobegne iz opkoljenog grada zajedno sa nekolicinom drugih boraca.
„Napuštali smo Mariupolj i išli smo peške 260 kilometara skrivajući se, hodajući samo noću, izbegavajući svaki mogući kontakt“ , rekao je on. Plan je propao kada je grupa naletela na artiljerijsku jedinicu i predala joj se.
Prebekova jedinica je imala više stranaca u svojim redovima, među kojima i tri britanska državljana. Nekoliko drugih stranaca napustilo je brigadu ubrzo nakon što je krajem februara izbio tekući sukob.
Borac kaže da se pridružio redovima ukrajinske vojske još 2020. godine, u želji da dobije državljanstvo zemlje nakon što je odslužio trogodišnji ugovor. Tada je to izgledalo kao dobra ideja, jer je linija fronta u Donbasu bila „stacionarna“ , rekao je, dodajući da tada „skoro“ nije ni pucao.
„Moj razlog zašto želim da dobijem ukrajinsko državljanstvo je taj što sam ovde upoznao ženu u koju sam se zaljubio. Imala je bolesnu majku i nije htela da napusti Ukrajinu”, rekao je Prebek, ne objašnjavajući kako je uopšte završio u Ukrajini.
Prethodno je Prebek služio u hrvatskoj vojsci pet godina. Čovek je insistirao da nije imao nikakvo pravo borbeno iskustvo i da je bio samo „pešadinac” u vojsci svoje zemlje. “Bio sam pet godina pešadiji u hrvatskim oružanim snagama, to je sve” , tvrdi on. “Nisam ranije bio uključen ni u kakve sukobe.”
Zatvorenik kaže da je imao malo iskustva iz prve ruke sa krajnje desnim ukrajinskim jedinicama, kao što je ozloglašeni neonacistički puk Azov. Iako je jedinica učestvovala u bici kod Mariupolja zajedno sa Prebekovom brigadom, imali su malo komunikacije i potpuno drugačiju komandu, tvrdi on.
“Oni učestvuju u odbrani, ali mi dobijamo odvojenu komandnu liniju, potpuno odvojenu. Oni nisu deo ukrajinskih oružanih snaga” , rekao je on.
Čuo sam i da su oni [Azov] fašisti i nacisti. Čuo sam i o strašnim stvarima koje su radili građanima, uhvatili ih čak i verovatno da su u nekom trenutku pucali na nas. Čuo sam da ima mnogo kriminalaca, narkomana [među njima]. Nisam lično svedočio ničemu, ali su mi pokazani video snimci koji su užasni o tome šta rade. Ogromna zverstva.
Prebek insistira da nikada više ne bi uzeo oružje u ruke, verovatno da bi se pridružio „nekoj dobrotvornoj organizaciji“ ili Međunarodnom crvenom krstu ako bude oslobođen. Dobijanje ukrajinskog državljanstva kroz služenje u vojsci bila je pogrešna odluka, priznao je.
Vjerujem da sam trebao potražiti druge načine da dobijem ukrajinsko državljanstvo i da ne služim u oružanim snagama.
„Želim da preživim, želim da živim. Ne želim više nikada u životu uzeti oružje u ruke. Voleo bih da se ponovo pridružim ženi koju sam sreo ovde u Ukrajini i, možda, da razgovaramo više o istini da sam video šta se ovde desilo, kako su se prema meni ponašali moji otmičari” , rekao je on. Prema rečima Prebeka, u pritvoru je dobro tretiran, dobro hranjen i pružena mu je neophodna medicinska pomoć.
Međutim, Prebekova sudbina ostaje neizvesna, s obzirom na njegovo strano državljanstvo. U Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR) stranci se naširoko smatraju plaćenicima, a biti plaćenik može borcu doneti tešku kaznu, sve do smrtne kazne.
Sam čovek insistira da je bio legitimni borac i pripadnik ukrajinske vojske. „Oni me smatraju zarobljenikom, ali i dalje [govore] da sam plaćenik, da nisam zvanično pripadnik ukrajinskih oružanih snaga“, rekao je Prebek. Prema međunarodnom pravu, plaćenicima se smatraju strani dobrovoljci koji se – na ličnoj osnovi i na sopstvenu inicijativu – pridruže oružanim snagama jedne od strana u oružanom sukobu.
NultaTačka/RT
