Zašto Donald Tramp želi Grenland? Resursi, geopolitika i ekonomski uticaj
Grenland, daleki i zabačeni deo sveta, postao je iznenadni fokus interesovanja predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa. Dok je ovo ostrvo poznato po svom ledenom pokrivaču i maloj populaciji od oko 56.000 ljudi, Trampova želja da ga pridruži Sjedinjenim Američkim Državama ima duboke korene u ekonomskim, strateškim i geopolitičkim razlozima.
Jedan od glavnih razloga za Trampov interes za Grenland leži u njegovim bogatim prirodnim resursima. Grenland se smatra potencijalnim domom jednih od najvećih preostalih naftnih rezervi na svetu. Prema procenama, u vodama oko Grenlanda moglo bi se nalaziti do 110 milijardi barela nafte. Za zemlju poput SAD, koja dnevno troši oko 20 miliona barela nafte, ovo predstavlja značajan ekonomski potencijal.
Da li ih čujete kako vrište?! NOVA epizoda podkasta Mario Zna UŽIVO! PETAK OD 21h!
Osim nafte, Grenland poseduje i ogromne rezerve retkih zemnih elemenata, ključnih za modernu tehnologiju, poput mobilnih telefona, električnih automobila i vetroturbina. Jedno nalazište, Kvanefjeld, sadrži jedne od najvećih neiskorišćenih depozita ovih elemenata van Kine. Ovi resursi već su privukli pažnju Kine, što dodatno komplikuje geopolitičku igru.
Geopolitički značaj Grenlanda
Grenland takođe ima strateški značaj za SAD. Na njemu se već nalazi američka vojna baza Tule, ključna za radarski nadzor i odbranu od potencijalnih raketnih pretnji. Kontrola nad ovom bazom dodatno bi ojačala američku poziciju u Arktičkom regionu, posebno u svetlu rastuće konkurencije sa Rusijom i Kinom.
Donald Tramp je čak zapretio Danskoj, čiji je Grenland autonomni deo, uvođenjem visokih tarifa ukoliko Danska odbije njegov predlog. Štaviše, nije isključio ni ekonomske, pa čak ni vojne metode za ostvarenje ovog cilja. Ovakve izjave izazvale su šok u međunarodnoj zajednici.
Trampova vizija uključuje Grenland kao potencijalnu 51. ili 52. saveznu državu SAD, s obzirom da je izjavio da želi i da Kanada postane deo SAD-a, što bi imalo ozbiljne posledice na političku ravnotežu u Kongresu i predsedničke izbore u SAD. Ipak, stanovnici Grenlanda, predvođeni premijerom Múteom Bourupom Egedejem, jasno su poručili: „Grenland nije na prodaju.“
Da li je Grenland zaista dostižan cilj Americi?
Iako su SAD već pokušavale da kupe Grenland, još od 1867. godine do pokušaja Harija Trumana 1946., nijedna od tih inicijativa nije uspela. Grenland ima pravo na referendum o nezavisnosti, a lokalni lideri verovatno neće pristati na to da postanu deo SAD.
Dok se čini da Trampova želja za Grenlandom trenutno nema realne osnove, ovo pitanje osvetljava sve veće rivalstvo velikih sila za kontrolu nad Arktikom i njegovim resursima.
Ipak, sudbina Grenlanda u velikoj meri zavisi od njegovih građana, koji moraju odlučiti da li žele nezavisnost, bliže veze s SAD ili zadržavanje sadašnjeg statusa pod Danskom.
