Prepoznajući nuklearnu energiju i prirodni gas kao zelene, EU je afirmisala ljudsko blagostanje i ekološki napredak, a ne dogmatizam o obnovljivim izvorima energije…
Nemački kancelar Olaf Šolc (levo) i francuski predsednik Emanuel Makron (desno) složili su se da odbiju zahtev klimatske aktivistkinje Grete Tunberg da Evropa ne finansira nuklearna postrojenja i postrojenja za prirodni gas.
Najuticajnija klimatska aktivistkinja na svetu, koja nema na vidiku drugoplasiranu, je Greta Tunberg.
Magazin Tajm ju je proglasio osobom godine za 2019. i čini se da je neizbežno da će dobiti Nobelovu nagradu za mir na kraju, ako ne i ove godine.
Sa njenih 14 miliona pratilaca na Instagramu i njenih pet miliona pratilaca na Tviteru, sve što radi je vest. Rojters je kao jedan od ključnih „Trenutaka iz 2021.“ naveo Gretino pevanje i ples na promotivnom koncertu „Climate Live“ uoči pregovora Ujedinjenih nacija o klimi.
Ali uz svu njenu slavu, Gretin politički uticaj nikada nije bio manji.
Tunberg i drugi klimatski lideri su pre dve nedelje zahtevali da Evropa ne finansira ni nuklearne elektrane ni proizvodnju prirodnog gasa, ali je Evropska komisija odbacila njene zahteve i potvrdila u subotu da će se i nuklearni i prirodni gas računati kao održivi i tako biti dostupni za finansiranje EU. Čini se da je sporazum EU o „održivoj taksonomiji“ kompromis između Francuske koja se oslanja na nuklearno oružje i Nemačke koja se sve više oslanja na gas.
Tunberg je i dalje moćna. Mnogi analitičari su donedavno smatrali da je aktivizam akcionara koji je imao za cilj prisiljavanje na povlačenje iz proizvodnje nafte i gasa bio strogo simboličan, samo način da se skrene pažnja na potrebu za javnom politikom. Sada je jasno da je takav aktivizam bio izuzetno efikasan u suzbijanju finansiranja privatnog sektora za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa, što je doprinelo nestašicama. To je u velikoj meri bilo zahvaljujući Gretinom izuzetnom dometu i emocionalnoj povezanosti sa mladima, uključujući studente, i decu finansijske, novinarske i intelektualne elite.
Ali odluka EU da ratifikuje gas i nuklearnu energiju kao zelene predstavlja veliki udarac Greti Tunberg i lobiju za klimatske obnovljive izvore energije.
Dolazi nakon: kolapsa Bajdenove klimatske agende delimično zato što bi to učinilo SAD opasno zavisnim od obnovljivih izvora energije; licemerje evropskih klimatskih diplomata pokazano na klimatskim pregovorima Ujedinjenih nacija, zahtevajući da Afrika ostane čista od uglja i gasa dok su se evropski ministri energetike borili da lože ugalj i nabave prirodni gas; i, sada, Nemačka zamena polovine svojih nuklearnih elektrana ugljem i prirodnim gasom.
Šta se dešava? Pre samo nekoliko nedelja izgledalo je da Evropa „prelazi na obnovljive izvore energije“.
Zašto sada prihvata prirodni gas i nuklearnu energiju? A zašto su Tunberg i klimatski pokret poraženi u Evropi, mestu gde se pretpostavljalo da su najjači? I šta to znači za ono što će se dešavati u budućnosti?
POGLEDAJTE NAJNOVIJI INTERVJU IZ BUNKERA! MARIO ZNA I NENAD ILIĆ!
