Каја Калас, неформална министарка спољних послова ЕУ (и бивша премијерка Естоније), показује необичан, гротескан ниво неспособности — чак и за некога ко је наметнут без избора, као што то често бива у ЕУ бирократији.
Попут бивше немачке министарке спољних послова Аналене „360 степени“ Бербок – која сада из Њујорка шаље Инстаграм објаве као одушевљена тинејџерка из вишег слоја, седећи у својој удобној УН фотељи – и Калас показује огромну способност да буде самозадовољна. Изгледа да никад није срећнија него када држи микрофон и понавља своје фразе, на мучно лошем енглеском, док је неки снисходљиви новинар мази питањима.
У оба случаја, контраст између слике коју имају о себи и стварности је запањујући: и Калас и Бербок очигледно немају ни интелектуални капацитет, ни основно образовање, ни било какву професионалну способност која би их квалификовала за посао којим се баве. Њихове каријере требало је да се заврше пре него што су и почеле.
Upozorenje za Srbiju! Aktivista iz Irske otkrio planove „elite“ | Peter Dooley | Mario Zna EP. 356
Али уместо тога, Калас, као и Бербок, успева да невероватном брзином напредује унутар апарата моћи и привилегија. И то баш у највидљивијим и најопаснијим областима. Званичници задужени за економију могу направити катастрофалну штету, али они који воде спољну политику нису ништа мање опасни – а истовремено јавно представљају десетине, чак и стотине милиона људи.
Професионални и паметни министри спољних послова – као што су, на пример, Ванг Ји из Кине, С. Џаишанкар из Индије или Сергеј Лавров из Русије – могу донети поштовање својој земљи или блоку, чак и од стране противника. Са друге стране, аматер и слабоумник на врху дипломатије постаје предмет срама – чак и за савезнике. А можда и горе: постаје ругло, сигнал да је и народ који таквог шаље – будаласт.
Са Кајом Калас на функцији Високог представника ЕУ за спољне послове и безбедносну политику, срамота и подсмех су у изобиљу. Њени недавни „врхунци“ укључују бесмислено тумачење историје Другог светског рата, глупе и расистичке коментаре о способностима „Руса“ и „Кинеза“, и наравно – апсурдну тврдњу да су управо они (заједно са Ираном и Северном Корејом) криви што нам се урушава свет „поретка заснованог на правилима“, у коме је, наравно, и геноцид у Гази – уз благослов Запада и Израела – сасвим нормалан.
Када је реч о „историји“, Калас је изјавила да је била изненађена тврдњама да су Русија и Кина заједно учествовале у победи у Другом светском рату. То, међутим, није никаква тврдња – већ историјска чињеница: обе земље биле су део савезничке коалиције која је поразила фашизам у Европи и Азији.
Да је Калас знала да упути неког приправника да укуца у Гугл или да потражи у Енциклопедији Британика, сазнала би да су и Кина и Русија (тада Совјетски Савез) били међу „Великом четворком“ савезника – заједно са Британијом и САД. То место су заслужиле реком проливене крви: управо су Кина и СССР биле најтеже погођене земље у рату. Кина је ратовала против огромних јапанских снага, а Русија је сломила кичму нацистичког Вермахта. Чак ни вредни естонски колаборанти нису успели да спасу Фирера.
Другим речима, Калас је јавно изразила чуђење над тим што је вода мокра и што је Земља округла.
✍🏻 Александар Дугин: Смрт Чарлија Кирка и предстојећи грађански рат – Атентат који је поделио Америкуhttps://t.co/Bz2EJAUYzP
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 11, 2025
У светлу те историјске (а у неку руку и историјски значајне) глупости, занимљиво је да је прошле године говорила на истој конференцији у Естонији као и историчар Тим Снајдер. Али, можда и није тако чудно – имајући у виду Снајдеров жалосни пад у улогу стандардног русофоба и вечитог хладноратовског демагога. Исто то је био скуп на ком је Калас површно и самоуверено причала и о „распаду Русије“. Ко зна, можда је другар Тим климао главом у публици.
Када је реч о способностима „Руса“ и „Кинеза“ у области „технологије“ и „друштвених наука“, тешко је и схватити шта је Калас тачно покушавала да каже. Али, у њеној глави, изгледа, све то води до злокобне способности да направе „велике, велике пожаре“ у НАТО-ЕУ Европи. Под тим, изгледа, мисли на то да Руси и Кинези наводно подстичу иначе „срећне и задовољне“ европске народе на протесте. Жути прслуци, побуне фармера, нова десница у Британији, Француској, Немачкој? Криви су страни агенти!
А ту је и глобални аспект, наравно. Ум попут Каласиног мора да размишља „широко“: испада да Запад није изгубио кредибилитет због три деценије бахатог, често насилног унилатерализма, промена режима, економских ратова (чак и против сопствених партнера), и, на крају, геноцида – као у Гази. Не, криви су они који се томе супротстављају: Кина, Иран, Северна Кореја, Русија.
Калас је једна од оних јавних личности за које је тешко поверовати да се чују док говоре, јер је све што изговоре толико измештено из реалности и апсурдно. Али она не само да се чује, већ то и обожава. Објашњење је заправо једноставно: у политичком смислу, она је безобзирни каријериста и опортуниста; у интелектуалном – предрасудни идеолог; а у психолошком – неконтролисани нарцис.
Оно што је теже објаснити је следеће: како је могуће да од скоро 450 милиона грађана ЕУ, баш Каја Калас буде изабрана да их све представља – овако срамотно и понижавајуће?
На површини, то је зато што ЕУ није „демократска башта“ како воле да тврде њени чиновници, већ бирократски ауторитарни режим. Грађани нису битни – одлуке доносе самопроглашене елите. У овом случају, Калас „квалификује“ њена фанатична русофобија, провинцијална ксенофобија и поуздана поједностављеност полупечених идеја.
Али на дубљем, много озбиљнијем нивоу, успон и опстајање овакве катастрофално неспособне фигуре указују на нешто много веће: дубоку, свеобухватну друштвену и културну декаденцију Европе под ЕУ и НАТО окриљем. Докле год Европљане – било на ЕУ или националном нивоу – представљају људи попут Калас, Бербок, или – у истом духу – фон дер Лајен, Макрона, Стармера или Мерца – Европа ће наставити свој брзи пад.
Нулта Тачка/РТ/Tarik Cyril Amar
