ZAŠTO JE ZAGRLJAJ TOLIKO VAŽAN? POGTOVO KADA ŽELE DA NAS IZOLUJU JEDNE OD DRUGIH
Kada ste se poslednji put dobro zagrlili? Možete li se uopšte setiti vremena kada je jedno trajalo duže od 10 ili 15 sekundi? Zagrljajem se oslobađa oksitocin, hormon vezivanja, kao i serotonin i endorfin. Ovi hormoni su veliki deo onoga zbog čega se osećamo dobro i izgrađujemo osećaj zajedništva i povezanosti sa drugima.
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
Kada zagrlimo svoje prijatelje ili porodicu, pa čak i provedemo dobrih nekoliko sati sa njima, često ne znamo koji je tačno mehanizam zbog kojeg se osećamo dobro, ali često je to dodir, kontakt očima i čitanje izraza lica.
Tokom čitavog COVID -a, kada smo stekli osećaj kako je nemati toliko dodira, videti osmehe, videti prijatelje ili porodicu, možda smo stekli veću svest o tome koliko je ovo zaista važno. Intenzivna izolacija, kao što smo svi iskusili, dovodi do lišavanja dodira, a moglo bi se reći i da je dovela do kolektivne traumatizacije tokom ove pandemije.
Ljudima je biološki potreban dodir, ugrađen je u našu fiziologiju. Kada smo bebe, dodir je ključni deo naše sposobnosti da regulišemo nervni sistem i osećamo se bezbedno. Kada smo veoma mladi, naša tela još nisu izgradila sposobnost samoregulacije (osećaj sigurnosti i udobnosti), pa naši negovatelji igraju važnu ulogu ne samo dodirivanjem radi postizanja regulacije i sigurnosti, već i korišćenjem izraza lica šalju poruku da je „sve u redu“.
Nadalje, ljudi napreduju u smislu zajedništva i povezanosti. Kad smo previše izolovani, bez duboke i posvećene prakse, poput monaha u pećini na Tibetu, počinjemo da gubimo prednosti zajedničke regulacije, a naša psihologija vremenom može početi da pati. Ljudi su zajedno izgradili neverovatne stvari u zajednici, a dodir igra važnu ulogu u tome.
PREDSEDNIK MEKSIKA JASAN: MEKSIKO NEĆE BITI TALAC FARMAKO INDUSTRIJE! NEĆEMO VAKCINISATI NAŠU DECU!
U većini kultura širom sveta grljenje je deo svakodnevnog života. Druge kulture bi mogle odlučiti da se pozdrave ljubljenjem u obraze, ali dodir je često zajednički imenitelj. Ali istina je da postoje mesta koja mogu biti „manje osetljiva na dodir“ i zasigurno će pronaći druge načine za povezivanje.
Međutim, mogu reći jednu stvar, posebno u ovo nezapamćeno vreme izolacije, da zagrlite one koji su vam bliski kad god možete. Neka bude dobar zagrljaj, 15 ili 20 sekundi! Obratite pažnju na to kako se osećate posle.
Kao što je pomenuto, grljenje nije jedini način na koji stičemo osećaj koregulacije i povezanosti. Gledajući jedno drugom u oči, takođe je važno osetiti pokrete i reakcije lica. U našem mozgu imamo milione neurona koji neprestano čitaju šta se dešava u drugoj osobi i šalju informacije u područja našeg mozga, podsvesno, koji nam govore kako se osoba može osećati, na primer. Kada smo svedoci da neko preduzima radnje, neuroni u našem mozgu reaguju na tu radnju na isti način kao da sami preduzimamo tu radnju – otuda „neuroni ogledala“.
To može značiti da, na primer, kada gledamo nervozan trenutak u sportu, iako ne igramo, možemo preduzeti radnje poput prekrivanja usta ili držanja za grudi, osećajući nervozu koju igrači verovatno osećaju. Kao što možete zamisliti, ovo nije savršena nauka. Ponekad smo nervozni, a igrač je hladan kao špricer, ali generalno, neuroni ogledala nam pomažu da se povežemo sa onim što drugi osjećaju ili rade, dajući nam osjećaj empatije.
Idemo još dublje. Istraživanje Instituta HeartMath pokazalo je da ljudsko srce emituje merljivo elektromagnetno polje koje sadrži informacije koje drugi ljudi mogu pokupiti i dekodirati u svom mozgu. Bez obzira na to što nekim umovima ovo može zvučati „novovekovno“, to je stvarnost našeg fizičkog tela.
Zamislite samo, da li ste ikada ušli u sobu sa više ljudi i primetili njihovu energiju? Možda ste odmah primetili da je bilo jako napeto ili veselo. Ovaj osećaj verovatno potiče od svesti o tome kako naše elektromagnetno polje interaguje sa kolektivnim poljem prostorije.
OTKRIVAMO! FONDACIJA GEJTS DUGOGODIŠNJI PARTNER KINESKE KOMUNISTIČKE GRUPE KOJA JE FINANSIRALA VOJNO POVEZANA ISTRAŽIVANJA KORONAVIRUSA U VUHANSKOJ LABORATORIJI
https://t.co/7Yit15ciTJ— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) August 1, 2021
Ono što osećate je kako nečije opšte emocionalno stanje utiče na polje koje emituju. Na primer, što više osećamo napetost, anksioznost ili depresiju, to više šaljemo taj signal u naše okruženje. Ovo nije poziv da budemo pod stresom o tome kako utičemo na druge, ovo je jednostavno shvatanje onoga što se dešava.
U našem trenutno haotičnom svetu, prilično je uobičajeno da se osećate uznemireno ili nesigurno u vezi sa onim što se dešava, a priznati da je to tako je sasvim u redu. Sledeće pitanje se nameće: kako mogu da upravljam svojim emocionalnim stanjem i stvorim osećaj smirenosti? (Što će naravno promeniti i polje koje emitujete.
Upravljanje našim emocijama i energijom
Naša tela su ispunjena alatima koji osećaju sve od očiglednih do „neviđenih“ signala koji dolaze od drugih i našeg okruženja. Ovi alati sugerišu da smo mi bića povezivanja i napredujemo kada ih imamo dovoljno. Oni takođe sugerišu da je važno obratiti pažnju ne samo na materijalni aspekt našeg sveta, jer postoji mnogo toga o čemu treba „voditi računa“ u „nevidljivom“. Time mislim, dok upravljamo svojim emocijama i regulišemo naš nervni sistem, naše magnetno polje prenosi poruku drugima.
Koju poruku vi šaljete?
