Sve vesti Svet

ZAŠTO LJUDI OSUĐUJU DRUGE UMESTO DA BUDU SAOSEĆAJNI?! (KAKO TO PROMENITI)

Pisao Elena Vuk

Srećan je onaj koji oseća tuđe boli i zna da leči ljubavlju!

U poslednje vreme možemo primetiti ljude koji osuđuju druge(ne ulažeći dublje, da li postoji razlog ili ne)! Zašto baš sad, kada smo svi napadnuti “nevidljivom zlom silom”, kada bi svi trebalo da smo razumni prema drugima. I da li ste se ikada zapitali zašto je lakše osuđivati?

Pogotovo danas, bes, mržnja i ljubomora se vrate kao bumerang.. Zato je saosećajnost i razumevanje najbolje oružje u borbi protiv osuđujućeg dela koje razara počinioce.

Društvo se razvijalo u smeru da današnji ljudi ne znaju kako se ponašati na empatičan način. Umesto toga, pribegavaju negativnom ponašanju u interakciji sa drugima. Većini je lakše da se okrene kritikama i prebacivanju krivice, a to nanosi štetu drugima. Ljudi žive u društvu, pa je saosećanje neophodno ako želite osigurati pravilnu komunikaciju. Dakle, kako možete naučiti da ostavite suvišne kritike u prošlosti i prihvatite saosećajan stav? Vaš život će biti mnogo kvalitetniji.

Šta je saosećanje i zašto je važno?

U najbukvalnijem smislu reči, saosećanje znači “patiti zajedno”. To je osećaj koji doživljavate kada osetite potrebu ili želju da olakšate nečiju patnju.

Saosećanje se razlikuje od empatije i altruizma. To dodaje sloj konceptu empatije.
I ne radi se tu samo o tome da razumete kroz šta neko prolazi. Saosećanje znači imati želju pomoći iznad tih osećaja empatije.

Ali to je manje od altruizma jer je altruizam ponašanje podstaknuto osećajem saosećanja.

Važno je napomenuti da možete osetiti saosećanje bez delovanja pa prema tome možete biti altruisti i bez osećaja saosećanja.

Budući da je saosećanje glavna pokretačka snaga iza altruizma i ljubaznosti, potrebno je osigurati opštee poboljšanje dobrobiti. Neki ljudi žive isključivo uz pomoć saosećajnih postupaka. Zbog društveno-ekonomskih uslova u svetu, mnogim ljudima nedostaje hrane, sklonište i druge potrepštine. Nažalost, u mnogim slučajevima ne postoje okviri koji olakšavaju te potrebe, tako da je altruizam jedini način da se ta potražnja zadovolji. Doniranjem, volontiranjem i drugi prosocijalnim činovima ne bi postojalo bez saosećanja.

Saosećanje je takođe od vitalnog značaja za srećnije ljude u društvu.

Samo zato što ste dobro stojeći ne znači da vam ne treba rame za plakanje. Ljudi su društvena bića koja se oslanjaju na druge kada su vremena teška. A čovečanstvo je u svemu ovome zajedno. U svetu postoji stalna potreba za dobrim ljudima, ali prosjaci ne mogu birati. Ne možete očekivati saosećanje ako ga drugom ne ponudite.

NAJNOVIJI INTERVJU IZ BUNKERA! MARIO ZNA I MIROSLAV PAROVIĆ O SVEMU O ČEMU MALO LJUDI SME DA PRIČA!

Od osobe koja iskusi ta osećanja do osobe koja ima koristi od postupaka podstaknutih saosećanjem, svi bi mogli biti proaktivniji i ljubazniji. Ali zašto je tako lako osuđivati i kriviti druge umesto da se upustiš u nešto dobro?

Nekoliko razloga zašto je lako suditi i kriviti umesto da budete saosećajni i zašto ljudi tako brzo igraju igru okrivljavanja:

– To je odbrambeni mehanizam –

Često, kada ljudi moraju biti saosećajni, moraju biti i ranjivi. To znači da moraju biti iskreni o tome ko su oni zaista, sa svim svojim manama i principima.

Ideja o transparentnosti može izgledati zastrašujuće za većinu ljudi.

Biti u kontaktu sa sopstvenim emocijama je neophodno da biste sagledali i shvatili osećanja drugih. Što ste više u kontaktu sa svojim osećanjima, to ćete više ličnih mana prihvatiti. A taj posao je težak.

Uvek postoji ogromna količina društvenog pritiska na ljude da budu najbolja verzija sebe, da neprestano rastu. Ali realnost je da još nisu svi ljudi na tom mestu. Nemaju svi ljudi vremena ili pomoći da bi mogli rasti. Ali taj pritisak čini da se osećaju kao da bi se trebali ponašati na određeni način.

Skrivaju svoje mane, počinju se ponašati lažno i udaljavaju se od svojih osećaja. Koriste osuđujuću retoriku i okrivljavanje da bi odvratili pažnju od svojih problema!

Ako osećate da koristite osuđivanje i okrivljavanje kao štit, pokušajte razumeti zašto to činite, čega se bojite? Koje mane pokušavate da sakrijete? Što pre priznate svoje nedostatke, pre ćete moći stupiti u kontakt sa svojim emocijama. Dozvolite sebi da budete ranjivi i praktikujte saosećanje, ne samo prema drugima već i prema sebi.

– Čini da se osećate delom grupe –

Ljudi su društvena bića. Moraju se osećati kao da pripadaju, kao da su deo nečega većeg od njih samih. Najgori udarac koji neko može zadobiti na društvenom nivou je postati izopšten, biti izbačen iz grupe.

Ali biti deo grupe znači deliti zajedničko sa drugim ljudima u grupi. I, što je najvažnije, biti deo grupe znači biti drugačiji od ljudi izvan grupe.

A to može postati veoma opasno.

Da bi pokazali da ste deo grupe, ljudi se ponekad osuđuju one spolja. Ima li boljeg načina da pokažete koliko ste različiti od negativnog kritikovanja drugih? Ljudi žele opravdati svoje izbore, grupno postojanje, pa sa visine gledaju na one koji su autsajderi.

Dakle zbog opstanka u grupi, vi odlučujete da uopšte ne budete saosećajni.

Ali ljudi prema kojima ste saosećajni biće vam zahvalni. Oni će biti ljudi koji mogu postati deo vašeg života. I, što je najvažnije, ako vas vaša grupa izbegava zbog ljubaznosti, trebali biste razmisliti o tome da ih odbacite.

– Vi Projektujete –

Ljudi često osećaju potrebu da svoje nedostatke reše posredno ili podsvesno. A najčešći način za to je projekcija.

Projekcija je proces prenošenja vaših negativnih osobina ili osećaja na nekog drugog.

Ako neko nastavlja da maltretira np. kolegu, možda na tu osobu projektuje svoje probleme, slabosti ili nesigurnosti. Zato ljudi osuđuju druge. Zato krive druge.

Vidite osobinu koja vam se ne sviđa kod nekog drugog i osuđujete ga zbog toga. Ali ono što ne shvatate je da ste kritični jer i vi imate tu osobinu i mrzite je.

Saosećajnost vam onemogućava da se bavite ovim problemima indirektno. Kada počnete da budete empatični, morate prestati sa projektovanjem.

Ne možete pomoći drugima dok ih maltretirate.

A to bi značilo da morate početi da priznajete svoje probleme. Morali biste direktno krenuti u rešavanje svojih problema. To može biti teško, ali otpuštanjem projekcije dovodi vas na pravi put ka zdravom rešavanju svojih mana. Štaviše, saosećanje može učiniti da se osećate ispunjenijim i dati vam više samopouzdanja da budete ono što jeste.

– Negativno Programirani –

Jedan od glavnih razloga zbog kojih ljudi osuđuju je to što su naučili da je loše biti drugačiji. Društvo uči da su siromašniji ljudi lenji, da ljudi sa viškom kilograma nemaju samokontrolu. Postoji toliko mnogo zabluda o tome kako ljudi izgledaju, njihovom statusu, njihovom kućnom životu ili poslu. A reprogramiranje ovih stvari je komplikovanije nego što se čini.

Ne želite biti okruženi ljudima za koje mislite da nisu OK.

Ne želite pomoći ni tim ljudima. Dakle, ako vidite osobu kojoj je potreban novac za kupovinu hrane, vaš će mozak odmah pomisliti da je lenj i da to ne zaslužuje. Možda čak osećate da će umesto hrane kupiti alkohol. To su stereotipi, pa u to verujete. Ali ti nedostaje informacija. Ta osoba je možda upravo izgubila posao jer se njena kompanija zatvorila. Možda su bolesni i nesposobni za rad. Nikad ne znaš kroz šta drugi prolaze. Pokušajte se odviknuti od ovih stereotipa i postavljati pitanja pre nego što formirate mišljenje.

Drugi problem je to što ljudi postaju neosetljivi na tuđu patnju. U svetu postoji toliko boli da su ljudi naučili gledati na drugu stranu umesto da se angažuju. Dr. Paul Slovic ovo naziva psihičkom otupljenošću. Što više ljudi boli, drugi će biti manje voljni pomoći, biti empatični. Dr. Slovic navodi da ne postoji stalna vrednost za ljudski život. Za vas bi vaša mačka mogla biti važnija od ljudi koji pate u zemljama trećeg sveta. I to je razumljivo. Ovo se koristi kao odbrambeni mehanizam da se osigura da se emocionalno ne slomite.

Ali ponekad je to ode predaleko, do te mere da se zatvorite, odbijate da se upustite u bilo kakva osećanja. Morate biti svesni toga i aktivno pokušati to popraviti. Slušajte ljude, pokušajte razumeti šta im treba, odakle dolaze. Što ste više razumni, dovodi vas do saosećanja.

Zašto je lako suditi i kriviti umesto da budete saosećajni

Naučiti biti saosećajan može biti teško. Može biti dovoljno teško nositi se sa svojim problemima. Morate li se nositi i sa tuđim problemima?

Budući da se ljudi boje da priznaju svoje mane i da budu u skladu sa svojim emocijama, mnogo je lakše projektovati nego biti ljubazan.

Osuđivanje i okrivljavanje drugih je odbrambeni mehanizam koji vam omogućava da sakrijete svoje nedostatke ili se sa njima posredno nosite. Ovo takođe čini da se osećate delom grupe. Takođe, stereotipi u koje ljudi veruju ponekad su toliko jaki da ih se ne možete lako rešiti.

Ali biti saosećajan je nešto što možete naučiti. Budite svesni i shvatite ko ste i šta osećate. Što ste više u skladu sa svojim emocijama, to možete postati empatičniji. Slušajte ljude, razumite njihove potrebe i vidite koje male stvari možete učiniti da im život učinite boljim.

Jer čineći dobro drugima, vi sebe činite boljim čovekom. I da ne zaboravim, Ljubav je najbolji lek!