Zašto vaše misli možda neće biti samo vaše još dugo
Kroz novu tehnologiju, sada smo u mogućnosti da pratimo svoje korake, otkucaje srca, pa čak i naše stanje krvnih sudova. Ali kako buduća tehnologija napreduje, postoji nova metrika kojoj treba pristupiti – naši moždani talasi.
Novi „senzori u mozgu“ obećavaju mnogo, ali kao što Nita Farahani – autorka i profesorka specijalizovana za etiku novih tehnologija – objašnjava, možda ćemo morati da preispitamo naša osnovna ljudska prava da bismo se pripremili za njih.
Da li sada zaista postoje uređaji koji mogu pristupiti našim moždanim talasima?
Da, ali to je pitanje i razmera i preciznosti. Postoje milioni potrošačkih nosivih uređaja za pristup mozgu koji se prodaju širom sveta. Oni su u obliku traka za glavu ili senzora koji se mogu ugraditi u tvrdi šešir ili bejzbol kapu za praćenje aktivnosti mozga. Algoritam tumači tu aktivnost, ali trenutno su donekle ograničeni u onome što mogu da urade. Oni mogu da dekodiraju nečiju pažnju, angažovanje, ako im um luta, i osnovne emocije poput stresa, sreće ili tuge.
Velike tehnološke kompanije ulažu u integraciju senzora mozga na isti način na koji vidimo monitore otkucaja srca u satovima i prstenovima, integrišući senzore mozga u svakodnevne uređaje kao što su slušalice, telefoni ili čak nosive tetovaže.
Neke kompanije su najavile da planiraju da pokrenu neuronski interfejs kao način interakcije sa ostatkom naše tehnologije u proširenoj i virtuelnoj stvarnosti do 2025. godine.
Usvojeni UKRAJINAC (22) zaklao svoje roditelje na Floridi: “Imao je 14 godina kada je došao kod nas”https://t.co/K5cwdfrLrG
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 8, 2023
Šta je to što ovi snimci mozga zapravo mere?
Ovo nisu uređaji za čitanje misli, oni ne mogu da razumeju naše detaljne misli. Jedna uobičajena tehnologija koja se koristi je elektroencefalografija (EEG), koja prikuplja električnu aktivnost u vašem mozgu dok razmišljate ili doživljavate bilo šta.
Neuroni se aktiviraju u vašem mozgu na način koji šalje karakteristične obrasce, dajući sićušna električna pražnjenja koja se mogu uhvatiti EEG-om. Kroz moćne algoritme, ovi obrasci se dekodiraju. Iz ovoga možemo meriti pažnju, lutanje uma i osnovna osećanja i emocije.
Uparite to sa ekranom koji neko gleda, i možemo pratiti i podatke o životnoj sredini. Postavite političke kandidate iz različitih partija na moj ekran dok imaju priključene senzore mozga i možete klasifikovati moje odgovore za bilo koju partiju.
Istraživači su takođe pokušali da podsvesno ugrade, u okruženje za igre, PIN brojeve ili adrese da vide da li se prepoznavanje tih informacija takođe može pouzdano otkriti iz podataka o moždanim talasima.
Ako smo u mogućnosti da „probijemo“ mozak, kako će to uticati na prostor mentalnog zdravlja i blagostanja?
Postoje uređaji odobreni za lečenje depresije neurofeedbekom, ali i električnom stimulacijom mozga. Ljudi bi mogli da koriste podatke za otkrivanje ranijih stadijuma poremećaja mentalnog zdravlja ili neuroloških poremećaja na isti način na koji ljudi prate broj otkucaja srca, disanje i broj koraka koje su napravili.
Praćenje podataka o mentalnom zdravlju će verovatno biti normalizovano sa ovim objektivnim podacima iz mozga. Da li najbolje radite kod kuće ili u kancelariji, na osnovu nivoa fokusa i pažnje? Da li je ta čaša vina uticala na vaš san? Sve se to može pratiti vašim mentalnim zdravljem. Mnoge kompanije ulažu da bi što više istraživale mozak i kvantifikovale ono što pronađu.
Da li bi ovo moglo da izazove hipohondrijski pokret mozga?
Definitivno je moguće. Znamo vrlo malo o svom mozgu, ali ono što znamo je da postoji raznolikost između mozga i moždane aktivnosti za različite ljude. U prvim danima ovoga, algoritmi mogu pogrešno identifikovati ljude da im se u mozgu dešava nešto neuro-atipično. Ljudi će takođe proučavati sopstvene podatke da vide da li postoji nešto zbog čega bi trebalo da budu zabrinuti.
Kako ljudi počnu da gledaju svoje podatke o mozgu, mogu početi da se brinu o tome šta tamo vide i potencijalno nepotrebno se zabrinuti na načine koji mogu biti problematični.
Često se stvara tehnologija, a onda se pitanje etike rešava u kasnijoj fazi. Šta možemo da uradimo unapred da bismo napredovali?
Zalažem se za priznavanje prava na kognitivnu slobodu sada kao međunarodnog ljudskog prava. To znači ažuriranje naših postojećih prava i naših tumačenja istih. To je dobar prvi korak: postavljanje globalnog pravnog okvira i norme koja priznaje samoopredeljenje našeg mozga i mentalnih iskustava kao fundamentalno.
Takođe daje prioritet ličnim podacima, dajući potrošačima pravo da kontrolišu svoje lične podatke, u odnosu na pravo kompanije da ih koristi. Nije podrazumevano pravilo gde korporacije mogu da prikupljaju, komodifikuju, preuzimaju i analiziraju te podatke u bilo koju svrhu. Polazna tačka je da se preokrene ono što je bio sistem koji zaista daje prednost korporacijama u odnosu na pojedince, dajući ljudima pravo na podatke iz njihovog mozga.
Šta je kognitivna sloboda i zašto je toliko važna?
Jedan od najvećih problema sa tehnologijom o kojoj govorimo je rizik za naš mozak. Smisao u kojem tehnologije pristupaju našem mozgu, prate ga i hakuju na načine koji su suprotni ljudskom procvatu. Kognitivna sloboda je pravo na samoopredeljenje nad našim mozgovima, ažurirajući koncept slobode za digitalno doba.
Ljudsko pravo na privatnost treba da uključuje mentalnu privatnost. Pravo na slobodu misli treba tumačiti izvan ideja religije i uverenja, kako bismo zaštitili naše čvrste misli i slike u našem umu od pristupa. A pravo na samoopredeljenje trebalo bi da nam da pravo pristupa i promene mozga ako tako odlučimo.
Da li je ovo definitivno tehnologija budućnosti ili bi ovo mogla biti situacija sa Google Glass ili Metaverse?
Bili bi iznenađeni ako ne uspe. Na kraju krajeva, nema smisla da znamo tako malo o sopstvenom mozgu. Neurološke bolesti i patnje rastu i njihov uticaj na pojedinca je izuzetan.
Naše fizičko zdravlje i dugovečnost se poboljšavaju, ali naše mentalno zdravlje i dobrobit opadaju. Ako nam ova vrsta tehnologije pruži alate da budemo osnaženi da preuzmemo odgovornost za zdravlje sopstvenog mozga, onda bi to zaista moglo biti revolucionarno. To nije novina koja nam nije potrebna, to je fundamentalno.
Nulta Tačka/ScienceFocus
