ZBOG NJIH SKAČU CENE! KINA ČUVA VIŠE OD POLOVINE SVETSKIH ŽITARICA!
DALIAN, Kina/TOKIO – Manje od 20 odsto svetske populacije uspelo je da napravi zalihe u količini više od polovine proizvedenog kukuruza i drugih žitarica na svetu, što je dovelo do naglog povećanja cena širom planete i gurnulo više zemalja u glad.
Skupljanje se odvija u Kini.
COFCO Group, glavni kineski državni prerađivač hrane, vodi jednu od najvećih kineskih baza za skladištenje hrane, u luci Dalian, u severoistočnom delu zemlje. U 310 ogromnih silosa skladišti pasulj i žitarice prikupljene iz zemlje i inostranstva. Odatle, žitarice putuju širom Kine putem železnice i mora.
Kina održava svoje zalihe hrane na „istorijski visokom nivou“, rekao je novinarima u novembru Qin Yuyun, šef zaliha žitarica u Nacionalnoj upravi za hranu i strateške rezerve. „Naše zalihe pšenice mogu zadovoljiti potražnju za godinu i po. Nema nikakvih problema sa snabdevanjem hranom”.
Prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, očekuje se da će Kina imati 69% svetskih rezervi kukuruza u prvoj polovini 2022. godine, 60% pirinča i 51% pšenice.
Projekcije predstavljaju povećanje od oko 20 procentnih poena u poslednjih 10 godina, a podaci jasno pokazuju da Kina nastavlja da gomila žitarice.
Kina je potrošila 98,1 milijardu dolara na uvoz hrane (pića nisu uključena) 2020. godine, što je 4,6 puta više u odnosu na deceniju ranije, prema podacima Generalne uprave carina Kine. U periodu januar-septembar 2021. Kina je uvezla više hrane nego što je imala od najmanje 2016. godine, što je teško uporediti.
Tokom proteklih pet godina, kineski uvoz soje, kukuruza i pšenice porastao je dva do dvanaest puta usled agresivnih kupovina iz SAD, Brazila i drugih zemalja dobavljača. Uvoz govedine, svinjetine, mlečnih proizvoda i voća skočio je dva do pet puta.
Kineske kompanije pomažu deo kineskog uvoza u akvizicijama u inostranstvu. Vodeći prerađivač mesa VH Group je u junu stekao evropskog partnera, dok je Inner Mongolia Yili Industrial Group kupila vodeću novozelandsku mlečnu kompaniju 2019.
Cene hrane rastu širom sveta. Indeks cena hrane, koji je izračunala Organizacija UN za hranu i poljoprivredu, u novembru je bio za oko 30 odsto viši nego godinu dana ranije. „Skupljanje od strane Kine je jedan od razloga za rast cena“, rekao je Akio Šibata, predsednik Instituta za istraživanje prirodnih resursa u prefekturi Točigi, severno od Tokija.
Kina uvozi sve više žitarica i druge hrane jer domaća proizvodnja nije u stanju da prati potrošnju. Dok se potražnja za stočnom hranom za svinje i drugu stoku povećava zbog ekonomskog rasta, povećava se i broj potrošača koji traže visokokvalitetne proizvode u inostranstvu.
Proizvodnja pšenice i drugih namirnica u Kini, kao i količina zemlje koja se koristi za poljoprivredu, dostigla je vrhunac 2015. „Poljoprivredna produktivnost u Kini je niska zbog raspršenosti poljoprivrednog zemljišta i zagađenja zemljišta“, rekao je Goro Takahaši, profesor emeritus na Univerzitetu Aiči i stručnjak za kinesku poljoprivredu. „Količina poljoprivredne proizvodnje nastaviće da zastaje kako poljoprivrednici migriraju u urbana područja”.
Kineski predsednik Si Đinping stalno naglašava važnost bezbednosti hrane. Nacionalni narodni kongres, kinesko nacionalno zakonodavstvo, usvojio je u aprilu zakon o hrani koja se baca koji zabranjuje prekomerne ostatke hrane. Krajem oktobra, Komunistička partija Kine i Državni savet uputili su zvaničnike kako da smanje rasipanje hrane.
I NPC nije završio sa zakonodavstvom o bezbednosti hrane.
Kinezi u svojim 50-im i stariji iskusili su nestašicu hrane tokom Kulturne revolucije (1966. do 1976.). „Ljudi naše generacije pamte glad u većoj ili manjoj meri“, rekao je Si jednom prilikom, prenosi kineska državna novinska agencija Sinhua.
Nestašica hrane je kroz istoriju izazivala narodne nemire. Oni su poslužili kao faktor koji je doprineo ustancima koji su srušili kineske dinastije. A druga najveća svetska ekonomija sada se suočava sa neizvesnošću u vezi sa hranom zbog faktora kao što su pogoršani odnosi sa SAD i Australijom, što bi moglo drastično da promeni okruženje za uvoz. U stvari, to bi moglo biti ono što podstiče Kinu da poveća svoje rezerve.
Broj ljudi koji žive u regionima pogođenim glađu premašio je 700 miliona u 2020, što je povećanje od više od 100 miliona u odnosu na pet godina ranije, prema podacima UN.
„Iako su razvijene nacije u celini odgovorne za glad“, rekao je Takahaši, „odgovornost Kine je teža. Kina bi trebalo da doprinese rešavanju nepravilne distribucije hrane“.
