Zbog zelene agende Britancima će mesečni računi biti oko 2300 funti
Domaćinstva se suočavaju sa procenjenim računom od 2.300 funti za gašenje britanske gasne mreže kao deo vladinog napora ka neto nuli, sugeriše procureli nacrt zvaničnog izveštaja.
Troškovi razgradnje mreže mogli bi dostići ukupno 65 milijardi funti, prema nacrtu izveštaja Nacionalne komisije za infrastrukturu (NIC).
Ovo je prvi put da je javno telo ispitalo budućnost mreže zakopanih cevi duge 176.000 milja, koja opslužuje osam od deset domova, ali rizikuje da zastari u skladu sa planovima za dostizanje neto nulte emisije ugljenika. Neiskorišćene cevi moraju da se uklone ili rizikuju se da propadnu, a stručnjaci strahuju od mogućeg urušavanja puteva.
Domaćinstva bi mogla biti ostavljena da snose troškove kroz veće račune za energiju ili poreze, jer u sadašnjim državnim budžetima ne postoji odredba za njihovo uklanjanje, a energetske kompanije nisu u obavezi da pokriju troškove.
NIC nije osporio cifre kada je kontaktiran, iako je insajder insistirao da je to izveštaj nacrta i da bi mogao da se promeni pre konačnog objavljivanja sledećeg meseca.
NIC veruje da bi mreža teoretski mogla da se pretvori da prenosi vodonik, koji je čistiji, ali to bi takođe koštalo „desetine milijardi funti“ i postoje sumnje u prikladnost vodonika kao rešenja za masovno grejanje.
Konzervativci su rekli da brojke izazivaju ozbiljna pitanja u vezi sa planom vlade da dostigne neto nulu do 2050. godine.
Kreg Mekinlej, poslanik Torijevaca koji predsedava grupom za neto nulu u parlamentu, rekao je: „Malo po malo, otkriva se prava astronomska cena neto nule, i daleko je od jasnog da li su proizvodi na koje smo primorani da pređemo bolji od svojih predaka“.
„Prisilna konverzija sa gasnih kotlova na toplotne pumpe izgleda kao pravi primer; takođe će ostaviti zemlju sa ogromnom mrežom suvišne infrastrukture za koju će biti potrebno desetine milijardi funti da se ukloni“.
„Zabrinut sam da će nam pristup komande i kontrole neto nuli koji vlada uzima ostaviti krizu troškova života koja se proteže daleko u budućnost“.
Izgledi za grejanje vodonikom izgledali su „mrtvo“, dodao je gospodin Mekinlej, nakon što je Grant Šaps, bivši ministar energetike, izgleda to odbacio u julu.
Sir Jacob Rees-Mogg, bivši sekretar za poslovanje i energetiku, rekao je da su vladini neto nulti planovi „zaglavljeni u zemlji oblaka“.
Rekao je: „Vlada ne može da povuče gasnu mrežu, jer to ne može sebi da priušti“.
„Moraju veoma ozbiljno da sagledaju da li je zakonska obaveza da se postigne neto nula realna“.
SVI bi trebali da budu zabrinuti jer NOVI zakon EU o cenzuri na internetu znači KRAJ slobode govorahttps://t.co/pWoWMnaFBd
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 10, 2023
Međutim, Kvasi Kvarteng, još jedan bivši poslovni i energetski sekretar, rekao je da su troškovi razgradnje „hipotetički“.
Rekao je: „S obzirom na infrastrukturu koju imamo, nema smisla povlačiti čitavu mrežu iz upotrebe uz velike troškove. Ne mogu da razumem da vlada to radi“.
„Nerealno je očekivati da će svo grejanje u ovoj zemlji biti elektrifikovano“.
Prema aktuelnim predlozima za domaćinstva i preduzeća da „zaustave nesmanjeno sagorevanje prirodnog gasa“, ministri podržavaju električne toplotne pumpe kao glavnu zamenu za kotlove na gas.
Ali ako većina domaćinstava odbaci svoje kotlove, postojeća gasna mreža se ne može tek tako isključiti i ostaviti u zemlji zbog sigurnosnih razloga.
Jedan izvor iz industrije je rekao: „Imamo cevi velikog prečnika koje ukrštaju velike gradove. Ako bismo ih samo isključili i ne bismo održavali, oni bi se raspale – i putevi bi mogli da počnu da padaju“.
Gašenje gasne mreže bio bi složen, ali postepen proces, jer ljudi prelaze na alternativne tehnologije, zahtevajući od inženjera da bezbedno zatvore određena područja, dok gasu omogućavaju da nastavi da teče na drugim mestima.
Konačna sudbina mreže, koju je privatizovala vlada Margaret Tačer 1986. godine, zavisiće od toga koliko će biti prenamenjeno za prenos vodonika.
Najmanje deo mreže će se verovatno koristiti za snabdevanje vodonikom teške industrije, koja se ne može lako dekarbonizovati, u budućnosti. Ali ministri čekaju do 2026. godine da odluče da li će se vodonik koristiti i za grejanje kuća.
Mnogi stručnjaci su tu ideju „polili i hladnom vodom“, ističući da je vodonik energetski intenzivan za proizvodnju i da se mora sagorevati u mnogo većim količinama nego prirodni gas da bi se proizvela ista količina toplote.
U međuvremenu, monopolski vlasnici gasnih mreža nastavljaju da ulažu milijarde funti u nadogradnju, zamenjujući metalne cevi plastičnim, u programu koji se proteže do 2030-ih.
Ove investicije će platiti potrošači kroz svoje račune – pored svih budućih troškova stavljanja van pogona.
Dr Ričard Lous, stručnjak za grejanje na Univerzitetu u Ekseteru, rekao je da bi Vlada trebalo da razmotri da li je program nadogradnje i dalje dobra vrednost za novac ili bi račune za energiju nepotrebno povećao.
On je takođe upozorio da kako sve više domaćinstava napušta gas, oni koji još uvek koriste mrežu mogli bi biti primorani da snose sve veći deo troškova razgradnje – povećavajući rizik da oni koji ne mogu da priušte toplotnu pumpu budu finansijski „zarobljeni“.
Dr Loves je rekao: „To je ogroman problem i niko [u Vladi] nije shvatio ovo kako treba“.
„U osnovi, postoje dve opcije: plaćate preko računa ili preko poreskog sistema“.
Jedan od načina da se osigura pravično raspoređivanje tereta bio bi da Vlada nacionalizuje mrežu, koja se danas procenjuje na oko 20 milijardi funti, rekao je on.
Portparol NIC-a je rekao: „Ne komentarišemo izveštaje koji su procureli“.
„Objavićemo informacije o različitim opcijama za budućnost gasne mreže u okviru sledeće Nacionalne procene infrastrukture u oktobru“.
Portparol vlade je rekao: „Ova tvrdnja je jednostavno neistinita. Naša gasna mreža će uvek biti deo našeg energetskog sistema i stoga su takve procene pogrešne“.
„Mi jesmo i uvek ćemo stavljati pristupačnost u srce našeg pristupa poboljšanju. Nastavićemo da radimo sa industrijom kako bismo istražili da li korišćenje vodonika nudi vrednost za novac za potrošače i ispunjava li potrebne bezbednosne standarde”.
