Zdravi mladi ljudi umiru iznenada i neočekivano od „MISTERIOZNOG SINDROMA“
Ljudima mlađim od 40 godina se savetuje da im se pregleda srce jer bi potencijalno mogli da budu u opasnosti od sindroma iznenadne smrti odraslih.
Sindrom, poznat kao SADS, bio je fatalan za sve ljude, bez obzira na to da li vode zdrav način života.
SADS je „krovni termin za opisivanje neočekivane smrti kod mladih ljudi“, rekao je Kraljevski australijski koledž lekara opšte prakse, koji se najčešće javlja kod ljudi mlađih od 40 godina.
Termin se koristi kada obdukcija ne može da pronađe očigledan uzrok smrti.
Fondacija SADS sa sedištem u SAD saopštila je da preko polovine od 4.000 godišnjih SADS smrti dece, tinejdžera ili mladih odraslih ima jedan od dva glavna znaka upozorenja.
Ti znaci uključuju porodičnu istoriju dijagnoze SADS-a ili iznenadnu neobjašnjivu smrt člana porodice, nesvesticu ili napad tokom vežbanja, ili kada ste uzbuđeni ili preneraženi, prenosi news.com.au.
Prošle godine 31-godišnja žena, Ketrin Kin, umrla je u snu dok je živela sa dvoje prijatelja u Dablinu.
Njena majka Margherita Cummins rekla je za Irish Mirror: „Svi su radili od kuće, tako da niko nije obraćao pažnju kada Ketrin nije sišla na doručak“.
„Poslali su joj poruku u 11.20 i kada nije odgovorila, proverili su njenu sobu i ustanovili da je preminula”.
“Njena prijateljica je čula buku u njenoj sobi u 3.56 ujutro i veruje da je tada umrla”.
G-đa Cummins je izjavila da je njena ćerka „išla u teretanu i hodala 10.000 koraka svaki dan“.
„Teši me što je otišla u san i nije osetila bol i zahvalna sam na tome. Uvek sam se brinula za decu koja se voze u kolima, ali nisam videla da će do ovoga doći. Nikada nisam ni pomislila da ću u životu izgubiti dete”.
Melburnski institut za srce i dijabetes Baker razvija prvi SADS registar u zemlji.
„Postoji otprilike 750 slučajeva godišnje kod ljudi mlađih od 50 godina u Viktoriji kojima je srce iznenada stalo (srčani zastoj),“ rekao je portparol.
“Od toga, za otprilike 100 mladih ljudi godišnje neće biti pronađen uzrok čak ni nakon opsežnih istraga kao što je potpuna obdukcija (fenomen SADS-a)”.
Kardiolog i istraživač dr Elizabet Parac rekla je: „Bejkerov registar je bio prvi u zemlji i jedan od samo nekoliko u svetu koji je kombinovao informacije hitne pomoći, bolnice i forenzike“.
„Omogućava vam da vidite ljude koji su imali srčani zastoj i nijedan uzrok nije pronađen“, rekla je dr Parac.
Ona veruje da potencijalni nedostatak svesti o tome može biti posledica činjenice da se „mnogo toga dešava van tradicionalnih medicinskih okruženja“.
„Većina ovih događaja SADS-a, 90 odsto, dešava se van bolnice – osoba ne uspe da preživi – tako da se u stvari osoblje hitne pomoći i forenzičari brinu za većinu ovih pacijenata“, rekla je dr Parac.
„Mislim da čak i doktori to potcenjuju. Vidimo samo 10 posto onih koji prežive i stignu do bolnice. Mi sami vidimo samo vrh ledenog brega”.
Za porodicu i prijatelje žrtava, SADS je ‘veoma težak entitet za shvatiti’ jer je to ‘dijagnoza ničega’, dodala je dr Parac.
Dr Parac je rekla da iz perspektive javnog zdravlja, borba protiv SADS-a „nije tako laka, a mnogi u Australiji se podvrgavaju genetskom skriningu“ jer naučnicima još uvek nije 100 posto jasno „koji geni uzrokuju ovo“.
„Najbolji savet bi bio, ako ste i sami imali rođaka u prvom kolenu – roditelja, brata ili sestru, dete – koje je imalo neobjašnjivu smrt, izuzetno je preporučljivo da posetite kardiologa“, rekla je ona.
