Zelena energija i sve njene mračne strane: Ekološka šteta, smrt ptica i groblja pokvarenih turbina
Dok se obnovljivi izvori energije predstavljaju kao ključ za ekološku budućnost, iza ove priče kriju se ozbiljni problemi o kojima se retko govori.
Od solarnih elektrana koje spaljuju ptice u letu, preko vetroturbina koje postaju ekološke bombe zbog nereciklabilnog otpada, pa sve do neisplativih vetroparkova koji opterećuju građane enormnim troškovima – zelena energija ima svoju mračnu stranu. Koliko su ovi projekti zaista održivi i kakvu cenu priroda i društvo plaćaju za njih?
Ivanpah solarna elektrana: Spomenik promašaju
U pustinji Mohave, solarna elektrana Ivanpah predstavlja simbol nepredviđenih posledica zelenih energetskih projekata. Izgrađena 2014. godine uz značajnu podršku poreskih obveznika, trebalo je da koristi hiljade ogledala za koncentrisanje sunčeve svetlosti i proizvodnju energije.
Međutim, ubrzo je postala ozloglašena po svojoj smrtonosnoj pretnji divljim životinjama.
Savezni zvaničnici za zaštitu divljih životinja opisali su Ivanpah kao „mega-zamku“ za ptice, jer intenzivni svetlosni zraci privlače insekte, a zatim i ptice koje bivaju spržene u letu. Radnici su ove incidente nazvali „plameni“, zbog tragova dima koji su ostajali iza njih. Na vrhuncu rada, elektrana je ubijala jednu pticu na svaka dva minuta, što je činilo preko 130.000 smrti godišnje.
Uprkos ogromnoj ekološkoj ceni, Ivanpah nikada nije dostigao planirane energetske ciljeve. Kompanija Pacific Gas & Electric (PG&E), jedan od glavnih kupaca električne energije iz ovog postrojenja, objavila je 2025. godine da više neće otkupljivati struju iz Ivanpaha. Dva od tri tornja biće ugašena sledeće godine, dok se očekuje da će i treći ubrzo prestati sa radom.
„Ovo je možda služilo samo kao najskuplji uređaj za ubijanje insekata i ptica na svetu.“
Ofšor vetroparkovi: Skupa zelena energija sa neizvesnim ishodom
Dok solarni projekti nailaze na kritike, vetroparkovi na moru suočavaju se sa sopstvenim problemima. U Nju Džersiju, Šel (Shell) je nedavno napustio svoj 50% udeo u vetroparku Atlantic Shores, pretrpevši gubitak od milijardu dolara umesto da završi projekat. Državni Odbor za javne usluge otkazao je planove za kupovinu energije iz ovog vetroparka, ostavljajući projekat snage 2.800 megavata bez kupca.
Troškovi ovakvih projekata često padaju na leđa potrošača. Analiza Whitestrand Consulting-a otkrila je da bi Atlantic Shores naplaćivao struju tri puta skuplje od tržišne cene, povećavajući račune domaćinstava za 11%, a poslovnih korisnika za čak 15%. Tokom radnog veka vetroparka, to bi građane koštalo neverovatnih 48 milijardi dolara.
Guverner Nju Džersija, Fil Marfi, vatreni zagovornik obnovljivih izvora energije, suočava se sa sve većim kritikama zbog forsiranja zelenih inicijativa bez realnih ekonomskih osnova. „Ovo je jedinstvena prilika za našu generaciju,“ izjavio je o vetroenergiji. Dok njegovi kritičari tvrde da bi precizniji opis bio „katastrofalni promašaj generacije.“
Problem sa vetroturbinama: Pokvareni rotori i gomilanje otpada
Problemi vetroenergije ne završavaju se finansijskom neodrživošću. U julu 2024. godine, ogromna lopatica vetroturbine se raspala kod obale Masačusetsa, rasipajući krhotine po plažama Nantaketa i izazivajući federalnu istragu. Ovaj incident dodatno je pojačao zabrinutost u vezi sa sigurnošću i pouzdanošću offshore vetroparkova, naročito jer su slični kvarovi već zabeleženi u Velikoj Britaniji i Nemačkoj.
Dodatni problem je i nereciklabilna priroda lopatica vetroturbina, koje su napravljene od fiberglasa ili plastike ojačane vlaknima. Kada dostignu kraj svog veka trajanja od 20-25 godina, završavaju na deponijama poznatim kao „groblja vetroturbina“. U Svitvoteru, Teksas, postoji deponija od 30 hektara ispunjena naslagama odbačenih lopatica, visokim koliko i košarkaški obruč.
„Bajden-Harisova administracija nije dala nikakve naznake o tome ko će rešavati problem ove planine otpada,“ upozorio je Institut za energetska istraživanja.
Zelena energija: Koliko je zaista ekološka?
Negativni ekološki uticaji obnovljivih izvora energije nisu ograničeni samo na otpad.
Američko društvo za zaštitu ptica procenjuje da vetroturbine godišnje ubijaju oko 538.000 ptica, pri čemu su naročito ugroženi orlovi, jastrebovi i ptice selice. Solarna postrojenja poput Ivanpah-a dodatno su doprinela ovom crnom bilansu, sa stotinama hiljada ptica stradalih u poslednjih deset godina.
I pored milijardi dolara subvencija, mnogi projekti zelene energije ostaju neprofitabilni.
Od Ivanpah-a do Atlantic Shores-a, obrazac je jasan – bez državne podrške, ovi projekti ne mogu opstati na tržištu. Njihovi neuspesi služe kao ozbiljno upozorenje: iako je tranzicija ka obnovljivim izvorima energije vođena dobrim namerama, realnost je mnogo složenija. Ekološka šteta, finansijska neodrživost i tehnički problemi razotkrivaju mračnu stranu zelene energije.
