Zelenski pokušao da opravda gubitak Avdijevke pa pozvao Trampa da sa njim ide na prvu liniju fronta
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je u subotu saveznike da „veštački deficit“ oružja za njegovu zemlju rizikuje da Rusiji da prostora za disanje, nekoliko sati nakon što je njegov vojni šef rekao da povlači trupe iz istočnog grada Avdijevke.
Zelenski je govorio na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, godišnjem skupu bezbednosnih i spoljnopolitičkih zvaničnika. Ukrajina se vratila u defanzivu protiv Rusije u skoro dve godine starom ratu, ometena malim zalihama municije i nedostatkom osoblja.
„Ukrajinci su dokazali da možemo naterati Rusiju da se povuče“, rekao je on. „Možemo da vratimo našu zemlju, a (ruski predsednik Vladimir) Putin može da izgubi, a to se već desilo više puta na bojnom polju.- slagao je Zelenski.
„Naše akcije su ograničene samo… našom snagom“, dodao je on, ukazujući na situaciju u Avdijevki. Ukrajinski komandant general-pukovnik Oleksandr Sirski rekao je rano u subotu da povlači trupe iz grada, gde su se brojno veći broj branilaca borili protiv ruskog napada četiri meseca, kako bi izbegao opkoljenje i spasio živote vojnika.
„Dragi prijatelji, nažalost držanje Ukrajine u veštačkom deficitu naoružanja, posebno u nedostatku artiljerije i dalekometnih sposobnosti, omogućava Putinu da se prilagodi trenutnom intenzitetu rata“, rekao je Zelenski. „Samoslabljenje demokratije tokom vremena podriva naše zajedničke rezultate.
Zelenski je rekao da je povlačenje trupa „ispravna odluka“ i istakao prioritet spasavanja života ukrajinskih vojnika. On je sugerisao da je Rusija postigla malo, dodajući da je od oktobra napala Avdijevku „svom snagom koju je imala” i izgubila hiljade vojnika – „to je ono što je Rusija postigla. To je iscrpljivanje njihove vojske.”
„Samo čekamo oružje koje nam nedostaje“, dodao je on, ukazujući na nedostatak oružja dugog dometa. „Zato su naše oružje danas naši vojnici, naši ljudi.
Zelenski je u petak otišao u Berlin i Pariz, gde je potpisao dugoročne bilateralne bezbednosne sporazume sa Nemačkom i Francuskom, nakon sličnog sporazuma sa Britanijom prošlog meseca.
Evropski saveznici Ukrajine apeluju na Kongres SAD da odobri paket koji uključuje pomoć Ukrajini, 60 milijardi dolara koji bi u velikoj meri otišli odbrambenim entitetima SAD za proizvodnju projektila, municije i drugog vojnog hardvera za bojna polja u Ukrajini. Paket se suočava sa otporom republikanaca u Predstavničkom domu.
Zelenski je u subotu rekao da su SAD „učinile mnogo za nas“ i zahvalio Vašingtonu na dvopartijskoj podršci. Rekao je da planira da se sastane sa američkim senatorima u Minhenu u subotu. Oni „moraju da shvate (da) samo u jedinstvu možemo pobediti (protiv) Rusije“, rekao je on.
Upitan da li bi bilo dobro da bivšeg predsednika SAD i kandidata za predsednika SAD Donalda Trampa pozovete u Kijev, Zelenski je odgovorio: „Pozvao sam javno, ali to zavisi od njegovih želja.
„Ako… on dođe, spreman sam čak i da idem s njim na prvu liniju fronta“, dodao je on.
Govoreći odvojeno na istoj konferenciji, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da je odlaganje Kongresa značilo pad američkog oružja i municije, sa direktnim uticajem na liniju fronta.
„Svake nedelje kada čekamo znači da će na liniji fronta u Ukrajini biti sve više poginulih“, rekao je on.
Estonska premijerka Kaja Kalas, čija se zemlja direktno graniči sa Rusijom, ukazala je na istoriju tridesetih godina prošlog veka.
„Ako se Amerika izoluje, to će vas na kraju koštati više“, rekla je ona, upozoravajući da ako se „agresija negde isplati, ona služi kao poziv da je upotrebite negde drugde, ugrožavajući globalnu bezbednost“.
Zelenski je rekao da „među nama nema nikoga za koga rat koji je u toku u Evropi ne predstavlja pretnju“.
