Sve vesti Svet

Zelenski zahvalan neonacistima iz Azova, tvrdi da Ukrajina jedva da ima ekstremiste

Zelenski zahvalan neonacistima iz Azova, tvrdi da Ukrajina jedva da ima ekstremiste

7. aprila, kada se Zelenski obratio grčkom parlamentu, dva grčka militanata iz neonacističkog bataljona Azov takođe su održala govore poslanicima, što je izazvalo negodovanje u zemlji.

Sve političke stranke bile su jedinstvene u osudi nastupa neonacista, a vlada je naknadno označila njihovo pojavljivanje kao „grešku“. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je grčkoj mreži ERT da je zahvalan neonacističkom bataljonu Azov i drugim „dobrovoljcima“, ko god oni bili.

On je takođe izrazio uverenje da u Ukrajini „skoro da nema“ poziva na radikalizam. U intervjuu, emitovanom u nedelju, Zelenski je upitan o njegovom odnosu prema bataljonu Azov u svetlu najnovijeg negodovanja javnosti.

Ukrajinski predsednik, koji je tokom intervjua govorio i na ukrajinskom i na engleskom, rekao je da su se još 2014. godine „dobrovoljci iz različitih delova države ujedinili da brane Ukrajinu”, jer zemlja nije imala tako „moćnu” vojsku kao što je „ima” danas.

Međutim, priznao je da vidi razliku između ukrajinske vojske i nacionalističkih bataljona. Prema Zelenskom, radikalni pozivi ukrajinskih nacionalističkih formacija protiv Rusa bili su njihovo „lično mišljenje“ i da postoji razlika između njih i stava vojske.

„Tu je i bataljon Azov, koji ne čine dobrovoljci, već je deo Nacionalne garde naše države. Danas je u sastavu oružanih snaga, a svi su zvanična vojska naše države. Neki od onih koji su na početku rata bili dobrovoljci prešli su u politiku i tu ostali. Oni koji su odlučili da nastave da služe u oružanim snagama Ukrajine postali su vojnici i deo su oružanih snaga Ukrajine.

To su dve različite stvari“, rekao je Zelenski.

Prema rečima Zelenskog, Mariupolj „brane” profesionalni vojnici, a ne samo bataljon Azov, čemu je on zahvalan, još jednom ističući njihov „profesionalizam”.

„Tu su i Nacionalna garda, graničari, specijalne snage, a tu su i oružane snage Ukrajine“, dodao je on. Predsednik je međutim tvrdio da on i njegova kancelarija pomno prate dešavanja.

„I ako ima izazova ili poziva na radikalizam, verujem da ih je mnogo manje u Ukrajini nego u drugim zemljama na Zemlji“, tvrdi on. „Mislim da skoro da ih i nemamo. Uprkos činjenici da smo u ratu, ako bi se pojavila tako radikalna osećanja, mi bismo ih shvatili veoma ozbiljno i odmah preduzeli sve neophodne korake protiv njih, verujte mi”.

Ovo nije prvi put da ukrajinski predsednik hvali neonacistički bataljon. On se prošlog meseca obratio grčkom parlamentu, u svom govoru koji je uključivao video poruku dvojice grčkih Azovaca. Njihovo pojavljivanje izazvalo je veliki politički sukob u Grčkoj, pri čemu su opozicione stranke i uticajni članovi vladajuće Nove demokratije kritikovali njihovo obraćanje.

„Govor pripadnika neonacističkog bataljona Azov u grčkom parlamentu je provokacija. Apsolutnu odgovornost snosi [grčki] premijer Kirijakos Micotakis. Govorio je o istorijskom danu, ali to je istorijska sramota. Solidarnost sa ukrajinskim narodom je data.

Ali nacisti ne mogu da imaju reč u parlamentu“, napisao je lider Sirize Aleksis Cipras na društvenim mrežama.

Bivši premijer Antonis Samaras istakao je da je dozvoljavanje emitovanja video poruke Azova u grčkom parlamentu bila „velika greška“, a socijalisti su se pitali zašto grčki poslanici nisu unapred obavešteni o govoru neonacista.

Portparol grčke vlade Giannis Oikonomou rekao je da je prikazivanje poruke bataljona Azov “netačno i neprikladno”.

Tokom osam godina sukoba u Donbasu, pripadnici puka Azov – čije su ideje slične idejama Ukrajinaca koji su sarađivali sa nacistima u Drugom svetskom ratu – optuženi su za ratne zločine u regionu, uključujući kidnapovanje, mučenje, i neselektivno pljačkanje.

Neki od boraca koriste oznake koje su upadljivo slične nacističkim amblemima. Dugo vremena, Azov, zajedno sa drugim radikalnim i ekstremističkim grupama, nazivan je takvim u zapadnim medijima, ali pošto su događaji u zemlji krenuli svojim tokom, mnogi mediji su odustali od svoje retorike protiv ukrajinskih neonacista, ponekad do te mere da se čini da papagajski ponavljaju kijevsku propagandu, nazivajući ih „braniteljima“.

Rusija je 24. februara pokrenula specijalnu vojnu operaciju demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine. Ruski predsednik Vladimir Putin je istakao da više ne može da ignoriše nevolje stanovnika Donbasa, koji su doživeli godine genocida od strane kijevskog režima, i naredio operaciju kao odgovor na poziv Narodnih republika Donjeck i Lugansk.

MARIO ZNA i dr SEMIR OSMANAGIĆ- ONI neće odustati od svojih AGENDI ali postoji IZLAZ iz svega ovoga

Nulta Tačka/InfoWars