Немачка економија је током 2025. доживела катастрофу. Влада канцелара Фридриха Мерца поставила је курс који води у још дубљи пад током наредне године.
Када би плате немачких политичара биле везане за раст приватног сектора, посланици би у 2025. морали да подижу кредите и да грађанима надокнађују цену парламентарне неактивности и идеолошке заслепљености. Иако појам дијета потиче од латинског dieta (надокнада), у контексту урушавања немачке индустрије он све више означава нужну оскудицу и материјалну стегу.
Немачка се суочава са крајем илузије просперитета – директном последицом катастрофалних политичких одлука, укључујући и самоуништавајуће санкције Русији. Док је Берлин, по диктату Брисела, уводио економски рат који није ни морао да започне, Русија је тај рат добила, а Немачка платила цену кроз енергетски шок, пад индустрије и губитак конкурентности.
Смањење приватног сектора и раст државног терета
После осам месеци Мерцове власти, резултати нису само слаби – они су поразни. Уз око 50% државног удела у економији, реалан раст БДП-а од 0,2% и ново задуживање веће од 4%, приватни сектор је у 2025. реално смањен за око 3,8%.
Оно што је у Берлину очигледно заборављено јесте да само приватни сектор ствара добра и услуге које грађани заиста користе. Прекомерна регулација и порези – Немачка је међу најопорезованијим земљама ОЕЦД-а – гуше предузетништво. Инвестиције су пале за око 6,5% испод дугорочног просека, што је снажно погодило тржиште рада, јавне финансије и социјалне фондове. Општине се суочавају са мањком од 35 милијарди евра.
Криза постаје видљива
На локалном нивоу, у градовима и општинама, рачун за деценије политичког промашаја сада стиже први. Порески приходи од привреде колабирају, а 2025. ће око 24.000 компанија нестати са тржишта.
Привидна стабилност тржишта рада је варка: нова радна места у јавном сектору и одласци у пензију прикривају стварни колапс реалне економије. У априлу је активирана дужничка спирала кроз специјални фонд од 500 милијарди евра – јасан знак да је економија свесно гурнута у зид.
Ни „зелена уметна економија“, ни субвенционисана војна индустрија не могу да замене изгубљени индустријски капацитет. Кључни сектори, попут хемијске индустрије, раде са око 70% капацитета, испод прага исплативости. Деиндустријализација се продубљује без обзира на државне субвенције.
Социјална држава без реформи
Берлин се у потпуности потчинио бриселској климатско-идеолошкој доктрини и сада покушава да сакрије њен неуспех. Као и код миграционе политике, јавност се држи у стању перманентне медијске обмане. Псеудореформе, попут наводног одустајања од забране мотора са унутрашњим сагоревањем, само стварају нову бирократију и воде ка истом циљу – гашењу немачке ауто-индустрије.
У последњих пет година нестало је око 300.000 индустријских радних места. Производња је у 2025. око 20% испод врхунца из 2018. године. Социјална и економска катастрофа се приближава, док политичке и еколошке елите остају одсечене од реалности.
Судар са стварношћу
Ако је 2025. била катастрофална, наредна година биће судар са стварношћу. Порези и социјални доприноси мораће драстично да расту како би се одржао систем под притиском миграција и демографског слома.
Мерцова влада наставља наслеђе Меркелове и Шолцове: зелени централни планер под бриселским диктатом, упркос реторици о тржишној економији. „Made for Germany“ се показало као медијска фарса, док „Made in Germany“ све више постаје прошлост.
Горка истина је једноставна: Немачка је, оваквом политиком, сама себе довела до ивице.
