По први пут у историји, научници су открили магнетни преокрет у близини Земље — феномен до сада виђен само у спољној атмосфери Сунца. Тај такозвани „свичбек“ (енгл. switchback) представља наглу промену правца магнетног поља и до сада је био познат искључиво у вези са Сунцем. Ово откриће мења наше разумевање магнетних поља планета и њихове интеракције са Сунцем.
Откриће је направила НАСА-ина мисија Magnetospheric Multiscale (ММС), која је забележила изненадни заокрет и „одскок“ Земљине магнетосфере — исти механизам као и код сунчевих преокрета. Резултати су објављени у научном часопису Journal of Geophysical Research: Space Physics.
UDARNO! Ispovest Američkog pukovnika koji je bombardovao Srbiju | Genon Barton | Mario Zna EP. 363
Шта је магнетни „свичбек“?
„Свичбек“ је нагла и краткотрајна промена правца магнетног поља, која изгледа као зигзаг савијање магнетних линија. На Сунцу, НАСА-ина сонда Паркер је већ бележила овакве структуре као резултат насилних ослобађања енергије.
Сада су истраживачи Ендру Макдугол и Метју Аргол открили сличан догађај у Земљиној магнетосфери, тачније у турбулентној зони магнетосфере(регион између ударног таласа (bow shock) и магнетопаузе (спољне границе Земљине магнетосфере). То је турбулентна зона где се соларни ветар успорава, загрева и меша са Земљиним магнетним пољем.) — немирном спољашњем слоју магнетног штита наше планете. Сателити ММС мисије забележили су како се плазма из соларног ветра и магнетосфере Земље преплиће, па нагло „одскаче“ назад у нову конфигурацију, остављајући препознатљиву „преломну“ структуру.
Подаци показују да су електрони високе енергије дошли из јужне магнетне тачке Земље, што потврђује да је у питању био процес тзв. међусобног спајања магнетних линија — када се соларна и планетарна магнетна поља споје и преплићу.
🇪🇸⚖️ Шпански Уставни суд срушио Корона мере: „Незаконито закључавање!“ – поништавање 92.000 казни, мере из 2020. проглашене неуставним!https://t.co/4ytPyLNu1y
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 9, 2025
Зашто је ово важно за космичко време
Магнетно спајање на ивици Земљине магнетосфере (магнетопаузи) главни је узрок геомагнетних олуја које могу пореметити рад сателита, радио-везе и електроенергетске мреже. Откриће „свичбека“ у близини Земље указује на нови, раније непознати начин на који сунчев материјал може продрети кроз наше магнетно поље.
Иако краткотрајни, овакви догађаји могу убризгати енергију у Земљину магнетосферу, утицати на појаву аурора и динамику горњих слојева атмосфере. Боље разумевање ових процеса значајно унапређује прогнозу космичког времена, што је све важније у ери велике зависности од сателита и орбиталне инфраструктуре.
Универзалан феномен у васиони?
Магнетно спајање није ограничено само на Сунце или Земљу — оно се догађа свуда где се плазма и магнетна поља сусрећу: у магнетосфери Јупитера, у акреционим дисковима око црних рупа, па чак и у удаљеним галаксијама.
Откриће „свичбека“ на Земљи указује да би овакве структуре могле бити распрострањене по целом космосу. Будуће мисије као што су ЕКА-ин JUICE и НАСА-ин Европа Клипeр могле би открити сличне догађаје и код гасовитих џинова, чиме би се тестирала универзалност овог феномена.
Повезивање соларне и планетарне науке
Овај догађај попуњава дугогодишњу празнину између науке о Сунцу и науке о магнетосфери. Дуго се претпостављало да би механизам међусобног магнетног спајања, који изазива „свичбекове“ на Сунцу, могао да постоји и на планетарним границама. Сада постоје и докази — Земљина магнетосфера није пасиван штит, већ динамичан систем способан за сложене и енергетски снажне процесе.
Док сонде Паркер и Солар Орбитер проучавају Сунчево магнетно поље, а ММС испитује Земљину блиску орбиту, научници коначно могу да упоређују сличне појаве на потпуно различитим размерама.
Нова граница у физици свемира
Откриће магнетног „свичбека“ у Земљиној близини представља прекретницу у области хелиофизике. Показује се да исти експлозивни процеси који обликују Сунчеву корону делују и у магнетним пољима планета.
Квантификовањем обрта магнетног поља (са Z-параметром већим од 0.5) и мерењем снаге пратећег магнетног поља (1.2 пута јаче од позадинског), истраживање даје прве чврсте доказе да су сунчеви и земаљски магнетни феномени засновани на истој физици.
Како се свет припрема за све амбициозније мисије у свемиру, Земљина магнетосфера постаје природна лабораторија у којој можемо открити тајне Сунца — без потребе да му се приближавамо. Ово откриће не само да унапређује прогнозу космичког времена, већ и потврђује дубоку повезаност магнетних система у васиони — од наше планете до најудаљенијих звезда.
