Žene imaju dvostruko veće šanse da razviju depresiju od muškaraca: 4 moguća glavna uzroka
Veća je verovatnoća da će žene dobiti dijagnozu depresije nego muškarci. Međutim, takođe postoje značajne polne razlike u prevalenciji, simptomima i lečenju.
Razumevanje mehanizama depresije specifičnih za pol je od suštinskog značaja, jer nam to omogućava da razvijemo efikasnije tretmane prilagođene specifičnim potrebama pacijenata različitog pola.
Međutim, takvi mehanizmi koji objašnjavaju rodne razlike kod pacijenata sa depresijom trenutno nisu u potpunosti shvaćeni, ali nedavna istraživanja sugerišu da hormoni i neurotransmiteri mogu igrati ulogu.
Odnos muškaraca i žena za depresiju je 1:2
Prema Svetskoj inicijativi za istraživanje mentalnog zdravlja, od 2011. godine, prosečne procene depresije tokom života bile su 14,6 procenata i 11,1 procenata u 10 zemalja sa visokim i osam zemalja sa niskim do srednjim prihodima. Ista anketa je takođe otkrila da su procene prevalencije depresije tokom 12 meseci bile 5,5 procenata i 5,9 procenata u zemljama sa visokim i 5,9 procenata u zemljama sa niskim do srednjim prihodima, respektivno.
Pored toga, ženama se dijagnostikuje depresija dvostruko više od muškaraca.
Prema sistematskoj analizi, globalna godišnja prevalencija depresije u 2010. za žene i muškarce iznosila je 5,5 procenata i 3,3 procenata, respektivno, što je u skladu sa prethodno navedenim rezultatima istraživanja.
Simptomi depresije koje doživljavaju muškarci i žene su veoma različiti
U različitim kulturama, ženski pacijenti sa depresijom mogu imati različite simptome od muškaraca.
U jednoj studiji koja je uključivala 2.541 pacijenata sa depresijom, 62,5 odsto učesnika su bile žene.
Kako je studija otkrila, u poređenju sa muškarcima, žene imaju tendenciju da dožive veću težinu simptoma i veće stope anksioznog poremećaja, bulimije, hipersomnije, problema sa varenjem i bolova.
Žene takođe imaju tendenciju da imaju više telesnih pritužbi bez prepoznatljivog fizičkog problema i više pokušaja samoubistva nego muškarci.
Nasuprot tome, muški pacijenti imaju tendenciju da dožive više epizoda velike depresije, kao i više zloupotrebe alkohola i supstanci.
Štaviše, u poređenju sa muškim pacijentima, žene koje pate od depresije mogu imati veću verovatnoću da dožive češće simptome, kao što su krivica, bezvrednost, ekstremna tuga i umor. Naprotiv, umesto da se osećaju tužno, mnogi muškarci pokazuju bes, razdražljivost, pa čak i agresiju kada su depresivni.
Pored toga, manje je verovatno da će muškarci sa depresijom tražiti pomoć ili lečenje za svoje stanje nego žene. A neki možda čak i ne prepoznaju simptome poput besa i agresije kao simptome depresije, što može odložiti lečenje i pogoršati njihovo stanje.
👉 Demokratija?! Francuska policija oduzima šerpe i lonce od građana koji demonstriraju protiv Makrona https://t.co/V7svnVagkY
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) April 21, 2023
Razlike u simptomima koje doživljavaju oba pola mogu uzrokovati pogrešnu dijagnozu ili neadekvatan tretman.
Četiri moguća uzroka rodnih razlika
Gore pomenute polne razlike u prevalenciji depresije i simptomima nisu u potpunosti shvaćene. Međutim, oni mogu biti povezani sa različitim faktorima.
1. Hormonski faktori
Smatra se da hormonski faktori igraju značajnu ulogu u polnoj razlici u prevalenciji depresije.
U novoj studiji objavljenoj u Neuropsichopharmacology, istraživači su otkrili da hronična disregulacija hormona stresa kortizola može narušiti motivaciju i funkciju dopaminskog sistema, što dovodi do depresije.
Iako hronična disregulacija kortizola narušava motivaciju i mužjaka i ženki miševa, to čini kroz različite mehanizme. Konkretno, disregulacija kortizola smanjuje količinu dopamina, neurotransmitera „dobar osećaj“, samo kod ženki miševa, dok narušava transporter dopamina kod mužjaka miševa.
Prema nemačkoj studiji, prevlast žena u depresiji se ne pojavljuje sve do puberteta. Pre puberteta, stope depresije za oba pola su veoma slične, dok se tipičan odnos polova formira između 15 i 18 godina.
Istraživanja su pokazala da postoji direktna veza između polnih hormona, koji doživljavaju porast na početku adolescencije, i depresivnog raspoloženja kod mladih devojaka. A neke studije povezuju depresiju među adolescentkinjama sa interakcijama između polnih hormona i društvenih faktora.
Pored tinejdžerskih godina, žene doživljavaju hormonalne promene tokom svog života, kao što su one povezane sa menstrualnim ciklusom, trudnoćom, porođajem i menopauzom, što sve može doprineti razvoju depresije.
Konkretno, 20 do 40 odsto trudnica doživljava depresiju. Ako se ne leči, depresija tokom trudnoće može dovesti do pobačaja, prevremenog porođaja, niske porođajne težine, problema u razvoju bebe i postporođajne depresije.
Stopa postporođajne depresije među novopečenim majkama čak je veća nego kod trudničke depresije i dostiže skoro 13 procenata. Majke koje pate od nelečene postporođajne depresije možda neće biti u stanju da se dobro brinu o svojoj deci, što dovodi do odloženog razvoja njihove bebe. U teškim slučajevima, depresivne majke mogu čak i pomisliti da naude sebi i svojoj deci. Ako se ne leči, ova vrsta depresije može trajati mesecima ili čak duže.
2. Neurotransmiteri
Slično hormonima, neurotransmiteri su hemijski glasnici u mozgu koji prenose signale između neurona i između neurona i drugih ćelija. Oni mogu regulisati naše raspoloženje, spoznaju i ponašanje.
Dokazi pokazuju da se funkcija i proizvodnja neurotransmitera mogu razlikovati između muškaraca i žena i uticati na depresiju.
Istraživanja su pokazala da žene mogu imati izmenjene nivoe neurotransmitera, kao što su serotonin i dopamin, što može doprineti razvoju ili postojanju depresije.
Na primer, jedna kanadska studija otkrila je da je prosečna stopa sinteze serotonina kod muškaraca bila 52 procenta viša nego kod žena. Ovo može biti faktor u mnogo manjoj prevalenci depresije kod muškaraca.
Štaviše, postoje polne razlike u ekspresiji i funkciji receptora dopamina. Muškarci takođe mogu imati izmenjene nivoe norepinefrina. I dopamin i norepinefrin su povezani sa regulacijom raspoloženja i mogu doprineti razvoju depresije. Ovo takođe može objasniti zašto muškarci češće nego žene učestvuju u zloupotrebi supstanci i zavisnosti, jer ove aktivnosti takođe mogu biti povezane sa razlikama u funkciji i proizvodnji neurotransmitera.
3. Socioekonomski i kulturni faktori
Prema studiji u Velikoj Britaniji, u pogledu razlika u zemljama, veza između ženskog pola i depresije postaje sve snažnija sa povećanjem ekonomskog razvoja. Ovo može biti zato što žene u zemljama sa višim prihodima češće priznaju svoje depresivne simptome i traže pomoć.
Ista studija je takođe otkrila da razvedene i udovice imaju veće šanse za depresiju od proseka. Još značajnije, žene imaju tendenciju da dožive veći rizik od siromaštva i stresa povezan sa samohranim roditeljstvom nego muškarci, što takođe može povećati njihov rizik od depresije.
Što se tiče kulturnih faktora, žene mogu doživeti više diskriminacije ili nejednakosti od muškaraca, što dovodi do osećaja beznađa, bezvrednosti ili stresa. Žene su takođe sklonije nego muškarci da dožive traumatične životne događaje, kao što su nasilje u porodici, seksualni napad ili uznemiravanje, što povećava rizik od depresije.
4. Razlike u stilovima suočavanja
Strategije koje koriste depresivni muškarci i žene mogu biti različite, što takođe može doprineti prevlasti žena u depresiji.
Jedna studija je otkrila da između dve glavne strategije suočavanja, uključujući stilove fokusirane na probleme i emocije, muškarci sa depresijom imaju tendenciju da biraju prvu, dok žene često koriste drugu.
Strategije suočavanja sa fokusom na probleme uključuju planiranje i aktivno suočavanje, sa ciljem da se eliminiše ili smanji stresor. Strategije suočavanja sa fokusom na emocije uključuju odušak, refleksiju, samoprekoravanje i pozitivnu ponovnu procenu, a imaju za cilj da promene emocionalne reakcije pojedinca na stresor. Međutim, određeni stilovi suočavanja koji su fokusirani na emocije, kao što su oduška i samookrivljavanje, mogu imati štetne efekte.
Ova ista studija je otkrila da su strategije suočavanja fokusirane na emocije manje efikasne od onih koje su fokusirane na probleme. Ovo može doprineti većoj prevalenciji depresije kod žena. Štaviše, žene sa nižim nivoom pozitivnog preispitivanja su takođe depresivnije.
Rezultati različitih pristupa tretmanu
Uzimajući personalizovaniji pristup lečenju depresije, možemo pomoći pojedincima da prevaziđu ovo stanje i poboljšaju svoje opšte blagostanje.
Samanta je 35-godišnja žena koja ima simptome depresije, uključujući loše raspoloženje, nedostatak interesovanja za aktivnosti u kojima je nekada uživala, osećaj beznađa i poteškoće sa spavanjem. Ona ima istoriju predmenstrualnog disforičnog poremećaja (PMDD), a njeni simptomi imaju tendenciju da se pogoršavaju u danima koji prethode njenoj menstruaciji.
Samantina depresija je više povezana sa hormonskim promenama tokom njenog menstrualnog ciklusa. Stoga, njen plan lečenja uključuje lekove koji regulišu njenu hormonsku ravnotežu, kao što su hormonski kontraceptivi ili selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) koji su efikasni u lečenju PMDD. Samanta je imala koristi od psihoterapije, kao što je kognitivna bihejvioralna terapija (CBT), koja joj može pomoći da razvije veštine suočavanja sa simptomima.
David je 45-godišnji muškarac koji se nekoliko godina bori sa depresijom, anksioznošću i zloupotrebom supstanci. Ima veoma stresan posao i oseća se pod pritiskom da se prilagodi tradicionalnim muškim ulogama, što može biti izvor stresa za njega.
Davidova depresija i anksioznost povezani su sa društvenim i kulturnim faktorima koji utiču na mentalno zdravlje muškaraca. Stoga, njegov plan lečenja uključuje psihoterapiju koja se fokusira na muškost i kulturna očekivanja muškaraca, kao što je kognitivna bihejvioralna terapija za muškarce (CBTM). Ova terapija može pomoći Davidu da razvije fleksibilniji i autentičniji osećaj muškosti, što može smanjiti njegov stres i pomoći mu da se nosi sa simptomima. Pored toga, David je imao koristi od lekova koji ciljaju na njegove specifične simptome, kao što su antidepresivi, lekovi protiv anksioznosti i savetovanje o zloupotrebi supstanci.
Sara je 52-godišnja žena koja pati od simptoma depresije. Ona izveštava da se oseća tužno, razdražljivo i anksiozno većinu vremena i da ima nesanicu i umor. Takođe pominje talase vrućine, noćno znojenje i suvoću vagine, koji ometaju njen kvalitet života.
Nakon detaljne procene, uključujući fizički pregled i laboratorijske testove, Sarin zdravstveni radnik dijagnostikuje joj depresiju tokom menopauze. Zatim razgovaraju o opcijama lečenja, uključujući antidepresive i hormonsku terapiju.
Nakon što je odmerila potencijalne rizike i koristi svake opcije lečenja, Sara odlučuje da proba hormonsku terapiju. Prepisana joj je terapija estrogenom, koju je počela da uzima svakodnevno.
Tokom nekoliko nedelja, Sarini simptomi se postepeno poboljšavaju. Ona izveštava da se oseća manje depresivno, da ima manje valunga i noćnog znojenja i da ima manje suvoće vagine. Ona nastavlja da uzima terapiju estrogenom i posle nekoliko meseci više ne ispunjava kriterijume za depresiju.
Kroz rešavanje individualnih potreba i rodnih razlika, u ovom inovativnom pristupu, sva tri pacijenta su povratila svoje zdravlje i postižu najviši nivo fizičkog, mentalnog, emocionalnog i duhovnog blagostanja.
