Stav Sve vesti

Život u metaverzumu je odavno počeo, dokle će trajat? – dr Aleksandar Ljubić

Život u metaverzumu je odavno počeo, dokle će trajat? - dr Aleksandar Ljubić

Piše: dr Aleksandar Ljubić

Jedan od glavnih ciljeva velikog reseta ili kako ga neki zovu nove normalnosti je prebacivanje većine ljudskih aktivnosti u virtuelni svet.

Taj virtuelni(nepostojeći) svet se zove meta(sa one strane) verzum i ne postoji čovek koji ima bar minimalan pristup informacijama i medijima, a da za njega nije čuo.

Čuli su i ljudi koji se dezinformišu preko mejnstrim medija i svi koji za informisanje koriste alternativne izvore.

Naravno, prvi su oduševljeni(oni i inače sve novo prihvataju bez razmišljanja), a ostali su apsolutno protiv.

Da bi većina ljudskih aktivnosti bila preseljena u virtuelni prostor(druženje, posao, fizička aktivnost, putovanja) pored jake reklame potrebno je i da za to postoji velika potreba.

Ta potreba označava situaciju u kojoj je nemoguće sve navedeno obavljati u stvarnosti, kao na primer kada su bila zaključavanja širom sveta(na nekim mestima su još uvek prisutna).

Znači, da bi takav život masovno bio prihvaćen potrebna je globalna kriza, a ciklus tih kriza je otpočela plandemija.
Potrebno je istaći da se sve te krize veštački stvaraju da bi se došlo do ostvarenja cilja, promene društvene organizacije u celini.

Većina ljudi metaverzum poistovećuje sa nošenjem naočara za virtuelnu realnost(VR), međutim to je metaverzum 2.0 ili jači.
Pre njega je planirana primena primitivne 1.0 verzije, bez naočara, koja treba da polako navuče ljude na taj svet da bi kasnije tražili još i bili oduševljeni novijim i naprednijim modelima.

Taj se oblik ne razlikuje puno od sadašnjeg internet iskustva, prosto rečeno 2D svet komunikacije i posla ili što se igrica tiče 3D bez naočara. Jedina razlika je u vremenu koje bi se provodilo koristeći različite uređaje, povećalo bi se za onoliko koliko se aktivnosti preseli na onu stranu realnosti.

Sve su ovo samo planovi, ustvari ponuda kreatora nove normalnosti nama, a od nas i našeg prihvatanja ili odbijanja zavisi u kojoj meri i da li će to uopšte zaživeti. Sa zatvaranjima je prva faza uspešno realizovana. Ljudi su ostajali kod kuće, mnogi u stanovima, bez mogućnosti za druženje, posao, kretanje i ostale životne aktivnosti. Mnogi kojima je omogućeno da rade od kuće su već osetili početne čari nestvarnog.

Kada tome dodamo i to da su ljudi u velikoj meri komunicirali i pre plandemije preko društvenih mreža vidimo da se deo života već odavno odvija u virtuelnoj realnosti.

Slobodno se može reći da jedan deo društva 2 godine živi skoro u potpunosti u tom svetu.

Sledeće faze su sa aktuelnim dešavanjima upravo u toku pa je tako prošlog vikenda prvi put omogućeno praćenje fudbalske utakmice serije a iz metaverzuma.

To je samo po sebi besmisleno jer se fudbal inače gleda preko tv-a uz maksimalan prikaz događaja gde su naočare potpuno nepotrebne.

Iz komentara se vidi da su neki navijači izričito protiv, neki za, a neki su se žalili na neudobnost naočara i izmenjeno stanje svesti posle korišćenja istih. Zato se nameće glavno pitanje, da li je preteran boravak u nestvarnom svetu štetan za ljudsko zdravlje i koje su moguće posledice?

Opet, plan je razrađen do sitnica, a da li će biti primenjen to samo od nas zavisi.

Mesta za optimizam i te kako ima i najbolji primer za to je nešto što se desilo pre desetak godina. Tada su se pojavili 3D televizori koji su upravo bili u svrhu dizanja iskustva na viši nivo, ali je cela priča propala zbog štetnosti te tehnologije(štetna je bila za mozak) i nezainteresovanosti kupaca za te proizvode.

Velika je šansa da će se tako završiti i sa metaverzumom jer današnji čovek jeste generalno dosta nazadovao, ali je to previše gluposti i za njega.

NultaTačka/Dr Aleksandar Ljubić