Sve vesti Svet

ZNAMO KUDA OVO VODI! DIVLJAJU CENE OSNOVNIH ŽIVOTNIH NAMIRNICA

ZNAMO KUDA OVO VODI! DIVLJAJU CENE OSNOVNIH ŽIVOTNIH NAMIRNICA
Pisao Elena Vuk

Cene su se popele na najviši nivo od 2011, prema indeksu UN. To bi moglo da izazove društvene nemire „široko rasprostranjenih razmera“, rekao je jedan stručnjak.

Cene hrane su naglo porasle na globalnom nivou zbog poremećaja u globalnom lancu snabdevanja, nepovoljnih vremenskih prilika i rastućih cena energije, povećanja koja nameću težak teret siromašnijim ljudima širom sveta i prete da izazovu društvene nemire.

Povećanja su uticala na različite proizvode kao što su žitarice, biljna ulja, puter, testenine, govedina i kafa. Dolaze u trenutku kada se farmeri širom sveta suočavaju sa nizom izazova, uključujući sušu i ledene oluje koje su uništile useve, rastuće cene đubriva i goriva, kao i nedostatak radne snage u vezi sa pandemijom i poremećajima u lancu snabdevanja koji otežavaju plasiranje proizvoda na tržište.

Globalni indeks koji je u četvrtak objavila Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu pokazao je da su cene hrane u januaru porasle na najviši nivo od 2011. godine, kada su naglo rastući troškovi doprineli političkim pobunama u Egiptu i Libiji. Cena mesa, mlečnih proizvoda i žitarica u porastu je od decembra, dok je cena ulja dostigla najviši nivo od početka praćenja indeksa 1990. godine.

LEKARKA SPECIJALNE BOLNICE PREPISALA JE SUPRUGU IVERMEKTIN I BIĆE KAŽNJENA ZBOG TOGA

Moris Obstfeld, viši saradnik Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju, koji je ranije bio glavni ekonomista u Međunarodnom monetarnom fondu, rekao je da bi povećanje cena hrane opteretilo prihode u siromašnijim zemljama, posebno u nekim delovima Latinske Amerike i Afrike, gde bi neki ljudi mogli da troše do 50 ili 60 odsto svojih prihoda na hranu.

Rekao je da nije „veliko preterivanje“ reći da se svet približava globalnoj krizi hrane i da su sporiji rast, visoka nezaposlenost i stresni budžeti vlada koje su potrošile mnogo na borbu protiv pandemije stvorili „savršenu oluju“ nepovoljnih okolnosti.”

Postoji mnogo razloga za zabrinutost zbog društvenih nemira široko rasprostranjenih razmera

Čak i pre pandemije, globalne cene hrane su imale trend rasta jer je bolest uništila veći deo kineskog svinjskog stada, a trgovinski rat između SAD i Kine doveo je do kineskih carina na američku poljoprivrednu robu.

Ali kako je pandemija počela početkom 2020. godine, svet je iskusio seizmičke promene u potražnji za hranom. Restorani, kafeterije i klanice su zatvorene, a više ljudi je prešlo na kuvanje i jelo kod kuće. Neki američki farmeri koji nisu mogli da plasiraju svoje proizvode do ruku potrošača bili su primorani da prosipaju mleko i da redukuju ili ukinu svoja stada.

Dve godine kasnije, globalna potražnja za hranom je i dalje jaka, ali veće cene goriva i troškovi isporuke, zajedno sa drugim uskim grlima u lancu snabdevanja, kao što su nedostatak vozača kamiona i transportnih kontejnera, nastavljaju da podižu cene, rekao je Kristijan Bogmans, ekonomista u Međunarodnom Monetarnom fondu (MMF).

Suša i loše vremenske prilike u glavnim poljoprivrednim zemljama kao što su Brazil, Argentina, Sjedinjene Države, Rusija i Ukrajina, pogoršale su situaciju.

Podaci MMF-a pokazuju da je prosečna inflacija hrane u svetu u decembru dostigla 6,85 odsto na godišnjem nivou, što je najviši nivo od kada je njihov niz počeo 2014. U periodu od aprila 2020. do decembra 2021. cena soje je porasla za 52 odsto, a kukuruza i pšenice je porasla za 80 odsto, pokazali su podaci fonda, dok je cena kafe porasla za 70 odsto, uglavnom zbog suša i mraza u Brazilu.

Dok se čini da će se cene hrane stabilizovati, događaji poput sukoba u Ukrajini, velikog proizvođača pšenice i kukuruza ili daljih nepovoljnih vremenskih uslova mogli bi da promene tu računicu, rekao je Bogmans.

Efekti rasta cena hrane se nejednako osećaju širom sveta. Azija je uglavnom pošteđena zbog obilnog roda pirinča. Ali delovi Afrike, Bliskog istoka i Latinske Amerike koji više zavise od uvozne hrane se grčevito bore.

ISKORISTIO PRILIKU! VUČIĆ UBACI O ĐOKOVIĆA U SVOJ PREDIZBORNI SPOT(VIDEO)

Zemlje poput Rusije, Brazila, Turske i Argentine su takođe trpele jer su njihove valute izgubile vrednost u odnosu na dolar, koji se na međunarodnom nivou koristi za plaćanje većine prehrambenih proizvoda, rekao je Bogmans.

U Africi su loše vremenske prilike, ograničenja pandemije i sukobi u Demokratskoj Republici Kongo, Etiopiji, Nigeriji, Južnom Sudanu i Sudanu poremetili transportne rute i podigli cene hrane.

Džozef Sigl, direktor istraživačkog Afričkog centra za strateške studije Univerziteta nacionalne odbrane, procenio je da se 106 miliona ljudi na kontinentu suočava sa nesigurnošću u pogledu hrane, što je duplo više nego 2018. godine.

Afrika se suočava sa rekordnim nivoom nesigurnosti.

Dok je kupovala na pijaci u četvrti Huarez u Meksiko Sitiju u četvrtak, Gabrijela Ramirez Ramirez, 43-godišnja radnica u domaćinstvu, rekla je da je povećanje cena opteretilo njen mesečni budžet, od čega otprilike polovina odlazi na hranu.

Inflacija u Meksiku dostigla je najvišu stopu u novembru u poslednjih 20 godina, pre nego što je blago popustila u decembru.

To me mnogo pogađa jer ne zarađujete dovoljno, a povišice koje vam daju su veoma male.

Ponekad jedva imamo dovoljno za jelo.

Uticaj je bio manje ozbiljan u Sjedinjenim Državama, gde hrana u proseku čini manje od jedne sedmine potrošnje domaćinstava, a inflacija je postala široka, prelivajući se na energiju, polovne automobile, mašine za pranje sudova, usluge i kirije kako porast cena dostiže 40-godišnji maksimum.

Ipak, cene američke hrane su i dalje naglo porasle, stavljajući teret na najsiromašnija domaćinstva koja troše više svog ukupnog budžeta na hranu. Cene hrane su u decembru porasle 6,3 odsto u odnosu na pre godinu dana, dok su cene mesa, živine, ribe i jaja skočile za 12,5 odsto, podaci su Zavoda za statistiku rada.

Bajdenova administracija je pokušala da obuzda neka od ovih povećanja, uključujući i nastojanje da se izbori sa konsolidacijom u poslu pakovanja mesa, za koji kaže da je izvor viših cena.

U ponedeljak je Ministarstvo poljoprivrede objavilo da je u partnerstvu sa lukom Oukland na postavljanju „skočuće“ lokacije od 25 jutara gde bi se prazni kontejneri mogli puniti, kako bi pokušali da ubrzaju njihovu isporuku iz zemlje.

Ali ekonomisti kažu da iako ovi napori pomažu na margini, vlada možda malo toga može da uradi u borbi protiv fenomena koji je i složen i globalan.

Visoka cena energije ostaje poseban izazov, rekao je g. Obstfeld, jer povećava troškove transporta za hranu, podiže cenu đubriva, za čijum je proizvodnju potrebno mnogo energije, i preusmerava žito u proizvodnju biogoriva, dalje od ishrane ljudi.

Marija Ziba, pomoćnica potpredsednika za međunarodne poslove u Nacionalnom savetu proizvođača svinjskog mesa, rekla je da se uzgajivači svinjskog mesa suočavaju sa raznim izazovima, uključujući cene kontejnera za transport koje su u proseku 170 odsto više nego pre godinu dana, otkazivanje njihovih pošiljki u poslednjem trenutku, i nedostatak kamiona i hladnjača.

„Ovo su sve stvari koje povećavaju cenu koju vidite u prodavnici“, rekla je gospođa Zieba.

Kris Edgington, farmer kukuruza i soje u Severnoj Ajovi, koji je predsednik Nacionalnog udruženja uzgajivača kukuruza, rekao je da se farmeri takođe bore sa rastućim troškovima za đubrivo, osiguranje useva i hemikalije.

Veliki deo kukuruza koji gospodin Edgington proizvodi se prerađuje u etanol, ostavljajući nusproizvod koji se zove zrna destilatora koji se obično koristi kao hrana za životinje.

Ta žitarica sa farmi gospodina Edgingtona obično se utovaruju u kontejner u Čikagu, gde se otpremaju železnicom u luku Los Anđeles, a zatim u Vijetnam ili druge zemlje da bi se hranile ribe, kokoške i svinje.

Ali u poslednje vreme u Čikagu nedostaju kontejneri za prevoz zrna destilatora. Preopterećene brodarske kompanije odbijaju da pošalju svoje čelične kutije na Srednji zapad da pokupe poljoprivredne proizvode, umesto toga radije ih šalju nazad u Aziju kako bi prevezle unosniji teret.

Kako njihovi troškovi tako i njihove prodajne cene rastu, mnogi farmeri ostvaruju slične marže kao što su ranije zarađivali, rekao je gospodin Edgington. Ali „ogromna kolebanja“ cena su i dalje dovodila njihove finansije u opasnost.

Poljoprivrednici će se nositi sa mnogo više novca i imati mnogo više rizika da u suštini neće biti drugačijeg prinosa od onoga što smo imali pre nekoliko godina.

Nulta Tačka/NewYorkTimes