200 ekonomista zahteva da EU uključi „klimatske promene“ u ekonomske modele
200 neupućenih i veoma pristrasnih ekonomista zahteva više „klimatskih politika“ koje su dovele do kolapsa podrške Zelenim širom EU.
Eurointelligence objašnjava kako pogoršati modele
Grupa ekonomista napisala je pismo Evropskoj komisiji da bi trebalo da promeni svoje ekonomske modele kako bi uzela u obzir klimatske politike. Ako je klima bila važan faktor u makroekonomskim performansama tokom perioda prognoziranja, obično godinu ili dve, onda bi tako i trebalo uraditi. Ali nije važan faktor.
Mnogi nisu zadovoljni kada je u pitanju kritika ekonomskih modela zasnovanih na opštoj ravnoteži, kakve koristi Komisija. Naš argument je da su ovi modeli gori od beskorisnih. Ne samo da sve vreme pogrešno predstavljaju podatke. Ogromne greške u predviđanju vode kreatore politike u donošenje pogrešnih odluka. Juče je izašao primerak jedne takve prognoze Komisije. Podsećamo se jednog analitičara – očigledno nije zaposlen u Komisiji – koji je jednom preuzeo na sebe da proveri prognozu sa stvarnim podacima. Došao je do koeficijenta korelacije nula. Ovo je prilično teško postići čak i ako pokušate.
Argument 200 ekonomista ide u potpuno drugom pravcu. Ne zanima ih tačnost. Žele da uvedu još više pristrasnosti.
Njihov glavni argument je da trenutni modeli favorizuju rešenja zasnovana na tržištu u odnosu na rešenja zasnovana na regulativi. Da je to razlog za loše performanse modela, prihvatili bismo ovaj argument. Ali opet, to nije slučaj. Svrha promene modela je da se uvede pozitivna pristrasnost u korist ulaganja u klimatske promene, verovatno zato što biračka tela guraju u drugom pravcu.
Pismo je svedočanstvo stalnih zabluda među ekonomistima da su oni zaduženi za ekonomsku politiku i da su njihovi modeli zaista važni za svet. Vidimo da centralne banke, poput ECB, počinju da se distanciraju od tih modela zbog hronično lošeg učinka.
Primetno je da ekonomiste uopšte ne zanima Istina. Oni žele da pristrasni modeli daju određeni ishod.
Gaj Moris Mari Luiz Verhofštat je bivši premijer Belgije, koordinator Evropskog parlamenta za Bregzit, predsedavajući Upravne grupe za Bregzit i sadašnji član Evropskog parlamenta.
Unaccountable regimes always end up like this… https://t.co/l4lMBx98Q8
— Guy Verhofstadt (@guyverhofstadt) February 17, 2024
Slika koju je postavio je iz 2014.
Nehotice, Verhofštat objašnjava proteste farmera u EU.
Frustracija raste
AP News izveštava „Frustracija farmera iz EU raste svakim klikom miša“
Na farmi u severnoj Belgiji, nedaleko od stotina traktora koji blokiraju drugu po veličini luku u Evropi kako bi zahtevali više poštovanja prema farmerima, Bart Doki je uključivao svoj kompjuter, čekajući da vladin program učita mape njegove zemlje pored prazne digitalne kutije koje zahtevaju da budu popunjene statistikom o đubrivu, pesticidima, proizvodnji i žetvi.
Uz jutarnju kafu, njegov otac Frans Doči (82) seća se kako je u mladosti satima ručno vadio cveklu iz hladne zemlje. Ipak, kaže on, knjigovodstvo iz 2024. „davno bi me oteralo sa farme“.
Vidi kako njegov sin mora da registruje dolazak bilo kakvog veštačkog đubriva u roku od sedam dana. „I to mora da se uradi čak i u najprometnijim trenucima na terenu, naravno“, rekao je Bart Doči. „Onda treba tačno da se registruje kako je raspoređeno na svakoj maloj parceli – koliko kilograma i kako se raspoređuje“, objasnio je, pregledavajući neke od debelih fascikli u svojoj kancelariji. „I sa najmanjom greškom, postoje kazne“.
Ono što Dočija zaista zadesi je kada mu se nameću birokratski rokovi, na primer da se određeni usevi moraju posejati ili zeleno đubrivo treba baciti do 1. septembra. „Ako je poslednja nedelja avgusta neverovatno kišna, nećete moći da sejete ovo kako treba. Ali ipak ste obavezni da sejete. U suprotnom, možete biti suočeni sa novčanom kaznom“, rekao je on.
Kulturno obogaćivanje
Nudimo izvinjenje, ali osećamo obavezu da prekinemo ovaj post o klimi kratkom porukom o kulturnom obogaćivanju.
Eritrejski afrički imigranti spalili Hag u Holandiji.
Right-wing alarmism over immigration turned out to be accurate, while left-wing alarmism over climate did not.
For most W. Europeans, the biggest issue of „warming“ will be their burning neighborhoods as a result of decades long failing immigration policies. https://t.co/G5I8wuOptC
— Ralph Schoellhammer (@Raphfel) February 18, 2024
Sada kada ste svesni hitne potrebe za dodatnim kulturnim obogaćenjem, sada se vraćamo na naš zakazani program.
Dobrodošli u „zelenu pobunu“
Gardijan komentariše da su se farmeri pobunili i da se evropska klimatska politika ruši. Dobrodošli u doba ‘Greenlash-a’
Ursula fon der Lajen se prošle nedelje predala ljutim farmerima brže nego što ste mogli da protresete vilama seno ili da bacite đubrivo sa traktorom ispred Evropskog parlamenta. Predsednica Evropske komisije, za koju se očekuje da će sledeće nedelje objaviti svoju kandidaturu za drugi mandat na čelu izvršne vlasti EU, rekla je poslanicima da komisija povlači predlog zakona o prepolovljavanju upotrebe hemijskih pesticida do 2030. godine i da će umesto toga održati dodatne konsultacije.
Predložena mera bila je ključna tačka u Evropskom zelenom dogovoru komisije i njenoj strategiji od farme do potrošača, koja ima za cilj da do 2050. godine EU učini neutralnom od ugljenika, učini poljoprivredu ekološki prihvatljivijom i sačuva biodiverzitet.
Iznenadni zaokret fon der Lajen u vezi sa jednom od njenih prepoznatljivih politika nije bio samo pokušaj smirivanja rastuće ruralne pobune na čitavom kontinentu zbog rastućih troškova goriva, opterećujućih ekoloških propisa, smanjenja cena maloprodaje i jeftinog uvoza. To je takođe bio znak rastuće panike među glavnim strankama u EU zbog naizgled neumoljivog porasta krajnje „desnih nacionalista“ uoči izbora u junu.
Video sam neobjavljeno ispitivanje javnog mnjenja sprovedeno za Evropski parlament u januaru koje je pokazalo da su evroskeptične, suverenističke ili populističke stranke preuzele vođstvo u osam od 27 članica EU, a da su na drugom mestu u još četiri. Štaviše, zemlje u kojima ekstremnu desnicu najviše biraju su one sa najviše poslaničkih mesta u parlamentu – Nemačka, Francuska, Italija, Poljska, Rumunija i Holandija.
U Holandiji, nezadovoljstvo farmera zbog ograničenja emisija azota dovelo je do iznenadnog uspona Pokreta poljoprivrednika-građana, stranke koja je došla niotkuda da osvoji najviše glasova na regionalnim izborima prošlog marta. Mnogi od tih birača su se od tada prebacili na Vildersovu Partiju slobode, koja je bila na prvom mestu u anketama na opštim izborima u novembru i od tada je stekla više pozicije.
Nedavne ankete sugerišu da će ekolozi izgubiti do jedne trećine od svoja 72 mesta u parlamentu od 720 poslanika zbog „zelenog udara“.
Nemačka industrijska proizvodnja preko Sent Louis Fed-a, grafikon:
Imajte na umu da su nemački dani industrijske supersile završeni, zelena pobeda?
A u SAD, prave troškove neto nule postaje nemoguće sakriti
Bajdenov porez na vetar
U SAD, proizvođači tek treba da se suprotstave idiotskim Bajdenovim propisima, uglavnom zato što su dobili poreske olakšice koje skrivaju prave troškove.
Ali stvarne troškove je teško sakriti sada kada subvencije neće sakriti stvarne troškove. Dakle, Bajdenove šeme se otkrivaju.
Bajdenu i EU je sve teže da sakriju stvarne troškove prelaska na neto nulte emisije ugljenika.
