3 NAUČNO DOKAZANA RAZLOGA ZAŠTO VEĆINA RODITELJA NE ŽELI DA VAKCINIŠE SVOJU DECU PROTIV COVID-a
U pokušaju da se pomogne onima koji teško razumeju perspektivu roditelja koji ne žele da vakcinišu svoju decu, postoje tri razloga zašto roditelji oklevaju. Sve to podržava nauka.
Trenutno vlade i zdravstvene organizacije dosledno citiraju nauku koja podržava mere koje se preduzimaju u borbi protiv COVID-a, zanemarujući nauku koja dovodi ove mere u pitanje i daje sasvim drugačiju sliku.
Opasnost umiranja od COVID-a
Pre svega, važno je razumeti koji rizik COVID predstavlja za decu.
Ako su zaražena COVID-om, deca uzrasta od 0 do 9 godina u proseku imaju šanse od 0,1% ili 1/1000 da budu hospitalizovana, a za uzrast od 11 do 19 godina 0,2% ili 1/500 šanse da budu primljena u bolnicu (Herrera -Espozito, 2021). Ovo se temelji na podacima o seroprevalenciji sa osam lokacija širom sveta: Engleska; Francuska; Irska; Holandija; Španija; Atlanta, SAD; Njujork, SAD; Ženeva, Švajcarska. Stopa smrtnosti od infekcije za decu od 0 do 9 godina procenjuje se na manje od 1 na 200.000 (manje od 5 na 1 milion) i 1 na 55.000 za decu od 10-19 godina.
Što se tiče verovatnoće zaraze, na početku uvođenja vakcine, vladine zdravstvene vlasti, velike farmaceutske kompanije poput Pfizer-a i vodeći mediji odbacivali su ideju da su vakcine pokazale 95% efikasnosti kada je u pitanju smanjenje rizik od zaraze simptomatskim COVID-om. Ovo je bilo „Relativno smanjenje rizika“. Ono što ljudima nije preneseno u to vreme je „Apsolutno smanjenje rizika“, koje se naziva i „razlika u riziku“. To je bilo manje od jedan posto.
Članak objavljen u British Medical Journal–u takođe objašnjava;
Mere relativnog rizika ne uzimaju u obzir rizik pojedinaca da bez intervencije postignu željeni ishod. Stoga ne daju pravi odraz o tome koliko bi pojedinac imao koristi od intervencije, jer ne mogu razlikovati male i velike učinke lečenja. Obično imaju tendenciju preceniti dobrobiti intervencije, pa iz tog razloga farmaceutske kompanije i popularni mediji vole mere relativnog rizika! Mere apsolutnog rizika prelaze ove nedostatke jer odražavaju osnovni rizik i bolje razlikuju male i velike učinke lečenja.
Do 28. maja 2021. godine bilo je 259.308 potvrđenih slučajeva infekcije SARS-CoV-2 kod Kanađana starijih od 19 godina. Od toga je 0,48% hospitalizovano, 0,06% je primljeno na intenzivnu negu, a 0,004% je umrlo. Za decu je sezonski grip povezan sa težom bolešću od COVID-19.
Prema nedavnom istraživanju akademika sa Stanforda, ako je dete zaraženo COVID-om, ono ima skoro 100 % stopu preživljavanja.
Ovo je bila uobičajna tema tokom cele pandemije. Jonas F Ludvigsson, pedijatar u Univerzitetskoj bolnici Örebro i profesor kliničke epidemiologije na Institutu Karolinska, objavio je istraživanje koje pokazuje da je od gotovo 2 miliona školske dece, 0(nula) umrlo od COVID -a bez obzira na zatvaranja, bez zatvaranja škola i bez obavezne maske tokom prvog talas pandemije.
U SAD-u, Velikoj Britaniji, Italiji, Nemačkoj, Španiji, Francuskoj i Južnoj Koreji smrtnost od COVID-19 kod dece ostala je retka do februara 2021. godine (tj. Do trenutka kada je studija imala dostupne podatke), na 0,17 na 100 000 stanovništva.
Pre vakcine protiv COVID-19 od 1391 dece, za 171 (12,3%) je potvrđeno da imaju SARS-CoV-2 infekciju i lečeno je u dečjoj bolnici u Vuhanu od 28. januara do 26. februara 2020. (Imajte na umu da je ovo jedini centar dodeljen od strane centralne vlade za lečenje zaražene dece mlađe od 16 godina u Vuhanu) Prosečna starost dece bila je 6,7 godina. 3 pacijenta zahtevalo je intenzivnu negu i invazivnu mehaničku ventilaciju, svi su imali koegzistirajuća stanja. Umro je 1 pacijent, desetomesečno dete sa intususcepcijom i otkazivanjem više organa.
Američka pedijatrijska akademija(The American Academy of Pediatrics) takođe je potvrdila da, iako varijanta Delta inficira sve više dece, ne uzrokuje povećanu težinu bolesti. Takođe su otkrili da je 0,1-1,9% slučajeva njihovih pacijenata(dece) COVID-19 rezultiralo je hospitalizacijom, a 0,00-0,03% svih slučajeva COVID-19 rezultiralo je smrću.
Zabrinutost zbog sigurnosti vakcina
Dugoročni rizici novih vakcina protiv COVID-19 za populaciju miliona dece trenutno su nepoznati, sa obzirom na to da su klinička ispitivanja uključivala nekoliko hiljada ispitanika u razdoblju od nekoliko meseci. Pfizer BioTech studija obuhvatila je 2.260 dece i adolescenata, starosti 12-15 godina, od kojih je 1.131 primilo vakcinu.
Ovo je vrlo mali broj adolescenata i ne dopušta procenu retkih, ali ozbiljnih nuspojava, kao što su učinci koji se mogu pojaviti kod samo 1: 5.000 adolescenata. Nadalje, budući da je većina adolescenata praćena samo 1 ili 2 meseca nakon druge doze, nema podataka koji bi podržali dugoročnu sigurnost.
Nedavno istraživanje Univerziteta Kalifornija pokazuje da je rizik od miokarditisa veći kao posledica vakcine nego rizik od hospitalizacije zbog COVID-a za dečake od 12 do 15 godina.
Miokarditis je upala srčanog mišića (miokarda). Upala može smanjiti sposobnost vašeg srca da pumpa krv. Miokarditis obično prolazi bez komplikacija, ali u nekim slučajevima može trajno oštetiti vaš srčani mišić, pa čak i dovesti do smrti.
Bilo je više izveštaja o smrti od miokarditisa nakon vakcinacije protiv COVID-a, uključujući 13-godišnjeg dečaka iz Mičigena koji je umro 16. juna, tri dana nakon što je primio svoju drugu dozu Pfizer-ove vakcine protiv covid-a. Preliminarni rezultati obdukcije ukazuju na to da mu se srce nakon vakcinacije povećalo i bilo okruženo tečnošću.
Važno je napraviti odgovarajuću kalkulaciju rizika/koristi koja će na odgovarajući način uporediti ovaj rizik od vakcina protiv covid-a, kod mladih ljudi, sa rizikom od bolesti COVID-a. Takođe je prikladno uzeti u obzir da može postojati niz slučajeva koji nisu prijavljeni.
Članak koji je objavio Wesley Pegden, vanredni profesor, Odsek za matematičke nauke, Univerziteta Carnegie Mellon objašnjava:
„Savetodavni odbor za imunizacijsku praksu (ACIP) pri CDC-u sastao se 23. juna kako bi raspravljao o tekućim izveštajima o miokarditisu kod mladih ljudi, posebno dečaka, nakon druge doze mRNA vakcina protiv Covid-a. Nakon ovih nedavnih izveštaja, odbor je bio zadužen za vaganje potencijalne štete i koristi povezane sa drugom dozom mRNA vakcine protiv covid-a. Uprkos važnosti i ozbiljnosti teme i visokom nivou na kojem se ova rasprava odvijala, prezentacija koja je održana pred odborom u svrhu odmeravanja te štete i koristi bila je u osnovi pogrešna.“
CDC i FDA-in Sistem izveštavanja o neželjenim reakcijama izazvane vakcinama (VAERS) je sistem izveštavanja Sjedinjenih Država koji nadzire sigurnost vakcina nakon što ih FDA odobri ili dobiju dozvolu za hitnu upotrebu ”. To je sistem za samoizveštavanje koji ne dokazuje uzrok, već je osmišljen da pomogne u identifikaciji signala neželjenih događaja (tj. slučajeva tromboze i miokarditisa izazvane vakcinom protiv covid-a).
CDC objašnjava: „VAERS naučnici traže neobično veliki broj izveštaja o neželjenim događajima nakon određene vakcine ili novom obrascu neželjenih događaja.“
Do danas je u Sjedinjenim Državama bilo prijavljeno približno 750.000 neželjenih događaja nakon vakcinacije protiv COVID-a, što uključuje približno 16.000 smrtnih slučajeva i 20.000 trajnih invaliditeta i približno 90.000 poseta hitnoj pomoći nakon vakcinacije. Takođe možete odrediti nuspojave prema godištima sužavanjem kriterijuma pretraživanja.
„Iako biste svakako očekivali skok u izveštajima podnesenim tokom pandemije u kojoj koristimo eksperimentalnu tehnologiju vakcine, istina je i da se o štetnim događajima prijavljenim u VAERS-u istorijski jako malo prijavljuje. U studiji Harvard Pilgrim Health Care iz 2009. koja je procenjivala VAERS, „prijavljeno je manje od 1% nuspojava vakcine.“ – Eric T. Payne, dr. Med., MPH, FRCP (C), dečja neuro-kritična nega i epilepsija, dečja bolnica Alberta; Docent za pedijatriju i neurologiju, Univerzitet u Calgary-ju.
Nuspojave na lekove i farmaceutske proizvode uvek su bile podcenjivane, a napori da se reši ovaj problem i donese odgovarajući sistem prijavljivanja nuspojava izazvane vakcinama izgleda da nisu prioritet.
Britanski savetodavni odbor za vakcine odbio je odobriti mRNA vakcine protiv covid-a za zdrave osobe do 15-godišnjaka. Uprkos tome, vlada je to odbacila i govori tinejdžerima da mogu zaobići mišljenja svojih roditelje.
Koliko tinejdžera zapravo donosi razumne odluke? Da li zaista razumeju svoju analizu rizika i koristi, pogotovo kada je zdravlje u pitanju?
Nauka o prirodnom imunitetu
Nedavni časopis Nature pokazao je da su 17 godina nakon izbijanja SARS-a 2003. godine, dugotrajne memorijske T-ćelije još uvek bile prisutne u nukleokapsidu (n protein) kod onih zaraženih SARS-CoV, I da su te T-stanice pokazale snažnu unakrsnu reaktivnost na N protein SARS-CoV-2.
Nedavno sprovedena velika opservaciona izraelska studija upoređivala je prirodni imunitet SARS-CoV-2 sa imunitetom izazvanim vakcinom u periodu dok je Delta bila dominantna. “Nakon prilagođavanja komorbiditeta, otkrili smo 27,02 puta veći rizik (95% CI: 12,7-57,5) za simptomatsku probojnu infekciju, za razliku od simptomatske ponovne infekcije.
Izuzetno niske stope ponovne infekcije primećene su od početka pandemije. Na primer, „sa ukupno 835.792 Izraelaca za koje je poznato da su se oporavili od virusa, 72 slučaja ponovne infekcije iznose 0,0086% ljudi koji su već bili zaraženi COVID-om.
Članak koji je napisala dr. Tamara Bhadari, viša naučni pisac sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vašington u St. Louis nedavno je objavila članak koji objašnjava da čak i blaga infekcija COVID-19 izaziva trajnu zaštitu antitela koja može trajati celi život.
Analiza miliona rezultata testova na koronavirus u Danskoj pokazala je da su ljudi koji su imali prethodnu infekciju i dalje zaštićeni 6 meseci nakon početne infekcije. Druga studija je takođe otkrila da su pojedinci koji su se oporavili od koronavirusa razvili „robusne“ nivoe B ćelija i T ćelija (neophodne za suzbijanje virusa) i „te ćelije mogu ostati u telu jako, jako dugo“.
Studija objavljena u Martu 2021. sugeriše da većina zdravih odraslih osoba u Britanskoj Kolumbiji u Kanadi ima imunitet na COVID-19, uprkos činjenici da neki od njih nikada nisu bili zaraženi njime. Ovo je jedno od više studija koje sugerišu da infekcija prethodnim koronavirusom, poput, na primer, uobičajene „gripe“, može pružiti određenu zaštitu od novih varijanti.
Nulta Tačka/ThePulse
