Професор са Харварда, Ави Лоеб, тврди да 3I/ATLAS можда има ванземаљско порекло и да то није први пут да напредне цивилизације посећују нашу планету.
У свом блогу, Лоеб објашњава да је скоро статистички немогуће да Земља никада није била изложена интерстеларним посетиоцима – неким од њих који су можда оставили „космичке луталице“ на нашој планети.
„Било је много прилика за становнике претходних звезда да посете наше место. Ако постоји међузвездани баштован, могао је намерно да ‘посеје’ различите облике живота на Земљи,“ каже Лоеб.
Према његовим прорачунима, метеори величине метра из интерстеларног простора могу погодити Земљу отприлике једном у деценији, што укупно даје пола милијарде судара током историје планете. Ако су неке од ових стена носиле отпорне облике живота, Земља је могла бити изложена ванземаљским облицима живота.
Лоеб такође напомиње да већина звезда формираних пре Сунца оставља „амбициозним баштованима“ довољно времена да утичу на историју живота на нашој планети.
„Често сматрамо да је историја Земље изолована од галактичког окружења, али то можда није случај,“ додаје он.
До сада су у Сунчевом систему регистрована само три међузвездана објекта: 1I/ʻOumuamua (2017), 2I/Borisov (2019) и 3I/ATLAS (2025).
Иако NASA сматра да је ATLAS комета, Лоеб спекулише да би могао имати вештачко порекло, наводећи „пулсирајући“ ритам који подсећа на срчани пулс и може указивати на унутрашњу структуру свемирског брода.
Професор верује да су претходници ATLAS-а „савршеније сродне цивилизације“ које су можда пратила наш Сунчев систем милијардама година.
„Можда имамо породицу технолошких цивилизација какве нисмо ни свесни. Најуспешније међу њима су успеле да напусте своју матичну планету и шире се галаксијом,“ каже Лоеб.
Научник упозорава да би човечанству било у интересу да следи исти пут и крене интерпланетарно како би сазнало шта ванземаљска бића деле у космосу. Он упозорава да неактивност може довести до самоуништења, као што се догодило другим цивилизацијама.
„Много њих је вероватно водило геополитичке сукобе на својим планетама и нестало. Интелигенција без амбиције је као птица без крила,“ пише Лоеб.
Професор предлаже да владе преусмере део војних буџета ка истраживању свемира, јер је до сада новац за одбрану далеко надмашивао издвајања за космос.
„Ако наставимо овим путем, нећемо бити запамћени. Али ако добијемо посетиоца, то би могло да нас инспирише да следимо исти пут,“ закључује Лоеб.
Нулта Тачка/Медији
