Pet činjenica koje primoravaju na istragu o impičmentu Bajdena
Početkom istrage o opozivu ove sedmice, Predstavnički dom prebacuje skandal oko Bajdena o korupciji na najviši nivo ustavne istrage. Nakon što su federalne agencije koje istražuju različite optužbe protiv Bajdenovih otišle u ćorsokak, potez za istragu Predstavničkog doma bio je očekivan, ako ne i neizbežan.
Istraga o opozivu ne znači da je impičment sam po sebi neizbežan. Ali to dramatično povećava šanse da se konačno iznude odgovori na zabrinjavajuća pitanja trgovine uticajem i korupcije.
Kao što se i očekivalo, mnoge demokrate u Predstavničkom domu — koji su opozvali Donalda Trampa nakon samo jednog saslušanja u Odboru za pravosuđe Predstavničkog doma, na osnovu njegovog telefonskog poziva ukrajinskom predsedniku — protive se svakoj takvoj istrazi predsednika Bajdena. Republikanci u Predstavničkom domu mogli su da izaberu da odustanu od bilo kakvih saslušanja i koriste „prevremeni opoziv“, kao što je tadašnja predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi (D-Kalifornija) uradila sa drugim Trampovim opozivom u januaru 2021.
Umesto toga, oni su mesecima metodično istraživali korupcionaški skandal i tek sada prelaze na pojačanu istragu. Dom je uspostavio lavirint od desetina lažnih kompanija i računa koji se navodno koriste za prebacivanje miliona dolara članovima porodice Bajden. Sada postoje neosporni dokazi koji podržavaju trgovinu uticajem od strane Hantera Bajdena i nekih njegovih saradnika – pri čemu je Džo Bajden, da citiram Hanterovog poslovnog partnera Devona Arčera, „brend“ koji su prodavali.
Nagoveštaj da ovi dokazi ne ispunjavaju standarde za istragu krivičnih dela protiv kojih se može opozvati je primer namernog slepila. Takođe se značajno razlikuje od standarda koji su primenile kongresne demokrate tokom pokušaja opoziva Trampa i Niksona.
Niksonov opoziv je počeo 30. oktobra 1973. godine, neposredno nakon što je predsednik Nikson otpustio Arčibalda Koksa, specijalnog tužioca koji se bavi optužbama Votergejta. Glasanje u odboru za pravosuđe je bilo po partijskoj liniji. Dom je bio u pravu što je započeo tu istragu o opozivu, iako su čelnici Predstavničkog doma naglasili da ne prejudiciraju postojanje prekršaja za opoziv. Istraga je počela otprilike osam meseci pre podizanja bilo kakvih optužnica protiv optuženih povezanih sa Votergejtom. Prošlo je mnogo meseci pre nego što su jasni dokazi utvrdili veze sa Niksonom, koji je negirao bilo kakvu nepravdu ili umešanost.
Svaka istraga o opozivu je, naravno, drugačija. U ovom slučaju postoji znatna količina dokaza prikupljenih tokom meseci metodičkih istraga od strane tri različite komisije.
Agent CIA-e priznao na samrtnoj postelji: „Milijarde ljudi će umreti 2024.“ https://t.co/rKQqOF4lNP
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 14, 2023
Razmotrite samo pet utvrđenih činjenica:
Prvo, čini se da postoje dokazi da je Džo Bajden godinama lagao javnost negirajući saznanja o poslovima svog sina. Bivši poslovni saradnik Hantera Bajdena, Toni Bobulinski, više puta je rekao da je razgovarao o nekim poslovima direktno sa Džoom Bajdenom. Devon Arčer, Hanterov bliski prijatelj i partner, opisao je predsednikovo poricanje saznanja kao „kategorički lažno“.
Štaviše, Hanterov laptop ima komunikaciju njegovog oca u kojoj se razgovara o poslovima, uključujući audio poruke predsednika. Predsednik je navodno razgovarao sa svojim sinom preko spikerfona tokom sastanaka sa svojim saradnicima u najmanje 20 navrata, prema Arčeru, prisustvovao je večeri sa nekim klijentima, a fotografisao se sa drugima.
Drugo, znamo da je više od 20 miliona dolara plaćeno Bajdenima od strane stranih izvora, uključujući milione u Kini, Ukrajini, Rusiji i Rumuniji. Nema očiglednog razloga za višeslojnost računa i kompanija osim da sakriju ove transfere. Neke od ovih stranih ličnosti su navodno rekle drugima da kupuju uticaj sa Džoom Bajdenom, a sam Hanter se više puta pozivao na ime svog oca — uključujući razmenu poruka sa kineskim biznismenom u kojoj je rekao da njegov otac sedi pored njega dok je Hanter tražio milione. Dok neke demokrate sada priznaju da je Hanter prodavao „iluziju“ uticaja i pristupa svom ocu, ove ličnosti su jasno verovale da dobijaju više od iluzije. To uključuje i jednog ukrajinskog biznismena koji je navodno opisao Hantera kao glupljeg od svog psa.
Treće, Hanteru su postavljeni konkretni zahtevi, uključujući suočavanje sa pretnjom ukrajinskog tužioca oko ukrajinske energetske kompanije Burisma, gde je Hanter dobio unosnu poziciju u odboru. Pet dana kasnije, Džo Bajden je primorao Ukrajince da otpuste tužioca, iako su izveštaji Stejt departmenta i obaveštajnih službi ukazivali na napredak u borbi protiv korupcije. Isto tako, uprkos upozorenjima zvaničnika Stejt departmenta da Hanter podriva napore u borbi protiv korupcije u Ukrajini, nastavio je da ima sastanke na visokom nivou sa tadašnjim državnim sekretarom Džonom Kerijem i drugim zvaničnicima Stejt departmenta.
Četvrto, Hanter je više puta u mejlovima naveo da je svom ocu platio čak polovinu onoga što je zaradio. Takođe se pominju ugovori koji su uključivali besplatan kancelarijski prostor i druge pogodnosti za Džoa Bajdena i njegovu suprugu; u drugim imejlovima se navodi kako bi Džo i Hanter Bajden koristili iste račune i kreditne kartice. Osim tih navodnih direktnih koristi, Džo Bajden je očigledno imao koristi od novca koji je otišao njegovoj široj porodici.
Peto, postoje dokazi o navodnom kriminalnom ponašanju Hantera koji bi mogao biti povezan sa prikrivanjem ovih plaćanja, od neplaćanja poreza do neregistrovanja kao strani lobista. Ono što nije utvrđeno je pretpostavka mnogih da je Džo Bajden bio potpuno svestan i poslovnih odnosa i bilo kakvih napora da se oni prikriju.
Bela kuća je, kako se izveštava, umešana u organizovanje medija kako bi se zaustavila svaka dalja istraga. U pismu koje je sastavila kancelarija savetnika Bele kuće, prema izveštaju CNN-a, direktorima medija je rečeno da moraju da „pojačaju kontrolu“ republikanaca u Predstavničkom domu „zbog otvaranja istrage o opozivu zasnovanoj na lažima“. To je opasna erozija razdvajanja između Bele kuće i predsednikovog ličnog pravnog tima. Ipak, mnogi u medijima su ranije sledili takva uputstva Bajdenovog tima — od isticanja priče da bi laptop mogao biti „ruska dezinformacija“ do neupitnog prihvatanja predsednikovog poricanja bilo kakvog saznanja o poslovima njegovog sina.
Naročito, uprkos tome što velika većina medija godinama ponavlja različite odbrane Bajdena, američka javnost to ne prihvata. Ankete pokazuju da većina Amerikanaca vidi Ministarstvo pravde kao kompromitovano, a Hantera Bajdena da ima poseban tretman zbog svog navodnog kriminalnog ponašanja. Prema nedavnoj anketi CNN-a, 61% Amerikanaca veruje da je Džo Bajden bio umešan u poslove svoje porodice sa Kinom i Ukrajinom; samo 1% kaže da je bio umešan, ali nije učinio ništa loše.
Američka javnost ne bi trebalo da gaji takve sumnje u korupciju na najvišim nivoima vlasti. Stoga će istraga o opozivu Predstavničkog doma dozvoliti Kongresu da iskoristi sam vrh svojih ovlašćenja da iznudi obelodanjivanje ključnih dokaza i reši neka od ovih zabrinjavajućih pitanja. To možda neće dovesti do opoziva, ali će rezultirati većom jasnoćom. Zaista, upravo se te jasnoće mnogi u Vašingtonu možda najviše plaše u ovoj istrazi.
