Očevidan udarac transparentnosti se nadvija nad Izraelom dok vlada koju predvodi premijer Netanjahu priprema zakone koji imaju za cilj sužavanje prava na informacije – neophodnog kamena temeljca slobodnog društva, kažu grupe za ljudska prava. Kontroverzni zakon, ako bude usvojen, preti da stavi povez na oči novinarima i izraelskom građanstvu, sprečavajući ih da se upuste u to kako njihova vlada upravlja jednim od najvažnijih događaja nacije u novijoj istoriji.
Poštovanje slobode informisanja odražava posvećenost vlade podržavanju demokratskih vrednosti. Pametnim jezikom rečeno, to je žila kucavica informisane, prosvetljene javne sfere sposobne da vlast smatra odgovornom. Stoga je Netanjahuov potez da vladine aktivnosti zavije u tajnu zabrinjavajuća težnja ka cenzuri.
Zakon o slobodi informacija obavezuje izraelska javna tela da odgovore na zahteve za informacijama u roku od 30 dana. Oni mogu da odlože svoj odgovor za dodatnih 30 dana bez opravdanja i do dva meseca ako navedu razlog. Međutim, u skladu sa nedavnom direktivom Ministarstva pravde, odluke vladinih agencija koje treba da budu dostavljene nakon početka rata 7. oktobra biće odložene za sedam meseci, što obuhvata upite o slobodi informisanja.
Soroš donirao preko 15 miliona dolara Hamasu da bi „destabilizovao Zapad“ https://t.co/YQqY5cfyAD
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 30, 2023
Novi zakon, koji kritičari proglašavaju pokušajem suzbijanja slobode govora i tačnog izveštavanja, pojačava hitnost potrebnu za odbranu transparentnosti.
Ograničavajući pristup informacijama, Netanjahuova vlada izgleda korača opasnim putem koji briše granicu između nacionalne bezbednosti i ugnjetavanja. Naročito, Izrael nije jedinstven u suočavanju sa ovom krizom, već se dodaje na rastuću listu zemalja koje, pod maskom krize, razvodnjavaju demokratske norme i prava.
