Svetski superbogataši izazivaju „smrt i uništenje“ na planeti

Najbogatijih 1% svetske populacije proizvelo je više zagađenja ugljenikom u 2019. od najsiromašnijih 66%, otkrila je dobrotvorna organizacija za borbu protiv siromaštva Oxfam. To je poslednja godina za koju su dostupni podaci, navodi se u izveštaju objavljenom u ponedeljak.

Istraživanje je pokazalo da je grupa od oko 77 miliona ljudi, uključujući milijardere, milionere i one koji su imali više od 140.000 dolara godišnje, odgovorna za 16% emisija globalne potrošnje u 2019. godini, što je više od svih emisija automobila i drumskog saobraćaja, navodi Oksfam.

Njihove prevelike emisije uzrokovaće 1,3 miliona prekomernih smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom, što je otprilike ekvivalentno broju stanovnika Dablina u Irskoj, navodi se u izveštaju. Većina ovih smrtnih slučajeva dogodiće se između 2020. i 2030. godine, dodaje se.

„Superbogati pljačkaju i zagađuju planetu do tačke uništenja, ostavljajući čovečanstvo da se guši u ekstremnoj vrućini, poplavi i suši“, rekao je Amitabh Behar, privremeni izvršni direktor Oxfam International-a.

TikTok i YouTube promovišu veb lokacije gde se uči kako uz pomoć veštačke inteligecije napraviti pornografiju https://t.co/1UOuyn9NON

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 21, 2023

„Godinama smo se borili da okončamo eru fosilnih goriva kako bismo spasili milione života i našu planetu. Jasnije je nego ikad da će to biti nemoguće dok i mi ne okončamo eru ekstremnog bogatstva“, rekao je Behar.

Izveštaj je ukazao da bi bilo potrebno oko 1.500 godina da neko u najnižih 99% proizvede onoliko ugljenika koliko i najbogatiji milijarderi za godinu dana.

Oksfam je izračunao da bi porez od 60% na prihode najbogatijih 1% smanjio emisije za više od zbira ukupnih emisija u Velikoj Britaniji i prikupio 6,4 biliona dolara godišnje za plaćanje tranzicije zelene energije.

„Neoporezivanje bogatstva omogućava najbogatijima da nas pljačkaju, uništavaju našu planetu… Oporezivanje ekstremnog bogatstva transformiše naše šanse da se uhvatimo u koštac i sa nejednakošću i sa klimatskom krizom“, zaključio je Behar.

Nulta Tačka/RT