Prljave tajne o mesu uzgojenom u laboratoriji

Hrana koju jedemo može izgledati bezopasno i čak imati normalan ukus, ali prečesto je konzumiramo ne znajući odakle dolazi, od čega je napravljena i da li je kontaminirana ili ne.

Tokom intervjua sa Ketrin Ostin Fits, holandska istraživačka novinarka Elze van Hamelen otkriva skriveni plan iza „cunamija lažne hrane“ koji trenutno sprovodi biotehnološka industrija.

Elze van Hamelen istražuje tehnokratiju, nadzor, sisteme ishrane, manipulaciju ponašanjem i još mnogo toga. Ona piše za „Solari Report“ Ketrin Ostin Fits, koji uključuje publikacije „Pharma Food“ i „The Dutch Farmers and Fishermen“. Elze takođe doprinosi nezavisnim holandskim novinama.

Lažno meso se ne tiče vašeg zdravlja ili životne sredine; to je alat za postepeno ukidanje farmera i rančera i zamenu za ultra-prerađenim prehrambenim proizvodima koji se mogu kontrolisati patentima.

Pravljenje mesa uzgojenog u laboratoriji je „ludo skupo“ i opterećeno bakterijskom i virusnom kontaminacijom.

Uprkos proizvodnji u farmaceutskom stilu, meso uzgojeno u laboratoriji ne smatra se farmaceutskim proizvodom, što znači da nije potrebno testiranje na ljudima.

Van Hamelen preporučuje da svoj novac za hranu usmerite ne na korporativne lance supermarketa ili lažne prehrambene proizvode, već na male farmere koji uzgajaju pravu hranu.

Defender izveštava:

Meso uzgojeno u laboratoriji jednog dana bi moglo predstavljati 80% ili više „mesa“ koje se konzumira širom sveta, što je dramatično odstupanje od načina na koji su ljudi jeli vekovima.

U razgovoru sa Ketrin Ostin Fits iz „The Solari Reporta“, holandski istraživački novinar van Hamelen izveštava o „cunamiju lažne hrane“ koji proizvodi biotehnološka industrija – i šta to znači za ljudsko zdravlje.

Holandska vlada je među onima koji ulažu velika sredstva u meso uzgojeno u laboratoriji, koristeći tehnologije napravljene za razvoj farmaceutskih proizvoda.

Dok se lažno meso reklamira kao rešenje za spas planete i okončanje gladi u svetu, muče ga tehnološki izazovi koji ga čine izuzetno skupim, sklonim bakterijskoj i virusnoj kontaminaciji i gotovo nemogućim da se proizvodi u velikim razmerama.

Lažno meso se ne tiče vašeg zdravlja ili životne sredine; to je alat za postepeno ukidanje farmera i rančera i zamenu ih ultra-prerađenim prehrambenim proizvodima koji se mogu kontrolisati patentima. Imajte na umu da ako su vlada i korporativni subjekti u mogućnosti da preuzmu kontrolu nad snabdevanjem hranom putem lažne hrane, oni takođe kontrolišu ljude.

EU bacila najmanje 215 miliona vakcina protiv COVID-a u vrednosti od 4 milijarde evra https://t.co/f5UmP5p5RI

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 20, 2023

Kako biotehnologija uzgaja meso u laboratorijama

Da bi se napravilo lažno meso, ćelijske linije se uzimaju iz živog organizma. Zatim se njima manipuliše da brzo i dosledno rastu. „Šta su ćelije koje se brzo razmnožavaju?

Ili karcinomi ili fetusi imaju ćelije koje se veoma brzo razmnožavaju“, kaže van Hamelen.

Za meso uzgojeno u laboratoriji, biotehnologija je zagonetna o tome koje vrste ćelijskih linija se zapravo koriste.

Normalno, ćelije rastu u strukturi u vašem telu. Ćelijske linije koje se uzgajaju u bioreaktorima u laboratorijama se uzgajaju u tankom filmu ili medijumu za rast.

U telu, medijum za rast je vaša krv, objašnjava van Hamelen složenu supstancu koju laboratorije pokušavaju da repliciraju koristeći fetalni goveđi serum (FBS) — krv uzeta od živih fetusa teleta.

„Zaista je jezivo kako se ovo radi“, kaže ona, ističući da to negira narativ da se meso uzgojeno u laboratoriji pravi bez životinja.

FBS se često koristi za uzgoj kultivisanih ćelija zbog proteina i vitamina koje sadrži. Studija iz 2013. navodi: „U mnogim uobičajenim medijima za kulturu, jedini izvor mikronutrijenata je fetalni goveđi serum (FBS).“

Kada je piletina uzgojena u laboratoriji koju je napravio američki startap Eat Just debitovala u Singapuru 2020. godine – što je označilo prvo uzgajano meso koje se prodavalo u restoranu – proizvedeno je pomoću FBS-a.

Da bi se umesto toga razvila sintetička „krv“, koristi se precizna fermentacija, koristeći genetski modifikovane (GE) mikrobe, zajedno sa veštačkim hormonima, koji se ne mogu legalno dodati hrani u Evropskoj uniji.

Mikronutrijenti i minerali se takođe moraju nabaviti, što proces čini „ludo skupim“, kaže van Hamelen.

Koliko je skupo? Upotreba medijuma bez FBS-a može dovesti do toga da uzgojeno meso košta preko 20.000 dolara po kilogramu.

Izveštaj Instituta dobre hrane, neprofitne grupe koja stoji iza industrije alternativnih proteina, sugeriše da ako se cena medijuma bez FBS može smanjiti, to bi smanjilo cenu uzgojenog mesa za 90%. Ovo je, međutim, malo verovatno.

„Izveštaj ne pruža nikakve dokaze koji bi objasnili zašto će ovi troškovi mikronutrijenata pasti“, napisao je Joe Fassler, zamenik urednika The Counter-a, u detaljnom izlaganju o stvarnoj nauci iza mesa uzgojenog u laboratoriji.

Kontaminacija takođe može staviti van domašaja laboratorijski uzgojeno meso

U preciznoj fermentaciji, GE mikrobi kao što su kvasac i bakterije se fermentišu u rezervoarima u pivarskom stilu pod visokotehnološkim, sterilnim uslovima.

Kontaminacija se mora kontrolisati na 2 dela na milijardu, kaže van Hamelen, „jer čim dođe do kontaminacije… ona postaje prožeta bakterijama, a vi nemate ćelijsku kulturu, imate kulturu bakterija.

Izveštaj Good Food Instituta pretpostavlja da će objekti za kultivisano meso budućnosti biti kvalitetni za hranu, za razliku od farmaceutskih – od kojih bi ovo drugo dodatno povećalo troškove.

Ali izveštaj hemijskog inženjera Dejvida Hambirda za Open Philanthropy otkrio je da uzgojeno meso može biti preskupo da bi ikada izašlo na tržište, pod pretpostavkom da bi specifikacije farmaceutskog kvaliteta i aseptične „čiste sobe“ bile neophodne zbog spore stope rasta ćelija kulture.

To ih čini izuzetno ranjivim na kontaminaciju bakterijama i virusima. Humbird je rekao Fasleru:

„Bakterije rastu svakih 20 minuta, a životinjske ćelije su zaglavljene 24 sata. Za nekoliko sati ćete uništiti kulturu događajem kontaminacije. … Postoje dokumentovani slučajevi da se, u osnovi, operateri razbole od kulture.

„Čak ne ni zato što je i sam operater bio prehlađen. Na rukavici je bila čestica virusa. Ili nije očišćeno van linije. Kultura nema imuni sistem. Ako tamo ima čestica virusa koje mogu da zaraze ćelije, one će to uraditi. I generalno, ćelije samo umiru, a onda više nema proizvoda. Samo ga baciš.“

Pol Vud, bivši izvršni direktor farmaceutske industrije, dodao je: „Mi kažemo, momci, mora da bude farmaceutskog kvaliteta jer će proces to zahtevati. Ne radi se o tome da li će vam neko dozvoliti [da se bavite specifikacijama za hranu.] To je samo činjenica da to fizički ne možete da uradite.“

Dodatno problemima, ljudsko telo ima krvne sudove koji ne samo da isporučuju hranljive materije ćelijama već se i oslobađaju toksina. U procesu uzgoja lažnog mesa, ne postoji sistem posuda, tako da kultura počinje da generiše toksine i nema načina da ih se reši.

Izlaganje u Wired-u ukazuje na brojne tehnološke izazove o kojima govori van Hamelen, direktno od zaposlenih u Upside Foods-u, jednoj od dve kompanije kojima je dozvoljeno da prodaju kultivisano meso u SAD.

Wired je izvestio:

„Jedan bivši radnik kaže da su između otvaranja fabrike u novembru 2021. i leta 2022. videli na desetine pokušaja da se bioreaktori koriste za proizvodnju listova tkiva, ali su retko rezultirali upotrebljivim mesom. Povremeno su proizvodni ciklusi bili uništeni kontaminacijom, što je značilo da meso nije bilo pogodno za pretvaranje u proizvod, kaže bivši radnik.

„Bivši zaposleni u Upside-u opisuju kako bi serije mesa koje rastu u bioreaktorima napravljenim po meri često bile uništene kontaminacijom i morale biti spaljene. „Jednom su ih imali nagoveštavajući da je kontaminirano, i pokušali bi samo da to zaustave, uzmu ćelije i izvuku bilo kakve rezultate koje su mogli“, kaže bivši zaposleni sa znanjem o procesu.

U međuvremenu, uprkos proizvodnji u farmaceutskom stilu, meso uzgojeno u laboratoriji ne smatra se farmaceutskim proizvodom, što znači da nije potrebno testiranje na ljudima. „Ako se ovo iznese na tržište, to je ljudski eksperiment“, kaže van Hamelen.

Lažna hrana ima korene u centralnoj kontroli

Van Hamelen takođe opisuje rat protiv holandskih farmera koji se pojavio, preteći da će ih potisnuti sa zemlje koju su obrađivali generacijama.

Dok male i srednje farme zatvaraju svoja vrata, vlade i korporativni subjekti mogu da zauzmu zemlju, ne ostavljajući potrošačima drugi izbor osim da jedu lažnu hranu uzgojenu u laboratoriji.

Možete čuti o ovom detaljnom van Hamelenovom izveštaju u podkastu za „The Solari Report” — „Holandski farmeri i ribari: Ljudi koji nas hrane“.

„U 2021. mreža Natura 2000 Evropske unije objavila je mapu područja u Holandiji koja su sada zaštićena od emisije azota. Svaki holandski farmer koji upravlja svojom farmom u krugu od 5 kilometara od zaštićenog područja Natura 2000 sada bi morao ozbiljno da smanji proizvodnju azota, što bi zauzvrat ograničilo njihovu proizvodnju“, kaže Roman Balmakov, reporter Epoch Times-a i voditelj „Facts Matter“.

Holandska proizvođačica mleka Ninke Koopmans, sa Forumom za demokratiju, veruje da je problem azota izmišljen. „To je jedna velika laž“, kaže ona. „Azot nema nikakve veze sa životnom sredinom. To je samo uklanjanje farmera.“

Drugi farmer je rekao da će, ako nova pravila o azotu stupe na snagu, morati da smanji svoje stado od 58 krava muzara na šest.

Naučnik o azotu Jaap C. Hanekamp, dr., radio je za vladin komitet za proučavanje azota, koji je imao zadatak da analizira vladin model azota.

Rekao je Balmakovu:

„Cela politika se zasniva na modelu taloženja o tome kako se nositi sa emisijom azota u prirodnim područjima. Pogledao sam studije validacije i pokazao da je model zapravo sr*nje. Ne radi. I nije važno.

„I dalje ga koriste. Što je, u izvesnom smislu, uznemirujuće. Mislim, zaista, možemo li da uradimo tako nešto u smislu politike? Koristite model koji ne radi? Nikada se ne radi o inovacijama, uvek se radi o oslobađanju farmera.“

Lažna hrana ‘opasno poglavlje’ u ‘velikom trovanju’

Kada se rešite farmera, jedini izbor hrane biće proizvodi uzgojeni u laboratoriji, insekti i druga sintetička hrana.

Nulta Tačka/Defender/Wired