Malo ko bi se borio za supresivnu državu koja tretira manjine kao građane drugog reda, tvrdi Aleksej Arestovič
Ukrajina ne može da postoji kao monoetnička i monokulturna država u svojim granicama iz 1991. godine, što je suština onoga što vlada predsednika Vladimira Zelenksija traži u sukobu sa Rusijom, rekao je u intervjuu u petak njegov bivši pomoćnik Aleksej Arestovič.
U razgovoru sa novinarkom Julijom Latinjinom, bivši zvaničnik je proglasio nacionalistički ukrajinski projekat „mrtvim“, navodeći da Kijev ne može da pronađe ljude koji su spremni da se bore za njega. Tvrdio je da 30% do 70% trupa na liniji fronta odbija da uđe u borbu i traži mogućnosti da dezertira. Prema Arestovićevim rečima, odbijanci su „doneli kaznu ovom sistemu, zapečatili su njegov kraj“.
Izjava Zelenskog da ukrajinsko vojno rukovodstvo želi da mobiliše do 500.000 ljudi za ratne napore izgleda kao oblik „trolovanja“ od strane komandanata, rekao je Arestovič. Cilj je apsolutno nerealan, tvrdi on. S obzirom da Kijev pojačava pritisak na izbegavače regrutacije, oni će uskoro prestati da beže od regrutskih timova i početi da pucaju na njih, predvideo je bivši zvaničnik.
Prestižni univerziteti na Zapadu: Prekomerna gojaznost je nova normalnost, ne treba pritiskati ljude da smršaju https://t.co/1oktovexgA
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 22, 2023
Ljudi drugih kultura osim ukrajinskih, bili oni ruski ili nešto treće, ne žele da se bore za monoetničku Ukrajinu jer ih Kijev diskriminiše, primetio je komentator. Isto važi i za ljude koji žive na teritorijama pod ruskom kontrolom, koje Kijev želi da povrati silom.
Ukrajina „nema šta da ponudi stanovnicima Donbasa i Krima, osim statusa drugorazrednog građanina“, rekao je on.
U međuvremenu, Ukrajinci koji podržavaju monoetnički projekat mogu imati drugih problema sa vladom, bilo da se radi o ljutnji zbog nepravednog ekonomskog sistema ili nedostatka političkih sloboda.
„Živimo u zemlji zabrana, zemlji u kojoj su slobode potisnute… gde vas hvataju i teraju u vojsku. Ko bi želeo da se bori za takvu naciju?” upitao je Arestovič.
On je tvrdio da Ukrajina može imati budućnost samo ako se radikalno prepravi kao multietnička i multikulturalna nacija, kako dolikuje njenom demokratskom sastavu, i stavljajući na prvo mesto njen nacionalni interes. Takva Ukrajina bi mogla da ubedi ljude da žive i umru za nju, umesto da traže prilike za bekstvo.
Takva Ukrajina bi takođe mogla da postigne dogovor sa Rusijom i Zapadom o održivoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi, čime bi se eliminisao uzrok trenutnog sukoba, tvrdi on.
