Saveznica Grete Tunberg u Davosu zahteva od Međunarodnog krivičnog suda da sudi za ‘ekocid’ i kazni poljoprivrednike zajedno sa ratnim zločincima
Međunarodni krivični sud treba da doda „ekocid“ svom podnesku pored genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina kako bi kriminalizovao nuspojave poljoprivrede, ribarstva i proizvodnje energije, tvrdila je zeleni aktivista tokom godišnjeg sastanka Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, u Švajcarskoj.
Saveznica Grete Tunberg i izvršni direktor „Stop Ecocide International“ Jojo Mehta zatražila je u utorak tokom panela WEF-a u Davosu pod nazivom „Gde se priroda susreće sa sukobom“ da se uvede nova međunarodna krivična kategorija „ekocid“ za sprečavanje „masovne štete i uništavanja prirode“.
Mehta, koja je suosnivač Stop Ecocide 2017. zajedno sa pokojnom pravnom aktivistkinjom zelenih Poli Higins, rekla je na globalističkom sastanku Svetskog ekonomskog foruma: „Ono što naša organizacija i drugi saradnici žele da urade jeste da se ovo pravno prizna kao ozbiljan zločin jer od pitanja koja prožimaju ovu diskusiju je da imamo kulturološki ukorenjenu naviku da štetu prirodi ne shvatamo tako ozbiljno kao što to radimo za štetu ljudima i imovini.”
Dok su zagovornici zakona često ukazivali na katastrofe kao što su izlivanje nafte i nuklearne havarije, Mehta je sugerisala da bi ekocid mogao da se proširi i na neophodne funkcije čovečanstva kao što su poljoprivreda i proizvodnja energije.
„Ako vodite kampanju za ljudska prava, barem znate da su masovna ubistva, mučenje, sve ove stvari teški zločini, ali ne postoji ekvivalent u ekološkom prostoru. Za razliku od međunarodnog zločina kao što je genocid koji uključuje specifičnu nameru, kod ekocida ono što vidimo je ono što ljudi pokušavaju da rade je posao, da se bave poljoprivredom, pecaju, proizvode energiju, ali ono što nedostaje je svest i savest nuspojave, oko kolateralne štete koja se dešava sa tim“, rekla je zeleni aktivista.
Mehta je tvrdila da bi stvaranje kriminalne kategorije „ekocid“ „usmerilo“ pojedince, kompanije i vlade širom sveta u „zdravijem smeru“, verovatno zbog zabrinutosti da će se suočiti sa krivičnim gonjenjem na Međunarodnom krivičnom sudu i potencijalno dugim zatvorskim kaznama.
Tramp: Vašington je usr*ana rupa puna pacovahttps://t.co/sSROiDVAYw
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 16, 2024
Zeleni aktivista je ranije objasnila: „Može se predvideti, na primer, kada zakon bude na snazi, da će odluka koja vodi ka novom rudniku uglja ili odluka koja vodi ka otvaranju novih projekata fosilnih goriva potencijalno morati da bude zaista ozbiljno preispitana.”
Prošle godine Evropski parlament je glasao za podršku nacrtu zakona kojim bi se „ekocid“ priznao kao zločin, ali to tek treba da bude izglasano u zakonima EU.
Međutim, trenutno je 11 država širom sveta kodifikovalo koncept u svojim krivičnim zakonima, uključujući: Vijetnam, Rusiju, Kirgistan, Kazahstan, Tadžikistan, Belorusiju, Gruziju, Ukrajinu, Moldaviju, Jermeniju i Francusku.
Još 27 zemalja, uključujući neke zemlje članice EU, aktivno razmatraju da slede njihov primer, navodi Stop Ecocide International.
Značajan slučaj koji trenutno gradi Ukrajina, koja planira da pokrene pravni postupak protiv Rusije na Međunarodnom krivičnom sudu zbog štete po životnu sredinu kao rezultat intrevencije Moskve. Aktivisti se nadaju da bi takav slučaj mogao da ojača pravni osnov da ekocid bude priznat kao međunarodni zločin.
Koncept je, međutim, izazvao otpor, jer pravni stručnjaci dovode u pitanje sposobnost tužilaca da budu u stanju da utvrde koji su pojedinci zapravo krivi za katastrofe koje je prouzrokovao čovek, s obzirom da su one često rezultat brojnih ljudi preko međunarodnih granica. Utvrđivanje krivice za katastrofe navodno izazvane klimatskim promenama koje je prouzrokovao čovek bi stoga bilo još teže krivično goniti.
Mehtini argumenti na WEF-u takođe su izazvali kritike na društvenim mrežama, a australijski senator Malkolm Roberts je rekao: „Evo šta rade opsednuti kontrolom: izmišljaju nove reči, kontrolišu govor i zaustavljaju debatu”.
