Nemačka proizvodnja čelika pala je na najniži nivo u poslednjih 15 godina

Proizvodnja čelika u Nemačkoj opada, dostižući najnižu tačku poslednji put viđenu tokom globalne ekonomske krize 2008. Proizvodnja čelika je pala na 35,4 miliona tona u 2022, što je smanjenje od 3,9 odsto u odnosu na 2021.

Najteže pogođeni segment čeličana bila je industrija elektro čelika, čija je proizvodnja pala za skoro 9 procenata na 9,8 miliona tona, što je čak niža cifra od najniže iz 2009. godine. Sve u svemu, svi segmenti industrije čelika u Nemačkoj su zabeležili pad.

Od početka rusko-ukrajinskog rata, u nemačkom sektoru čelika beleži se kontinuirani opadajući trend, velikim delom zbog rastućih cena električne energije.

Kerstin Marija Ripel, generalni direktor Nemačke federacije čelika, navela je „slabu potražnju“ i „namerno nekonkurentne“ cene električne energije kao faktore koji stoje iza krize.

„Godišnji bilans proizvodnje čelika u Nemačkoj jasno pokazuje da je situacija za industriju čelika (…) veoma ozbiljna“, dodala je ona.

U onome što izgleda kao pucanj na vladajuću levo-liberalnu vladu, Ripel kaže da njeno udruženje primećuje „hitnu potrebu za političkom akcijom“ u vezi sa naknadama za prenosnu mrežu, koje su se udvostručile od početka 2023.

Transhumanisti hoće besmrtnost: Zamrznuti u tečnom azotuhttps://t.co/R3nRTSbIu5

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 25, 2024

Ona poziva na državne subvencije iz „Fonda za klimatsku transformaciju“ kako bi se pomoglo sektoru da finansira preokret.

„Potreban nam je jasan politički koncept o tome kako će se put ka klimatskoj neutralnosti održivo finansirati“, rekla je Ripel.

Rastući troškovi energije i materijala posebno su teško pogodili nemačku industriju, a uloga demohrišćana (CDU) u zalaganju za postepeno ukidanje nuklearne energije – potez koji takođe podržavaju Zeleni – takođe je odigrala ulogu.

Stranka Alternativa za Nemačku ukazala je na trenutnu levo-liberalnu vladu, zajedno sa prethodnom vladom predvođenom CDU, kao razlog dugoročnog pada u nemačkim industrijskim sektorima. Međutim, situacija je postala posebno teška pod kancelarom Olafom Šolcom.

„Tek u ponedeljak, farmaceutski i hemijski gigant Bajer najavio je ‘značajno smanjenje radne snage’ do kraja 2025. Proizvođač guma Continental raskida 40-satne ugovore sa hiljadama zaposlenih, a fabrika opreme Fridrihshafen (ZF) očigledno želi da otpusti 12.000 radnika. Međutim, vlast „semafora“ ne brine ni o čemu od ovoga“, napisao je AfD u saopštenju.

AfD kaže da će preokrenuti zelenu „energetsku tranziciju“ i popraviti gasovode Severni tok kako bi vratio jeftinu rusku energiju nemačkoj industriji. Stranka takođe obećava da će smanjiti poresko opterećenje i birokratiju kako bi pokrenula nemačku ekonomiju.

Nulta Tačka/Mediji