Konzumacija kafe kao preventivna mera protiv infekcija i depresije COVID-19
Svakodnevna umerena konzumacija kafe smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i smrtnosti od raka, bori se protiv depresije i anksioznosti i pomaže telu da se odupre infekciji COVID-19.
Zima je sezona gripa sa povećanom prevalencom respiratornih infekcija. Pored toga, nedavne epidemije mikoplazma pneumonije u Kini, zajedno sa ponovnim porastom slučajeva COVID-19, izazvale su nelagodu kod ljudi.
Možemo li se boriti protiv invazije bakterija jednostavnim dnevnim izborom ishrane? Jin-Jian Zhang, profesor emeritus na Medicinskom koledžu Nacionalnog univerziteta Tajvana sa dugogodišnjim istraživačkim iskustvom u oblasti kafe, podelio je na programu „Zdravlje 1+1“ kako svakodnevna konzumacija kafe može ublažiti upale, poboljšati imunitet i smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti i raka.
Potencijalna uloga kafe u borbi protiv COVID-19
Studija objavljena u Cell & Bioscience u novembru 2023. pokazala je da je ispijanje otprilike jedne do dve šoljice kafe dnevno dovoljno da inhibira infekciju više varijanti COVID-19.
Kafa korišćena u studiji kupljena je u supermarketima, uključujući mlevenu kafu (iz Laosa, Hondurasa, Indonezije, Gvatemale i Sjedinjenih Država), instant kafu (iz Japana, Brazila i Nemačke) i kafu bez kofeina (iz Japana). Potvrđeno je da sve vrste kafe poseduju sposobnost da inhibiraju virusnu infekciju u ćelijama. Istraživanje je takođe pokazalo da dodavanje mleka ili šećera ne utiče na antivirusni efekat kafe.
Studija je otkrila da zaštitni mehanizam kafe protiv COVID-19 uključuje inhibiciju vezivanja šiljastog proteina virusa sa humanim enzimom koji konvertuje angiotenzin 2 (ACE2) i smanjenje aktivnosti transmembranske serinske proteaze 2 (TMPRSS2) i katepsina L (CTSL), čime se sprečava da virus inficira ćelije.
U drugoj studiji koju je sproveo isti istraživački tim i objavljenoj u Međunarodnom žurnalu bioloških nauka u julu 2022. godine otkriveno je da ekstrakti listova kafe arabike, koji dele slične aktivne komponente sa kafom, mogu inhibirati ulazak virusa COVID-19 i njegovih varijanti u ljudske ćelije.
Jedinjenja povezana sa anti-COVID-19 aktivnošću u ekstraktima listova kafe, uključujući hlorogensku kiselinu, kofein, kininsku kiselinu i mangiferin, dele sličnosti sa glavnim aktivnim sastojcima u kafi. Oni inhibiraju infekciju sprečavanjem vezivanja proteina virusa COVID-19 sa ACE2.
Studija o uticaju prehrambenih navika na infekciju COVID-19, objavljena u časopisu Nutrients 2021. godine, analizirala je podatke od 37.988 pojedinaca u UK Biobank. Studija je zaključila da je uobičajeno uzimanje jedne ili više šoljica kafe dnevno povezano sa smanjenjem rizika od infekcije COVID-19 za 10 odsto, u poređenju sa onima koji piju manje od jedne šoljice dnevno.
Kafa smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i smrtnosti
G. Zhang je primetio da prednosti kafe dobijaju pažnju i priznanje. Poslednjih godina objavljene su brojne velike studije zajednice koje ističu zdravstvene prednosti kafe.
Druga studija, objavljena u European Journal of Preventive Cardiology 2022. godine, sprovela je opsežno istraživanje stanovništva koristeći podatke iz UK Biobank. Ova 10 do 15-godišnja studija praćena na 468.629 osoba bez kliničkih manifestacija srčanih bolesti otkrila je da je umerena konzumacija kafe (0,5 do 3 šoljice dnevno) povezana sa smanjenom smrtnošću od svih uzroka, kardiovaskularnim mortalitetom i moždanim udarom.
Prednosti kafe nisu ograničene na veću zapadnu populaciju koja konzumira kafu – one se takođe protežu na populacije u Aziji gde je potrošnja kafe relativno niža. Prospektivna kohortna studija, objavljena u Međunarodnom časopisu za epidemiologiju 2022. godine, koja je uključivala 529.362 osobe u azijskim zemljama (Kina, Japan, Koreja i Singapur), otkrila je povezanost između konzumiranja kafe i smanjene smrtnosti od svih uzroka, kao i nižih rizika. smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti i raka.
Slovački premijer naredio hitnu istragu o milionima smrti od mRNA injekcija https://t.co/IEbmCawc2R
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 5, 2024
Anti-inflamatorne prednosti kafe
G. Zhang je naveo da, osim svoje uloge u prevenciji raka i kardiovaskularnih bolesti, redovno umereno ispijanje kafe je korisno za poboljšanje metabolizma, smanjenje upale, ublažavanje rizika od gihta i dijabetesa, pa čak i produženje životnog veka.
Mehanizmi pomoću kojih kafa poboljšava zdravstveno stanje nisu u potpunosti shvaćeni, ali jedan od razloga može biti smanjenje inflamatornih faktora u telu. Studija iz 2017. objavljena u časopisu Nature Medicine pokazala je da kafa može smanjiti nivoe inflamatornog citokina interleukina-1b, čime se smanjuje rizik od bolesti kao što su rak i kardiovaskularne bolesti i doprinosi produženju životnog veka.
Studija je otkrila da su rizici od kardiovaskularnih bolesti i mortaliteta povezanih sa starenjem usko povezani sa zapaljenskim procesom, izazvanim cirkulišućim metabolitima nukleinske kiseline ili produktima razgradnje u krvi. Ovaj proinflamatorni efekat se potencijalno može suprotstaviti kofeinom i njegovim metabolitima.
David Furman, vodeći autor studije i vanredni profesor na Stenfordskom institutu za imunologiju, transplantaciju i infekcije, izjavio je: „Više od 90 odsto svih nezaraznih bolesti starenja povezano je sa hroničnom upalom. On je dalje objasnio da dokazi iz više od 1000 radova sugerišu da hronična upala može doprineti različitim stanjima, uključujući rak, kardiovaskularne bolesti, osteoartritis, Alchajmerovu bolest, druge oblike demencije, pa čak i depresiju.
G. Zhang je primetio da je povezanost kafe sa dugovečnošću povezana sa različitim bioaktivnim jedinjenjima prisutnim u kafi, kao što su hlorogenska kiselina, kafeinska kiselina, trigonelin, kafestol i melanoidini koji nastaju tokom procesa prženja. Sve ove supstance u određenoj meri ispoljavaju antioksidativna svojstva.
Kafa sa mlekom za borbu protiv depresije
Globalna učestalost depresije je u porastu, a oko jedne petine odraslih Amerikanaca je dijagnostifikovano sa ovim stanjem. Više studija je pokazalo da umerena konzumacija kafe može da ublaži mentalne probleme kao što su depresija i anksioznost, a dodavanje mleka kafi pokazuje još bolje rezultate.
Studija objavljena u časopisu Psichiatry Research u avgustu 2023. sprovela je anketu o praćenju na 146.566 učesnika koristeći podatke iz UK Biobank. Istraživanje je otkrilo povezanost u obliku slova J između uzimanja kafe i incidentne depresije i anksioznosti, pri čemu su učesnici koji su pili 2 do 3 šoljice kafe dnevno imali najmanji rizik od razvoja mentalnih poremećaja. Pored toga, istraživači su kategorisali učesnike na osnovu vrste konzumirane kafe i primetili da je smanjenje rizika od depresije najuočljivije među onima koji su konzumirali „kafu sa mlekom“, nezaslađenu kafu i mlevenu kafu.
Studija objavljena u Journal of Agricultural and Food Chemistry u januaru 2023. pokazala je da dodavanje mleka – bogatog proteinima i aminokiselinama – kafi, koja obiluje polifenolima, pojačava antiinflamatorne efekte kafe formiranjem moćne fenolne aminokiseline.
G. Zhang je istakao da kafa može pomoći u borbi protiv depresije kroz dva mehanizma. Prvo, kafa može povećati populaciju korisnih bakterija u crevima. Prema rečima gospodina Džanga, kako se ove bakterije razmnožavaju, one doprinose poboljšanju kvaliteta sna i smanjuju brige kroz osovinu creva i mozga. Drugo, aroma kafe u zrnu može izazvati oslobađanje hormona dobrog osećanja u telu, povećavajući opštu sreću.
Ispijanje kafe pravi način za povećanje dobrobiti
G. Zhang obično uživa u tri šoljice kafe svakog dana – dve ujutru i jednu posle podne. Zbog blagog problema sa gastroezofagealnim refluksom, izbegava da pije kafu na prazan stomak jer to može pogoršati simptome. Umesto toga, uživa u kafi posle obroka, često sa dodatkom mleka da bi ublažio njen uticaj na probavni sistem. Tokom užurbanih radnih dana uglavnom se opredeljuje za instant kafu, ali kada mu vreme dozvoli, uživa u prženju i mlevenju svojih zrna kafe. Povremeno svoju kafu upari sa kolačima ili kolačićima za divnu poslasticu.
G. Zhang je napomenuo da je u prošlosti postojao trend ispijanja obične crne kafe za zdravlje. Međutim, novije istraživanje je pokazalo da kafa sa dodatkom mleka nudi veće prednosti. To je zato što se cistein u mleku kombinuje sa polifenolima u kafi i formira komplekse, pojačavajući njegovu antiinflamatornu aktivnost. G. Zhang ne preporučuje da se u kafu dodaje krema ili šećer bez mleka. Nemlečne kreme uglavnom sadrže transmasne kiseline, koje su štetne za telo, dok šećer može doprineti nepotrebnim kalorijama.
G. Zhang je napomenuo da ljubitelji kafe koji su skloni nesanici treba da vode računa o vremenu ispijanja kafe. Ako pijete samo jednu šoljicu dnevno, idealno vreme za kafu je oko 10 časova. Za one koji uživaju u dve ili više šoljica dnevno, druga šoljica se preporučuje popodne, oko 15 ili 16 časova, posebno kada su umorni, kada kafa tokom ovog vremena može pomoći u povećanju budnosti. Osobe sklone nesanici treba da se klone kafe uveče, posebno posle 19 ili 20 časova.
G. Zhang je izrazio da, iz perspektive zdravstvenih beneficija, ne postoji velika razlika između različitih vrsta kafe, bilo u pogledu porekla ili načina kuvanja – sve je u ličnim preferencijama.
Međutim, on je naglasio da prekomerna konzumacija kafe može dovesti do neželjenih efekata kao što su nesanica i nemir. Pored toga, osobe sa osteoporozom, oni skloni nesanici i deca mlađa od 12 godina treba da budu oprezni i da razmotre ograničenje ili izbegavanje unosa kafe.
