Novinarki Foks njuza dijagnostikovan turbo rak i VAIDS nakon mRNA vakcine
Novinarki Foks njuza Ešli Papa dijagnostikovan je turbo rak i sindrom stečene imunodeficijencije (VAIDS) nakon što ju je poslodavac primorao da uzme mRNA vakcinu.
Ugledna novinarka i majka jednog deteta rekla je da je ostala u šoku nakon što je otkrila da ima dva „retka“ poremećaja nakon prisilne vakcinacije protiv COVID-a.
„Položila sam zakletvu kao zvanični član kluba kome nikada nisam želela da se pridružim“, izjavila je Papa u tekstu.
CDC procenjuje da je došlo do dramatičnog porasta slučajeva turbo karcinoma u Americi od 143,233 odsto od uvođenja mRNA injekcija 2020.
Oštar pad imuniteta nakon vakcinacije uzrokovan je „promenjenim odgovorima citokina“. Citokini su mali proteini koje proizvodi naš imuni sistem kao odgovor na infekciju. Što više vakcina osoba dobije, to je imuni sistem iscrpljeniji, što rezultira VAIDS-om.
Ovo morate da čujete! Zapad je neprijatelj muslimana a ne Srbi | Muamer Hasanagić | Mario Zna 264
Foxnews.com izveštava: Jedva sam proslavila rođendan kada su mi rekli da imam rak. Dijagnoza metastatskog karcinoma slepog creva.
Moja reakcija kada sam dobila vest bila je upravo onakva kakvu ste očekivali. Sve je otišlo u nepovrat dok je moj onkolog počeo da izgovara ove naučne termine, plan lečenja i dugu listu mogućih neželjenih efekata hemoterapije. Rak slepog creva? to? Ovaj beskorisni organ je ovo uradio?
Kako je dijagnoza konstatovana, pojavila su se prateća osećanja straha, očaja, besa, čak i izdaje (kako je moje telo moglo ovo da mi uradi?). Lista se i dalje nastavlja. Ali da se vratimo na to kako je sve počelo.
Bilo je to početkom juna kada se sećam da sam osetila tupe bolove u stomaku. Nikad mi nije palo na pamet da bi to mogao biti rak. To nije neuobičajeno, posebno za nekoga tako mladog kao ja.
Napravila sam malu samodijagnostiku na Internetu i to pripisala tome da ne jedem pravu hranu ili pijem dovoljno vode i nastavila sa životom i našim letnjim planovima.
Ali tokom naredna dva meseca, bol se polako pogoršavao. Poznajem svoje telo 40 godina. Poznajem bolove od grčeva, istegnutih mišića, slomljenih kostiju, čak i hitnih carskih rezova.
Ovo je bilo drugačije.
Ipak, zaključila sam da je to povezano sa ishranom, ali sam odlučila da posetim svog doktora i da ona to potvrdi. Njena prva misao je takođe bila da su simptomi verovatno povezani sa mojom ishranom. Ali ipak je naručila CT skeniranje.
“IZNENADNE” i “PREKOMERNE” smrti širom sveta više se ne mogu ignorisati https://t.co/UK6FjklAC4
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 7, 2024
Sada, često pomislim, da nije naručila to skeniranje… Pošto bol nije bio tako jak, mogla sam da nastavim da se nosim sa simptomima na način na koji sam provela celo leto – dok se rak nastavio širiti.
Veče nakon CT skeniranja, pozvala me je moj doktorka. „To je bilo jako brzo“, pomislila sam videći njen broj na svom ID-u pozivaoca. Rekla mi je da želi da što pre odem kod ginekologa onkologa. Izgleda kao rak jajnika. U to vreme sam bila sama kod kuće sa ćerkom. Otupela sam. To nije bio poziv koji bih ikada očekivala.
Bilo je mnogo straha i zbunjenosti između mog muža i mene te noći. Nismo hteli da verujemo da je to rak. Ali sledećeg dana, poslala sam svoj snimak dr Nikol Safijer, radiologu od poverenja, koleginici i saradniku Fox News Medical. Bila je blizu da potvrdi rak. Ali šta je to bilo, zaista? Još uvek nismo bili sigurni.
Na snimku je bila masa, ali je bilo teško videti gde se tačno nalazi.
U roku od tri dana od tog skeniranja, bila sam kod onkologa u Memorijal Sloan Kettering (MSK). Usledilo je mesec dana testova, skeniranja i mnogo, puno suza, sve dok zvanična, i retka, dijagnoza konačno nije došla.
Pre nešto više od dve godine, kada sam bila trudna sa svojom ćerkom, imala sam potpuni kolaps pluća i na kraju mi je bila potrebna hitna operacija pluća kada sam bila u šestom mesecu trudnoće.
Ima još puno suza. Često se pitam kako jedno telo može proizvesti toliko suza. I ima trenutaka kada želim da razbijem tanjire, ali znam da to ništa ne pomaže. Brzo pokušavam da se okrenem i vratim svom životu.
Tada mi je dijagnostikovana još jedna veoma retka bolest pluća koja pogađa žene u reproduktivnim godinama pod nazivom limfangioleiomiomatoza (LAM). Jednostavno nisam mogla da pretpostavim da će me pogoditi ne jedna izuzetno retka bolest, već dve… i to za manje od dve godine!
Nikada nisam imala više od gripa u protekle četiri decenije. Kako je to moguće? Imate veće šanse da osvojite Powerball! Ovo nije fer!
Možda je ovo povezano sa bolešću pluća, pitali smo se i nadali se moj muž i ja, ali nije.
Kada su me pitali da li želim da ostavim jajne ćelije pre nego što počnem sa hemoterapijom, rekla sam ne. Već sam tako blagoslovena što imam zdravu ćerku nakon onoga kroz šta sam tada prošla. Sada sam želela da učinim sve kako bih bila sigurna da ću biti tu za nju. Želela sam da odmah počnem sa lečenjem raka.
Sada sam na 7 rundi hemoterapije i još 5 rundi do kraja. Šta sledi, treba da se utvrdi. Verovatno, još jedna operacija.
Da, hemoterapija je brutalna. Ali, do sada sam se obično brzo vraćala. Osećam se prilično dobro između infuzija. Mislim da imam sreće u tom pogledu.
Trenutno, na kraju krajeva, mogu normalno da živim oko deset dana između tretmana. I u tih deset dana dobrog osećanja, živim život kao da nemam rak, što je od vitalnog značaja za moje mentalno i fizičko zdravlje.
Pravimo planove kao porodica i imamo male proslave nakon što završim hemoterapiju.
Imati te stvari kojima se treba radovati suočeni sa iscrpljujućim tretmanom i ovom zlom bolešću je ključno. To je kao da daš srednji prst raku, kao da kažeš bolesti, „nećeš me sprečiti da živim svoj život“. Osim toga, koja je alternativa?
Pa, inače bih živela od lečenja do lečenja, u stanju stalnog straha i užasa.
Verujem da postoji mnogo istine iza sposobnosti uma da nadvlada telo.
Svakog dana zahvaljujem Bogu – čim se probudim – što me ne boli i što se često osećam dobro, što mi omogućava da nastavim da živim i jurim oko svog veoma energičnog mališana – koji je trenutno u fazi da ne želi ni da se sama obuče!
Vera nad strahom je ono čemu težim. Naravno, ovo je lakše reći nego učiniti i ponekad mi um ode na mračnu stranu.
Ima još puno suza. Često se pitam kako jedno telo može proizvesti toliko suza. I ima trenutaka kada želim da razbijem tanjire, ali znam da to ništa ne pomaže. Brzo pokušavam da se okrenem i vratim svom životu.
Mnogo snage crpim iz svoje čudesne kćeri. Gledam je i shvatam da su čuda stvarna — ona je dokaz da posle nečeg tako traumatičnog može biti lepote.
Takođe sam veoma bliska sa svojom rođakom Kelsi. Ona je inspiracija i izvor snage. Ne samo da je sredinom 90-ih pobedila neuroblastom 4. faze tokom tri godine, već je potom rodila bebu prirodnim putem, nakon što su joj lekari rekli da to neće biti moguće! Nekoliko godina kasnije, pobedila je rak dojke sa 30 godina.
Realnost je, koliko god da je dijagnoza raka ogromna i menja život, to je samo mali deo mog života.
Iako je lečenje trenutno prioritet, živela sam 40 godina bez raka. Ja sam pre svega dete Božije. Ja sam majka prelepe devojčice, supruga, ćerka i sestra, novinarka.
Ja sam zaljubljenik u prirodu, klizanje, snoubord, pisanje i muziku. I iako sada dodajem pacijente sa rakom na svoju listu, nastaviću da se nadam i moliću svakog dana za taj veličanstveni trenutak da na listu mogu dodati i pobednika raka.
Nulta Tačka/TPV/FoxNews
