Pentagon pravi borbene avione kojima upravlja veštačka inteligencija: Uloženo je 6 milijardi dolara za 1.000 „mini lovaca“
Američko ratno vazduhoplovstvo pokrenulo je ugovor vredan 6 milijardi dolara za 1.000 borbenih aviona sa veštačkom inteligencijom koji mogu da lete 9m iznad zemlje brzinom od 965km na sat i prave manevre koji su previše opasni za avione sa posadom.
Mlaznjaci će ojačati sadašnju zastarelu flotu za koju lideri kažu da je najmanja i najstarija od kada je Vazduhoplovstvo postalo posebna služba 1947.
Nova flota će moći da izvodi rizičnije manevre nego bespilotne letelice, i pratiće i štititi avione sa posadom, nositi oružje za napad na mete na zemlji i u vazduhu i delovaće kao izviđač.
Za ugovor se nadmeće pet kompanija: Boing, Lokid Martin, Nortrop Gruman, Dženeral Atomiks i Anduril Industris, ali samo Boing Ghost Bat je javno leteo.
Pentagon će do leta izabrati dve kompanije koje će početi da prave mlaznjake i nada se da će imati stotine završenih u roku od pet godina po procenjenoj ceni od 10 do 20 miliona dolara po avionu.
Bespilotne letelice, poznate kao kolaborativne borbene letelice (CCA), biće manje od postojećih lovaca sa dužinom od 6m do 9m. Oni će biti napravljeni da odvrate Kinu i njenu rastuću vojnu snagu.
Najnoviji mlaznjaci će putovati brzinom malo ispod zvuka, noseći rakete i oružje da bi pucali na neprijateljske avione i ciljeve na zemlji.
Sekretar vazduhoplovnih snaga Frenk Kendal rekao je za Wall Street Journal: „Oni nude mnogo stvari za koje tradicionalni borbeni avioni sa posadom jednostavno nisu dizajnirani.
Makron predlaže proširenje zakona o asistiranom samoubistvu https://t.co/wNeWOfvXIF
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 11, 2024
Najnoviji modeli će biti korak dalje u odnosu na male dronove koji su postali ključna karakteristika modernih ratišta poslednjih godina u Ukrajini i delovima Bliskog istoka.
Veće bespilotne letelice, poput nove flote, potrebne su da bi se uhvatile u koštac sa ogromnim udaljenostima zapadnog Pacifika.
Avioni se oslanjaju na veštačku inteligenciju da lete autonomno i prilagođavaju se promenljivim uslovima u borbi.
Jedan od glavnih novih programera softvera za letenje je Shield AI.
Njihova tehnologija je pomogla da F-16 bez posade redovno pobedi neke od najboljih pilota vazduhoplovnih snaga u simuliranim misijama, omogućavajući njihovim avionima da lete po zemlji brzinom od 965km na sat.
Zemaljski kontrolori mogu upravljati sa 10 dronova odjednom ili se mogu programirati da lete u rojevima, nadjačavajući i zbunjujući neprijatelja.
Avioni bi takođe trebalo da budu jeftiniji od aviona sa posadom jer su dizajnirani da budu potrošni, da lete jednu ili dve misije pre nego što budu penzionisani ili uništeni, što znači da se mogu napraviti od jeftinijih delova.
Vazdušne snage ciljaju na cenu između 10 i 20 miliona dolara, ali bi to moglo pasti na oko 10 miliona dolara ili manje.
Za poređenje, F-35 sa posadom je nov 100 miliona dolara, dok je bombarder B-21 750 miliona dolara.
Vazduhoplovstvu bi bilo potrebno 100 novih mlaznjaka svake godine, a kompanije su pozvane da zadrže svoje dizajne jednostavnim, radeći minimum za misije, umesto da planiraju za svaki poseban slučaj.
Bespilotne letelice su u prošlosti naišle na protivljenje pilota koji se plaše da će postati višak.
Ali ravnoteža se pomera sa više opcija za kontrolu na terenu i sa novijim regrutima – odgajanim igrajući video igrice – koji više prihvataju daljinsko upravljanje.