Svetske teme koje se najviše cenzurišu: Trilateralna komisija, tehnokratija i transhumanizam
Pod maskom biodiverziteta, oni žele da genetski manipulišu svim živim bićima
Autor: Rhoda Vilson -Expose
Prošle nedelje je objavljen rad koji opisuje da su naučnici razvili novu metodu za „stvaranje“ veštačkih ljudskih hromozoma. Nadamo se da će ovo uvesti revoluciju u gensku terapiju i druge biotehnološke aplikacije.
Trebalo bi da budemo izuzetno zabrinuti, ali ne i iznenađeni.
Od Samita o Zemlji 1992. godine cilj je bio, pod maskom biološke raznolikosti, genetska manipulacija bilo kojim ili svim živim bićima i stvaranje sintetičke DNK koja trenutno ne postoji u prirodi.
Naučnici stvaraju dizajnerske hromozome
Sledeće je prvobitno objavio Study Finds 25. marta 2024. kao članak „Naučnici kreiraju dizajnerske hromozome u Landmark Genetic Engineering Feat“.
Naučnici sa Medicinskog fakulteta Perelman Univerziteta u Pensilvaniji razvili su novu metodu za stvaranje ljudskih veštačkih hromozoma („HAC“) koji bi mogli da revolucionišu gensku terapiju i druge biotehnološke primene. Studija, objavljena u časopisu Science, opisuje pristup koji efikasno formira HAC-ove u jednoj kopiji, zaobilazeći uobičajenu prepreku koja je decenijama ometala napredak u ovoj oblasti.
Veštački hromozomi su laboratorijski napravljene strukture dizajnirane da oponašaju funkciju prirodnih hromozoma, upakovanih snopova DNK koji se nalaze u ćelijama ljudi i drugih organizama. Ovi sintetički konstrukti imaju potencijal da služe kao sredstva za isporuku terapeutskih gena ili kao alati za proučavanje biologije hromozoma. Međutim, prethodni pokušaji stvaranja HAC-a bili su opterećeni velikim problemom: segmenti DNK koji se koriste za njihovu izgradnju često se povezuju na nepredvidive načine, formirajući dugačke, zapletene lance sa preuređenim sekvencama.
Tim Penn Medicine, predvođen dr Benom Blekom, nastojao je da prevaziđe ovaj izazov tako što je u potpunosti promenio pristup dizajnu i isporuci HAC-a. „HAC koji smo izgradili je veoma privlačan za eventualnu primenu u biotehnološkim aplikacijama, na primer, gde je poželjan genetski inženjering ćelija velikih razmera“, objašnjava dr Blek u saopštenju za medije. „Bonus je to što oni postoje pored prirodnih hromozoma bez potrebe da menjaju prirodne hromozome u ćeliji.“
Da bi testirali svoju ideju, naučnici su se okrenuli isprobanom „radnom konju“ molekularne biologije: kvascu. Oni su koristili tehniku nazvanu kloniranje rekombinacije povezane sa transformacijom („TAR“) da bi sastavili ogromni DNK konstrukt od 750 kilobaza u ćelijama kvasca. Za kontekst, to je oko 25 puta veće od konstrukata korišćenih u prethodnim HAC studijama. Konstrukt je sadržao DNK iz ljudskih i bakterijskih izvora, kao i sekvence koje su pomogle formiranju centromere.
Sledeći izazov je bio da se ovaj ogroman teret isporuči u ljudske ćelije. Tim je to postigao spajanjem konstruisanih ćelija kvasca sa linijom ljudskih ćelija, procesom koji je optimizovan u prethodnim studijama. Zanimljivo je da se ovaj pristup fuziji pokazao mnogo efikasnijim od tradicionalne metode direktnog prenosa gole DNK u ćelije.
Rezultati su bili zapanjujući. Ne samo da su projektovani HAC-ovi uspešno formirani, već su to učinili sa mnogo većom efikasnošću u poređenju sa standardnim metodama. Štaviše, ovi dizajnerski hromozomi su bili u stanju da se pravilno repliciraju i odvoje tokom ćelijske deobe, što je ključni zahtev za njihovu dugoročnu stabilnost i funkcionalnost.
„Umesto da pokušamo da inhibiramo multimerizaciju, na primer, samo smo zaobišli problem povećanjem veličine ulazne DNK konstrukta tako da je prirodno težio da ostane u predvidljivom obliku jedne kopije“, objasnio je dr Blek.
Ali istraživači se tu nisu zaustavili. Takođe su osmislili pametan način da vizualizuju HAC-ove u njihovom matičnom, nekompaktovanom stanju. Nežnim liziranjem ćelija i upotrebom posebne tehnike centrifugiranja, uspeli su da izoluju HAC od ostatka ćelijske DNK. Ovo im je omogućilo da potvrde da su HAC-ovi zadržali svoj status jedne kopije i kružnu topologiju, bez ikakvih neželjenih preuređivanja ili dodataka.
Ludilo! Kanađani će uskoro plaćati porez na kišu koja koja padne na njihovo imanje https://t.co/j6wSzC9sWl
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 28, 2024
Implikacije ovog otkrića su dalekosežne. HAC-ovi imaju potencijal da služe kao sigurnije, efikasnije platforme za gensku terapiju u poređenju sa trenutnim sistemima isporuke zasnovanim na virusima, koji mogu pokrenuti imunološke reakcije i uključiti rizik od umetanja štetne virusne DNK u genom domaćina. Veštački hromozomi takođe nude prednost što su u stanju da nose mnogo veće genetske terete, potencijalno omogućavajući ekspresiju celih genskih mreža ili složenih mašina za proteine.
Osim medicinskih primena, istraživači veruju da bi njihov pristup mogao biti vredan i za poljoprivrednu biotehnologiju, kao što je inženjering useva otpornih na štetočine ili useva visokog prinosa.
Iako još treba da se uradi na prečišćavanju ovih veštačkih hromozoma i razvoju odgovarajućih metoda isporuke za terapeutsku upotrebu, ova studija predstavlja značajan korak napred u našoj sposobnosti da dizajniramo genome. Pružajući veću efikasnostnt i kontrolisan način da se konstruišu HAC, istraživači su otvorili uzbudljive nove puteve za unapređenje sintetičke biologije i proširenje alata za genetsku manipulaciju.
Dok nastavljamo da pomeramo granice onoga što je moguće sa genetskim inženjeringom, razvoj stabilnih veštačkih ljudskih hromozoma u jednoj kopiji označava važnu prekretnicu. Ovaj proboj ne samo da nas približava ostvarenju punog potencijala genske terapije, već takođe pruža moćnu novu platformu za osnovna istraživanja strukture i funkcije hromozoma. U budućnosti, dizajnerski hromozomi mogu postati standardni deo bioinženjerskog arsenala, osnažujući naučnike da se suoče sa širokim spektrom medicinskih i poljoprivrednih izazova.
Naučnici blizu kontrole celokupnog genetskog materijala na Zemlji
Deleći članak iz Studije iznad, Patrik Vud, urednik Technocracy News & Trends, napisao je:
Vud je 2021. godine objavio „nužno dugačak i detaljan“ članak koji opisuje stvarnu pokretačku snagu Agende 21 i Konferencije Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju 1992. („UNCED)“ održane u Rio de Žaneiru, u Brazilu. Konferencija se takođe naziva Zemaljski samit, ECO-92 i Rio-92. Na ovoj konferenciji usvojena je Agenda 21, Deklaracija iz Rija o životnoj sredini i razvoju i Izjava o principima za održivo upravljanje šumama.
Kako je objasnila profesorka Dolores Kejhil, Agenda 21 je agenda UN za 21. vek. To je plan za ceo vek i pokriva period do 2099. Iz Agende 21 proizilaze detaljni planovi za svaku deceniju: Agenda 2030, Agenda 2040, Agenda 2050 i tako dalje. Trenutno smo svedoci pokretanja Agende 2030.
Komisija UN-a za održivi razvoj osnovana je u decembru 1992. godine kako bi se osiguralo efikasno praćenje UNCED-a i da prati i izveštava o implementaciji sporazuma na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou.
U svom članku, Vud je priznao da je, da bi bio što kraći, namerno izostavio druge važne oblasti koje su povezane sa ovom pričom, uključujući transljudski san o stvaranju Čovečanstva 2.0 putem genetskog inženjeringa, kako se on povezuje sa Velikom resetovanjem Svetskog ekonomskog foruma i šta zapravo znači „živeti u skladu sa prirodom”. Rekao je da će ove teme istražiti u posebnim člancima.
Njegov članak pod naslovom „Otkriven globalni plan: preuzimanje celokupnog genetskog materijala na Zemlji“ pokriva:
- Glavna briga na Konvenciji o biodiverzitetu iz 1992. bila je „zaštita farmaceutske i biotehnološke industrije u nastajanju“.
- Ujedinjene nacije definisale su biodiverzitet kao „genetske resurse“, što je značilo da genetski materijal treba da bude u vlasništvu, eksploatisan i kontrolisan putem genetskog inženjeringa koji sprovodi biotehnološka industrija.
- Globalni okvir biodiverziteta posle 2020. poziva da se digitalno genetsko sekvenciranje svih vrsta, uključujući ljude, čuva kao globalna zajednička imovina i stavlja na raspolaganje za licenciranje od strane biotehnološke industrije.
- Ona namerava da „dovede do transformacije u odnosu društva prema biodiverzitetu i da obezbedi da se do 2050. zajednička vizija života u skladu sa prirodom ispuni”.
Završavajući svoj članak, napisao je: „Mapiranje ljudskog genoma trajalo je veći deo 1990-ih. Mapiranje ljudskog mozga, koje je započeto 2010. godine, praktično je završeno. Sada, mapiranje sve DNK na zemlji, uključujući ljudsku DNK, je sledeći veliki tehnokratski/transhumani san. Ishod će biti genetska manipulacija bilo kojim ili svim živim bićima i stvaranje sintetičke DNK koja trenutno ne postoji u prirodi.
Godinu dana kasnije, Vud je održao predavanje o „genetskom preuzimanju gotovo svega“ na konferenciji American Freedom Alliance. Ovo je video na koji je mislio u gore navedenom citatu.
Tokom svog predavanja govorio je o transhumanizmu, unapređenju ljudskog stanja korišćenjem konvergencije nanotehnologije, biotehnologije, informaciono-komunikacionih tehnologija i kognotehnologije („NBIC“). Ove naučne discipline su nekada bile u zasebnim katedrama na univerzitetima. Ali počevši od kasnih 1990-ih ili ranih 2000-ih, ova različita odeljenja su počela da se spajaju i sarađuju.
„Ovo je postalo svetski fenomen i desilo se u akademskim krugovima pre nego što je iko obratio pažnju na to, niko nije znao, zaista, šta se dešava“, rekao je Vud. Svaki univerzitet u Americi sada ima NBIC odeljenje koje se u velikoj meri finansira novcem poreskih obveznika.
„Kada govore o konvergenciji, oni govore o tome da se sve četiri uzmu zajedno i da se ova nova nauka – ova NBIC nauka – primeni na stanje čoveka, da unapredi stanje čoveka“, objasnio je on. On posebno misli na naša fizička tela.
Ljudi koji danas guraju transhumanizam, uključujući Svetski ekonomski forum, veruju da imaju tehnologiju da modifikuju elemente života i da će od sada preuzeti inteligentni dizajn života. „Oni iskreno veruju u to i to su rekli. Ovo je namerno“, rekao je Vud.
Ako ste neko ko veruje u evoluciju, ono što zagovornici transhumanizma kažu je da će oteti evolucioni proces i preuzeti vlast od sada.
„Ne radi se samo o RNK vakcinama koje vam idu u naručje. Radi se o svakom živom biću na Zemlji, svemu na Zemlji“, upozorio je Vud.
Pored Agende 21 i drugih deklaracija, Konvenciju o biološkoj raznolikosti („CBD“), koja se naziva i Konvencija o biodiverzitetu, potpisalo ju je 150 vladinih lidera na Samitu o Zemlji u Riju 1992. godine i stupila je na snagu 29. decembra 1993. godine. To je dokument, prema Vudu, koji pruža dokaz o planu genetske manipulacije celim životom na Zemlji. Sjedinjene Države su jedina država članica UN koja nije ratifikovala Konvenciju. Možete videti listu koje zemlje su ratifikovale Konvenciju OVDE.
Konvencija ima tri glavna cilja: očuvanje biološke raznovrsnosti, održivo korišćenje njenih komponenti i pravična podela koristi koje proizilaze iz korišćenja genetskih resursa.
Kako smo saznali, sve što je u vezi sa UN nije korisno ni za nas ni za našu Zemlju, bez obzira na to kako se to prikazuje. Nakon što je citirao knjigu koju su napisala dva učesnika Samita o Zemlji u Riju, Vud je rekao: „Ujedinjene nacije su preuzele ’biodiverzitet’ kao genetsko preuzimanje planete.
U vreme njegovog predavanja i od 1992. godine genetski su modifikovani seme, komarci, goveda, svinje, kokoške, ćurke, losos, pastrmka, som, tilapija, prugasti bas, iverak, bakterije, virusi i ljudi.
U nastavku možete pogledati Vudovo 35-minutno predavanje.
