Stigao je Skajnet! Slede mračni dani za čovečanstvo
Veb i mobilni servisi pokušavaju da razumeju želje i ciljeve korisnika analizirajući način na koji oni komuniciraju sa svojim platformama. Pametni telefoni, na primer, prikupljaju onlajn podatke korisnika u velikom obimu i po niskoj ceni.
Kreatori politike su reagovali nametanjem mehanizama za ublažavanje rizika svojstvenih tehnološkim kompanijama koje čuvaju i obrađuju privatne informacije svojih građana, kao što su zdravstveni podaci.
Nosivi uređaji sada postaju značajniji element u ovoj diskusiji zbog svoje sposobnosti da prikupljaju kontinuirane podatke, a da korisnik toga ne mora biti svestan. Nosivi uređaji kao što su pametni satovi prikupljaju niz merenja vašeg zdravlja, kao što su obrasci spavanja, nivoi aktivnosti i stanje srca.
Danas postoje prenosivi uređaji za dobijanje visokokvalitetnih podataka iz moždane aktivnosti, iz očiju i kože (za detekciju temperature i znoja). Potrošači mogu kupiti male uređaje za merenje odgovora tela koji su pre nekoliko decenija bili isključivo dostupni samo istraživačkim institucijama.
Iako su nosivi uređaji komercijalno fokusirani na praćenje zdravlja, istraživači su dugo planirali uzimanje drugih vrsta podataka o korisniku. Kompjuter koji bi mogao da prikupi korisne informacije u vezi sa moždanom aktivnošću neke osobe, funkcijom srca i kože ili njenim obrascima kretanja mogao bi da razume ogromnu količinu informacija o korisniku.
Ali veštačka inteligencija je ta koja bi mogla da promeni igru. Manji uređaji za nošenje u kombinaciji sa AI algoritmima za obradu podataka mogli bi da proizvedu alate koji pojačavaju i povećavaju naše ciljeve i performanse u životu. Ali sve ovo prikupljanje informacija ima i nedostatke.
Dnevne rutine
Zamislimo svet u kome nosivi uređaji svakodnevno igraju značajniju ulogu. Pametni kreveti bi mogli da nas probude u savršeno vreme da se osećamo odmorno čitanjem telesne temperature, disanja i moždane aktivnosti. Inteligentne kuhinje bi nam mogle pomoći da jedemo zdravije, pripremajući prilagođenu ishranu zasnovanu na hemijskim signalima u našem krvotoku (biomarkeri). Pametan bicikl bi automatski menjao brzine na osnovu promenljivog nagiba terena i na nivou naše kondicije, kako bi podržao efikasan trening.
Zakonodavci u Velikoj Britaniji planiraju zabranu prodaje cigareta za sve rođene nakon 2009. https://t.co/OnawaZOFcn
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 18, 2024
Pametne naočare bi mogle da analiziraju odgovore zenica u našim očima i naše ukupne pokrete očiju kako bi nas hranili sadržajem u kojem ćemo verovatno uživati (podržano AI algoritmima). Video pozivi bi mogli da evoluiraju u 3D holograme celog tela prijatelja i porodice. Konačno, impresivna zabava bi mogla da se projektuje u našim dnevnim sobama ili postoji u slušalicama kako bi postala iskustvo od 360 stepeni umesto da bude ograničena na ravne ekrane.
Iako može izgledati futuristički, proizvođači hardvera već pokušavaju da pomere ekrane i uređaje iz naših ruku. Na primer, Mobile World Congress 2024 prikazao je nekoliko pametnih satova, AI „pin“ uređaj napravljen od strane kompanije Humane koji može da otkloni potrebu za ekranom projektovanjem slika na ruke korisnika, ili pametne naočare Air Glass 3 XR.
Druge kompanije su takođe nedavno objavile uređaje za nošenje na glavi kao što su Ray-Ban Meta, Apple Vision Pro ili Meta Quest 3. Uređaj poznat kao Galea projekat je vrsta kacige koja se može pričvrstiti na XR slušalice za snimanje podataka iz mišića lica, mozga, očiju, kože i srca.
Ovo je očigledno invazivnije od pametnog prstena ili pametnih naočara. Omogućava istraživačima da istraže kako bi buduće digitalne usluge mogle izgledati kada bi računari mogli da pristupe nizu podataka iz ljudskog tela. Ovi podaci bi prevazišli ono čemu trenutno mogu da pristupe – kao što je ono što radimo na našim pametnim telefonima.
Generalno, podaci o telu sa nosivih uređaja mogu suštinski da promene način na koji komuniciramo sa računarima i internetom. 2007. godine, publika na predstavljanju Apple proizvoda bila je zadivljena dok je Stiv Džobs po prvi put skrolovao na iPhone-u, uvodeći intuitivnu interakciju koju bi ceo svet na kraju to uzimao zdravo za gotovo.
Slično tome, zamena pametnih telefona sa nosivim uređajima i slušalicama bi nam oslobodila ruke i zahtevala bi nove vrste interakcije sa tehnologijom. Trenutni prototipovi predlažu korišćenje pogleda naših očiju da se pokaže i gestikulacija rukom u vazduhu da kliknemo. Međutim, to implicira da ovi sistemi moraju kontinuirano prikupljati podatke o telu korisnika.
Digitalni suverenitet
Veliki skupovi podataka zasnovani na odgovorima ljudskog tela mogli bi da otključaju dizajn digitalnih alata koji se neprimetno uvlače u naš svakodnevni život sa mogućnostima koje su visoko personalizovane. Ovo uključuje pametan krevet i inteligentnu kuhinju koja može predložiti prilagođenu ishranu.
Sledeći talas interneta je dizajniran oko decentralizacije podataka – gde korisnici potencijalno mogu imati veću kontrolu nad načinom na koji se njihovi podaci koriste. Ovo bi moglo sprečiti zloupotrebu ličnih podataka.
Na primer, pronalazač World Vide Veba, Tim Berners Lee, je radio na nečemu što se zove Solid. Ova inicijativa otvorenog koda omogućava ljudima da rukuju svojim podacima na ličnim veb serverima i biraju koje organizacije mogu da im pristupe.
Umesto da natera ljude da kreiraju nalog za svaku uslugu koju žele da koriste, Solid bi obezbedio protokol za izgradnju onoga što projekat naziva prodavnicama ličnih onlajn podataka. Ovo bi bio način da se omogući korisnicima da hostuju svoje lične podatke na sopstvenom računaru ili, alternativno, da izaberu provajdera od poverenja koji će ih hostovati na osnovu njihove reputacije i fizičke lokacije.
Međutim, da bi se ove inicijative zaista učvrstile, bilo bi potrebno proaktivno zakonodavstvo u pravcu digitalnog suvereniteta – pravo osobe da kontroliše sopstvene digitalne podatke. Ovo bi garantovalo internet koji zaista ozbiljno shvata privatnost.
U eri nosivih uređaja i moćnih sistema veštačke inteligencije, decentralizovani pristup internetu bio bi od vitalnog značaja za omogućavanje građanima da uživaju u prednostima ovih tehnoloških napredaka, dok i dalje poseduju svoje podatke. To bi nas pokrenulo ka mogućnosti građana da donose aktivne odluke o tome gde se njihovi podaci čuvaju, ko im može pristupiti i u koje svrhe.
