Broj beskućnika u Americi obara sve rekorde
Američka kriza beskućništva se intenzivira zbog konvergencije faktora koji uključuju rastuće troškove stanovanja koji nadmašuju rast prihoda, povećanje nejednakosti u prihodima i eroziju mreža socijalne sigurnosti koje su istorijski štitile ugroženo stanovništvo. Zdravstveni sistem često ne uspeva da adekvatno pokrije mentalno zdravlje i lečenje zavisnosti, što dovodi do većeg rizika od beskućništva za one koji nisu osigurani ili su nedovoljno osigurani.
Napori da se kriminalizuje beskućništvo i sve veći uticaj prirodnih katastrofa dodatno komplikuju živote onih koji nemaju stabilan smeštaj. Ovaj problem zahteva sveobuhvatan politički pristup koji uključuje ulaganje u pristupačno stanovanje, poboljšane usluge podrške i ekonomske politike koje imaju za cilj smanjenje nejednakosti i obezbeđivanje mogućnosti za zapošljavanje.
Efikasno rešavanje problema beskućništva zahteva koordinisane, dugoročne strategije koje uključuju sve nivoe vlasti i privatni sektor. Strateški planovi treba da postave jasne ciljeve za smanjenje beskućništva, podržane adekvatnim finansiranjem i resursima.
Fokusirajući se na ozbiljne sveobuhvatne strategije, SAD mogu početi da se bave osnovnim uzrocima beskućništva. Ovo ne samo da bi poboljšalo uslove za beskućnike, već bi poboljšalo i javne prostore i ojačalo veze u zajednici, odražavajući zdravije i brižnije društvo.
Ovo su prelomni trenuci, u toku je sluđivanje naroda | Dr Jovana Stojković | Mario Zna, 273 Uživo
Na primer, gradonačelnica Los Anđelesa Karen Bas nedavno je zamolila „najsrećnije“ da pomognu u finansiranju stambenog zbrinjavanja beskućnika kao deo nove strategije za rešavanje krize tokom njenog nedavnog obraćanja državi u gradu.
Nemačka policija ubija od batina i hapsi građane koji se protive agresiji Izraela na Gazuhttps://t.co/rnHQisEtce
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 27, 2024
„Nećemo sakrivati ljude, ali ono što ćemo učiniti je da udomimo ljude“, rekla je liderka demokrata dok je počela da govori o borbi grada za smeštaj preko 40.000 beskućnika. „Kriza na našim ulicama nije ništa manje nego katastrofa.
Bas je rekla da je uspeo njen prepoznatljivi program Inside Safe, koji je preselio preko 21.000 beskućnika u privremena skloništa.
Ona je insistirala na tome da će ova „strategija“ i „sistem“ preseljenja beskućnika u privremeni smeštaj na kraju okončati krizu beskućništva u Los Anđelesu.
Ali da li je tako? I kako bi se beskućništvo širom SAD rešilo na smislen način?
Premeštanje beskućnika u privremeni smeštaj, kako Bas sugeriše, predstavlja potencijalni korak ka rešavanju krize beskućništva, ali malo je verovatno da će samo po sebi biti potpuno rešenje. Privremeni smeštaj može pružiti trenutnu pomoć onima koji nemaju sklonište, nudeći siguran prostor koji pomaže u stabilizaciji pojedinaca uklanjanjem svakodnevnih stresova i opasnosti povezanih sa životom na ulici, ali ovo rešenje ima ograničenja.
Po definiciji, privremeni smeštaj nije trajno rešenje. Bez plana tranzicije u trajno stanovanje, pojedinci mogu završiti ponovo na ulici.
Često nema dovoljno privremenog smeštaja na raspolaganju za smeštaj svih beskućnika u bilo kojoj državi, a kamoli u Los Anđelesu, koji ima jednu od najvećih populacija beskućnika u SAD.
Države koje se oslanjaju samo na privremeni smeštaj mogu dovesti do zavisnosti bez rešavanja osnovnih uzroka beskućništva, kao što su visoki troškovi stanovanja, niske plate ili nedostatak zdravstvene zaštite.
Da bi se beskućništvo efikasno okončalo širom SAD, neophodna je sveobuhvatnija strategija, ona koja uključuje dugoročna stambena rešenja u kombinaciji sa neophodnim uslugama podrške i povećanje zaliha pristupačnog stanovanja kako bi se sprečilo beskućništvo pre nego što ono i počne.
Države treba da implementiraju programe za povećanje zaposlenosti i prihoda za pojedince sa niskim primanjima, kao i da prošire usluge mentalnog zdravlja kako bi se uhvatile u koštac sa značajnim pokretačima beskućništva.
Dok privremeni smeštaj može poslužiti kao ključni deo odgovora na beskućništvo, okončanje krize beskućništva u Americi zahtevaće višestruki pristup koji se bavi i simptomima i sistemskim uzrocima.
