Dve trećine korisnika naknade za nezaposlene u Nemačkoj su migranti
Skoro dve trećine nemačkih stanovnika koji primaju naknadu za nezaposlene imaju migraciono poreklo, otkrivaju novi podaci Saveznog zavoda za zapošljavanje.
Statistički podaci koje je objavila savezna agencija, a koje je citirao list Die Welt, pokazuju da je 63,1 odsto onih koji primaju naknadu ili „Burgergeld” migrantskog porekla i „većina nema nemački pasoš”.
Nemački list je objasnio da, iako se broj zaposlenih povećava iz godine u godinu, „zbog toga što je Savezna Republika dugo dozvoljavala veoma visoku imigraciju niskokvalifikovanih ljudi, broj migranata koji su nezaposleni i primaju socijalna davanja se takođe povećava“.
Brojke definišu „migraciono poreklo“ kao svakog ko je stranac ili čiji su roditelji rođeni bez nemačkog državljanstva, odnosno prva i druga generacija migranata.
Od 3,93 miliona ljudi koji imaju pravo na beneficije koje finansiraju poreski obveznici do decembra 2023. godine, oko 2,48 miliona je klasifikovano kao migraciono poreklo, a 1,83 miliona primalaca nema nemačko državljanstvo.
Procenat se značajno razlikuje među saveznim državama. U Hesenu, Baden-Virtembergu i Hamburgu, više od 7 od 10 svih primalaca su migranti sa 76,4 odsto, 74,1 odsto i 72,8 odsto, respektivno.
Neuralink Ilona Maska ugradiće moždani čip drugom pacijentu https://t.co/dAYVKtAkrO
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 22, 2024
Postoji jaka korelacija između porasta migrantske populacije i procenta socijalnih beneficija koje idu migrantima, dajući težinu argumentu da masovna imigracija niskokvalifikovanih radnika nije neto korist za najveću evropsku ekonomiju.
U 2013. godini, procenat nemačkog stanovništva sa migracionim poreklom bio je 20 procenata, a 43 procenata korisnika beneficija bili su migranti. Danas je 29 odsto nemačke populacije rođeno u inostranstvu, a 63 odsto naknade za nezaposlene dobijaju migranti.
U julu prošle godine, u odgovoru parlamentarne državne sekretarke u Saveznom ministarstvu za rad i socijalna pitanja Anette Kramme na zahtev poslanika Alternative za Nemačku Renea Špringera otkriveno je da se broj nemačkih korisnika socijalne pomoći prepolovio od 2010. godine, dok se broj stranih državljana koji primaju uplate udvostručio.
Troškovi poreskih obveznika su naglo porasli od 2010. godine, sa povećanjem od 122 odsto u odnosu na 6,9 milijardi evra, a danas na oko 15,4 milijarde evra godišnje.
Springer je tada rekao da Nemačka očajnički treba da primeni „restriktivnu imigracionu politiku koja efektivno sprečava imigraciju u naše društvene sisteme. Prihodi građana koje je uvela savezna vlada, s druge strane, deluju kao imigracioni magnet.
Nulta Tačka/mediji
