Vrhovni sud dozvolio Beloj kući da vrši pritisak na kompanije društvenih medija da uklone „dezinformacije“

Vrhovni sud je u sredu rekao da bi Bela kuća i savezne agencije poput FBI-a mogle da nastave da pozivaju platforme društvenih medija da uklone sadržaj koji vlada smatra dezinformacijom, dajući Bajdenovoj administraciji tehničku podršku u izbornoj godini.

Od neposrednog značaja, ova odluka znači da bi Ministarstvo za unutrašnju bezbednost moglo da nastavi da obeležava postove kompanijama društvenih medija kao što su Facebook i X za za koje veruje da bi mogli biti delo stranih agenata koji žele da poremete ovogodišnju predsedničku trku. Ali to naravno zavisi od tumečenja.

Umesto da se upušta u teška pitanja Prvog amandmana koja je pokrenuo slučaj, sud je odlučio da država i korisnici društvenih medija koji su osporili Bajdenovu administraciju nemaju pravo da tuže.

Sudija Ejmi Koni Baret napisala je mišljenje za većinu od 6-3.

„Da bi utvrdili pravni status, tužioci moraju da pokažu značajan rizik da će u bliskoj budućnosti pretrpiti povredu koja se može pratiti do državnog tuženog i koja se može nadoknaditi sudskom zabranom koju traže“, napisao je Baret. „Pošto nijedan tužilac nije poneo taj teret, niko nema pravo da traži preliminarnu zabranu.

Zvaničnici Bajdenove administracije godinama su pokušavali da ubede platforme društvenih medija da uklone postove sa „dezinformacijama“ o vakcinama, pandemiji Covid-19 i izborima 2020, između ostalog. Mnogi od tih postova, kako je vlada rekla, bili su u suprotnosti sa politikom samih platformi, odnosno zvaničnim narativom.

Udahnite duboko, ono što ćete čuti može da promeni sve | DJ369369 | Mario Zna, 283 Uživo

Republikanski zvaničnici u dve države – Misuriju i Luizijani – i pet korisnika društvenih medija tužili su zbog te prakse 2022. godine, tvrdeći da je Bela kuća učinila mnogo više nego da je „ubedila“ tehnološke gigante da uklone nekoliko obmanjujućih stavki. Umesto toga, rekli su, Bajdenova administracija se upustila u neformalnu, skrivenu kampanju prinude kako bi ućutkala glasove sa kojima se nije slagala – praksu poznatu kao „izbijanje čeljusti“.

Oni su ukazali na odluku kompanija društvenih medija da zaustave izveštavanje o laptopu Hantera Bajdena krajem 2020. kao dokaz neustavnog uticaja vlade. Ali interna komunikacija vezana za rukovanje Twitter-om sa pričom o laptopu istakla je kako su zvaničnici kompanije na visokom nivou podeljeni oko toga da li da uguše izveštavanje o priči, suprotno sugestijama nekih kritičara da ju je platforma degradirala zbog pritiska vlade.

Tužitelji su takođe tvrdili da se FBI oslanjao na platforme da ukloni sadržaj koji je identifikovao kao „strani“ kada su postove, u stvari, pisali Amerikanci.

Glavni sudija Džon Roberts i sudije Sonja Sotomajor, Elena Kejgan, Bret Kavano i Ketandži Braun Džekson bili su u većini 6-3.

Sud ignoriše pretnje slobodi govora

Sudija Samel Alito, kojem su se pridružili sudija Klarens Tomas i sudija Nil Gorsuch, napisao je neslaganje u kojem je slučaj nazvao „jedan od najvažnijih slučajeva slobode govora koji je stigao pred ovaj sud u mnogo godina“.

Još jedna “teorija zavere” se obistinila! Danska zvanično UPOZORILA stočare – KREĆE OPOREZIVANJE zbog prdenja i podrigivanja stoke https://t.co/nIslqIgNdu

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 26, 2024

On je rekao da su izazivači izneli dovoljno dokaza da se utvrdi status.

Na ovoj fotografiji iz februara 2023., zagovornici se okupljaju na mitingu u kompleksu državnog Kapitola u Nešvilu kako bi se suprotstavili nizu zakona koji ciljaju na LGBTQ zajednicu.

„Sud, međutim, izbegava tu dužnost i tako dozvoljava da uspešna kampanja prinude u ovom slučaju bude atraktivan model za buduće zvaničnike koji žele da kontrolišu šta ljudi govore, čuju i misle“, napisao je Alito. “To je za žaljenje.”

On je ponašanje službenika koji su tuženi u slučaju nazvao „neustavnim“, „prinudnim“ i „opasnim“.

„Bilo je očigledno neustavno i zemlja će možda požaliti što Sud to nije rekao“, napisao je Alito.

Njegovo neslaganje na 34 stranice provlačilo se kroz detalje slučaja dok je pokušavao da se suprotstavi zaključcima suda da protivnici nisu imali status, dok je takođe razmatrao osnovanost njihovih tvrdnji.

„Mesecima su visoki vladini zvaničnici vršili neprekidan pritisak na Fejsbuk da uguši slobodu govora Amerikanaca. Pošto Sud neopravdano odbija da odgovori na ovu ozbiljnu pretnju Prvom amandmanu, s poštovanjem se ne slažem“, rekao je Alito.

Bajdenova administracija je blokirana prošle godine

Slučaj je doveo u pitanje sposobnost američke vlade da oblikuje javne debate o glavnim pitanjima koja su se nekada prikazivala na stranicama novinskih tekstova, ali koja se sada uglavnom odvijaju na internetu. I doveo je u pitanje moć vlade da sarađuje sa organizacijama privatnog sektora u borbi protiv velikih društvenih pretnji.

Vlada je tvrdila da tužioci na društvenim mrežama nisu imali pravo da tuže, delimično zato što je njihov sadržaj bio „moderiran“ pre nego što je administracija počela da označava „sumnjive“ postove na platformama. Bajdenova administracija je tvrdila da državama takođe nedostaje ugled, delom zato što su se oslanjale na „pregršt prošlih incidenata moderiranja sadržaja, nepovezanih sa bilo kakvim konkretnim vladinim akcijama“.

Savezni sudija u Luizijani koji je prvobitno pregledao slučaj blokirao je Belu kuću i niz saveznih agencija da komuniciraju sa kompanijama društvenih medija o uklanjanju sadržaja u širokoj preliminarnoj zabrani prošle godine.

Tročlano veće konzervativnog 5. okružnog apelacionog suda SAD umanjilo je zabranu prošle jeseni, suzivši njen delokrug na nekoliko agencija za koje je rekla da su verovatno prekršile Prvi amandman: Bela kuća, američki glavni doktor Vivek Murthi, Centri za kontrolu i prevenciju bolesti, Agencija za sajber bezbednost i bezbednost infrastrukture i FBI.

Nova alijansa za građanske slobode, koja je zastupala privatne tužioce u tom slučaju, uokvirila je odluku kao proglašavanje „sezone otvorene za prava Amerikanaca na slobodu govora“.

„Vlada može vršiti pritisak na treće strane da vas ućutkaju, ali Vrhovni sud neće smatrati da imate pravo da se žalite na to ako vas očigledno ne pominju po imenu“, rekao je viši parnični advokat grupe Džon Vekione. „Ovo je loš dan za Prvi amandman.

Ali druge grupe su rekle da je odluka uspostavila ravnotežu između slobode govora i javne bezbednosti na internetu.

Odluka od srede naglašava odgovornost onlajn platformi prema javnosti, rekao je Saša Havort, izvršni direktor projekta Tech Oversight, grupe koja je kritikovala tehnološku industriju.

„Ova presuda ispravno potvrđuje pravo savezne vlade da obavesti platforme o kredibilnim digitalnim pretnjama stranih i domaćih aktera i stavlja odgovornost na tehnološke kompanije da te pretnje shvate ozbiljno“, rekao je Havort.

Gugl i Meta su odbili da komentarišu.

Sekretar za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer pohvalila je presudu.

„Odluka Vrhovnog suda je ispravna i pomaže da se osigura da Bajdenova administracija može da nastavi naš važan rad sa tehnološkim kompanijama u cilju zaštite bezbednosti i bezbednosti američkog naroda, nakon godina ekstremnih i neosnovanih republikanskih napada na javne zvaničnike koji su se bavili kritičan rad na zaštiti Amerikanaca“, rekla je Žan-Pjer u saopštenju.

Mišljenje je još jedan znak da bi Vrhovni sud mogao biti ljut zbog 5. okruga, rekao je Stiv Vladek, analitičar Vrhovnog suda i profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Teksas. Ranije ovog meseca sud je odbacio pokušaj da se blokira upotreba presedana za abortus.

„Po drugi put u 13 dana, međuideološka većina odbacila je kontroverznu tužbu koju su desničarski tužioci namerno usmerili ka 5. krugu“, rekao je Vladek.

„Baš kao u slučaju mifepristona, tužba je podneta u odeljenju jednog sudije; okružni sud je ušao u državnu pomoć; 5. krug je podržao veći deo olakšanja; a Vrhovni sud je smatrao da ovim tužiocima nikada nije trebalo dozvoliti da pokrenu ovaj slučaj“, dodao je Vladeck. „Pravo pitanje je da li, s obzirom na ovaj obrazac, niži sudovi u Luizijani, Misisipiju i Teksasu zaista shvataju poruku.

Tokom usmenih rasprava u martu, nekoliko sudskih konzervativaca je izgledalo skeptično prema stavu država.

U nizu hipotetičkih pitanja, Roberts, Kavano i Baret su izrazili zabrinutost zbog postavljanja standarda koji ograničava sposobnost vlade da komunicira sa platformama u odnosu na sadržaj koji bi mogao biti problematičan. To bi moglo uključivati, teoretiziraju sudije, pretnje društvenih medija usmerene na javne ličnosti ili otkrivanje osetljivih informacija o američkim trupama.

Slučaj je stigao na viši sud u trenutku kada je vlada više puta upozoravala na napore stranih zemalja da iskoriste društvene mreže za uticaj na izbore. Direktor Nacionalne obaveštajne službe predvideo je u februaru da će se „rastući napori Kine da aktivno iskoristi uočene američke društvene podele koristeći svoje onlajn ličnosti“ ove godine „približiti moskovskom priručniku“.

Slučaj je bio jedno od nekoliko stvari visokog profila o kojima sud odlučuje na preseku Prvog amandmana i društvenih medija. U drugom, zvaničnici na Floridi i Teksasu brane odvojene zakone osmišljene da zabrane platformama da uguše konzervativne stavove.

Alito se vraća u Vrhovni sud radi mišljenja, ali Gorsuch je odsutan

Alito se vratio na klupu Vrhovnog suda u sredu nakon što je propustio dva dana prošle nedelje. Ali sudija Nil Gorsuch, kolega konzervativac, nije se pojavio pošto je sud izneo dva mišljenja.

Portparolka suda nije odmah odgovorila na zahtev za komentar u sredu. Sud nije rekao zašto je Alito bio odsutan.

Nulta Tačka/mediji