Suzbijanje slobode govora: UN pozivaju na okončanje ‘govora mržnje’ i zahtevaju od vlada da ga ‘potpuno iskorene’
Ujedinjene nacije zahtevaju od vlada „suverenih“ nacija širom sveta da se obračunaju sa pogrešnim razmišljanjem svojih građana tako što će u potpunosti iskoreniti takozvani „govor mržnje“.
Globalistički lider UN-a, generalni sekretar Antonio Gutereš, izdao je saopštenje u kojem zahteva okončanje „govora mržnje“, koji opisuje kao inherentno toksičan i potpuno nepodnošljiv.
Gutereš je svoju izjavu dao povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv govora mržnje UN-a.
Pitanje cenzure „govora mržnje“ izaziva značajne kontroverze.
Agenda koristi maglovitu i subjektivnu definiciju „mržnje“ kao opšte značenje za napad na nepoželjne elemente slobode govora.
Međutim, globalisti koji rade na definisanju šta predstavlja „govor mržnje“ u suštini imaju moć da odrede granice slobodnog izražavanja i, prema tome, eliminišu kritiku.
Ova moć, koja se koristi bez strogih kontrola i ravnoteže, dovodi do preterane cenzure i potiskivanja glasova neslaganja.
Ipak, njihovi napadi na slobodu govora su u suprotnosti sa principima slobode.
Gutereš je istakao istorijsko nasilje za koje tvrdi da je izazvano „govorom mržnje“.
Mladi glumac “iznenada” preminuo sa 30. godina! Bio vakcinisan sa 4 doze – Sve potvrdio njegov “suprug” https://t.co/Hd2DVqeq0g
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 6, 2024
On je naveo poražavajuće primere kao što su nacistička Nemačka, Ruanda i Bosna da bi sugerisao da sloboda govora vodi do nasilja, pa čak i zločina protiv čovečnosti.
Šef UN-a je nastavio sa tvrdnjom da je šteta izazvana „govorom mržnje“ u toku.
Kao sporedna napomena, UN kvalifikuju nazivanje muškarca koji se oblači u žensku odeću „muškarcem“ kao oblik „govora mržnje“.
„Govor mržnje je znak diskriminacije, zlostavljanja, nasilja, sukoba, pa čak i zločina protiv čovečnosti“, rekao je Gutereš.
„Ponovno smo videli ovo od nacističke Nemačke do Ruande, Bosne i šire.
„Ne postoji prihvatljiv nivo govora mržnje; svi moramo raditi na tome da ga potpuno iskorenimo.”
Gutereš je takođe ukazao na zabrinjavajući porast antisemitskih i antimuslimanskih osećanja.
On tvrdi da se ova osećanja propagiraju i na internetu i od strane istaknutih ličnosti.
Gutereš, neizabrani birokrata, tvrdi da su zemlje pravno obavezane međunarodnim pravom da se bore protiv podsticanja na mržnju.
On je nastavio upozoravajući da vlade takođe moraju da neguju raznolikost i međusobno poštovanje.
Gutereš je zahtevao da nacije ispoštuju ove zakonske obaveze i preduzmu mere koje eliminišu govor mržnje.
Generalna skupština UN obeležila je 18. jun kao „Međunarodni dan borbe protiv govora mržnje“ 2021. godine.
Gutereš je dugo promovisao onlajn cenzuru.
Često se žalio na navodni problem onlajn „dezinformacija“.
Gutereš opisuje takozvane „dezinformacije“ kao „ozbiljnu“ pretnju.
Takođe se zalagao za stvaranje međunarodnog kodeksa za rešavanje toga.
Njegova strategija uključuje partnerstvo između vlada, tehnoloških giganata i civilnog društva kako bi se zaustavilo širenje pogrešnog mišljenja na društvenim medijima, uprkos rizicima po slobodu govora.
