Studija: Mikroplastika u mozgu se povećala za 50% u poslednjih osam godina
Nivo mikroplastike u ljudskom mozgu porastao je za 50% u poslednjih osam godina, prema novoj studiji.
Istraživači su pogledali uzorke autopsije uzetih u Albukerkiu, u Novom Meksiku, između 2016. i 2024. Uporedili su nivoe mikroplastike između različitih organa — mozga, jetre i bubrega — i takođe uporedili nivoe u ovim organima tokom vremena.
Otkrili su da uzorci mozga sadrže znatno više mikroplastike nego uzorci bubrega ili jetre. Primećena je znatno veća količina jedne plastike, posebno polietilena, u uzorcima mozga. Polietilen se koristi u plastičnim kesama, flašama i drugim kontejnerima.
Što je još više zabrinjavajuće, istraživači su primetili da se nivoi mikroplastike vremenom povećavaju. Koncentracije u uzorcima mozga porasle su za 50% u poslednjih osam godina.
Istraživači veruju da se rezultati mogu objasniti činjenicom da su jetra i bubrezi organi „prve linije“ za uklanjanje štetnih materija iz tela, pa su bolje opremljeni od mozga za odlaganje mikroplastike.
Plastika je lipofilna – što znači da je privučena masnim tkivima – a mozak ima drugi najveći sadržaj lipida od bilo kog organa u telu, pored samog masnog tkiva, kao i masivnu, opsežnu zalihu krvi koja prenosi mikroplastiku do njega.
Vlasti Velike Britanije uvode zakon o EUTANAZIJI – Lekari će vam pomoći da umrete ukoliko to želite https://t.co/CYHPtFwiXP
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 28, 2024
Procenjuje se da je više od devet milijardi tona plastike proizvedeno između 1950. i 2017. godine, pri čemu je više od polovine tog ukupnog broja proizvedeno od 2004. Velika većina plastike završava u životnoj sredini u ovom ili onom obliku, gde se raspada, kroz vremenske uslove, izlaganje UV svetlosti i organizmima svih vrsta, na sve manje i manje komade – mikroplastiku i njihovu još složeniju braću, nanoplastiku. Ovo je „sekundarna“ mikroplastika, ali postoji čitava klasa „primarne“ mikroplastike koja je mala po dizajnu, poput takozvanih „mikrobnih kuglica“ koje se koriste u kozmetici. U našim domovima, mikroplastika se uglavnom proizvodi kada se sintetička vlakna sa odeće, nameštaja i tepiha bacaju. Akumuliraju se u velikim količinama u prašini i lebde u vazduhu, koju zatim udišemo.
Mikroplastika je postala izvor velike zdravstvene zabrinutosti poslednjih godina pošto je stepen izloženosti ljudi i životinja njima postao jasniji. Ovi sitni komadi plastike, često nevidljivi golim okom, povezani su sa gotovo svakom velikom hroničnom bolešću modernog doba, od gojaznosti i stanja creva kao što je IBS, do raka i neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.
Mikroplastika je takođe umešana u svetsku krizu plodnosti koja bi mogla da dovede do toga da ljudi ne mogu da se razmnožavaju prirodnim putem već 2050. Prema rečima stručnjaka profesorke Šane Svon, do 2050. prosečni muškarac će imati nula spermatozoida, što znači polovina svih muškaraca neće proizvoditi nikakvu spermu, a druga polovina će proizvoditi tako malo da bi to moglo biti beznačajno.
Nulta Tačka/InfoWars