Šta nekoga čini sklonijim zavisnosti? 2 gena igraju ulogu
Zavisnost pogađa ljude različitog porekla i uzrasta—ne diskriminiše. Uprkos šteti koju nanosi zdravlju, odnosima i poslu, to može biti naporna borba za promenu.
Rouz, 39, decenijama se bori sa jo-jo dijetom. Ona je atraktivna, izuzetno viđena žena koja je udata, ima dvoje dece i vodi uspešan medijski biznis. Uprkos svojim spoljnim dostignućima, Rouz je imala duboke, nezalečene rane iz traumatskog detinjstva koje su joj narušile samopouzdanje u njen izgled. Opsesivno se fokusirala na „popravljanje“ svog izgleda, i to ju je iscrpljivalo – to jest, sve dok nije isprobala novi personalizovani zdravstveni pristup.
Kao dete, Rouz je svakodnevno konzumirala visoko prerađenu hranu kako bi ublažila svoj emocionalni bol. U kasnim tinejdžerskim godinama koristila je marihuanu i pila alkohol svakog vikenda da bi se „opustila“. Kao odrasla osoba, njeni poroci su prerasli u upotrebu kokaina sa prijateljima na zabavama. Nije mogla da zaustavi spiralu svojih štetnih, impulsivnih izbora, što je dodatno uticalo na njen oblik tela, raspoloženje i san. Godinama je pokušavala da ignoriše problem i izbegavala je stručnu pomoć sve dok stvari nisu dostigle dno u njenom braku.
Srbi i Mađari protiv demonskih agendi | Karolj Ružanji | Mario Zna, 287
Nažalost, Rouzina priča je previše uobičajena.
Prema najnovijem nacionalnom istraživanju o upotrebi droga i zdravlju (NSDUH), 48,7 miliona ljudi širom Amerike bori se sa zloupotrebom supstanci. Zavisnosti mogu poprimiti različite oblike sa širokim rasponom težine. Supstance koje mogu dovesti do zavisnosti mogu uključivati ne samo droge i alkohol, već i društveno prihvatljive oblike, kao što su šećeri koji se nalaze u ultra-prerađenoj hrani.
Iskušenje je svuda u našem modernom svetu, iako je potrebno mnogo više od naše izloženosti sredini da bismo nekoga izložili riziku.
Istraživanja pokazuju da kombinacija faktora doprinosi razvoju sklonosti zavisnosti. Genetska ranjivost, trenutno zdravstveno stanje i porodično poreklo igraju ključnu ulogu kada su ljudi izloženi supstancama koje izazivaju veliku zavisnost.
Vlasti Velike Britanije uvode zakon o EUTANAZIJI – Lekari će vam pomoći da umrete ukoliko to želite https://t.co/CYHPtFwiXP
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 28, 2024
Zavisnost: bolest mozga
Zavisnosti su hronične i progresivne, što znači da neće nestati same, a uticaj se obično pogoršava tokom vremena, što može biti fatalno ako se ne leči.
Zavisnost je bolest mozga koja utiče na nivoe neurotransmitera, utičući na raspoloženje i ponašanje. Istraživanja pokazuju da je to složeno stanje sa genetskim faktorima za koje se procenjuje da imaju 40 do 60 procenata uticaja.
Često se zanemaruje da nas genetske predispozicije mogu učiniti podložnijim supstancama koje izazivaju zavisnost, što im omogućava da lakše kontrolišu naše umove i tela.
U mozgu zavisnika, postoje promene u aktivnosti, biohemiji i nekoliko moždanih krugova koji utiču na puteve koji uključuju nagradu, odgovor na stres i samokontrolu. Specijalista za zavisnost od hrane Džoan Ifland, koja je doktorirala ishranu koja izaziva zavisnost, u svom istraživanju navodi da „Zavisnost odvlači protok krvi od neurona u prednjem režnju mozga i tu donosite odluke i rešavate probleme!“
Tokom svoje internet potrage za rešenjem, Rouz je otkrila da su osobine „ličnosti koje izazivaju zavisnost“ povezane sa genetikom i dopaminom, neurotransmiterom. Odlučila je da uradi DNK test kako bi stekla uvid u svoje jedinstvene gene, naučnu oblast koja se zove genomika životnog stila, nadajući se da će joj to pomoći da se oslobodi štetnog ciklusa u kojem se nalazi.
Njeni rezultati DNK testa potvrdili su da ima višestruke varijante gena koji utiču na rizik od zavisnosti, konkretno, opsežno istraženi DRD2 i MAO-A geni.
Prioritetni geni povezani sa zavisnošću
Ne postoji nijedan gen koji pokreće zavisnost, iako postoje specifični genski putevi koji značajnije utiču na ključne neurotransmitere u našem mozgu.
DRD2: gen receptora dopamina
Varijacija u genu DRD2 dovodi do smanjenog broja dopaminskih receptora u mozgu, što utiče na osetljivost nagrađivanja mozga i snažno je povezano sa tendencijama zavisnosti.
U zdravom mozgu, prava količina dopamina nas drži motivisanim, fokusiranim i vođenim da postignemo svoje ciljeve. To podstiče našu želju da tragamo za srećom kroz akcije koje promovišu reprodukciju i preživljavanje (mislimo na seks i hranu).
Kao što je švajcarski lekar Paracelzus rekao pre 500 godina: „Prava doza razlikuje otrov od leka. Štetni efekti supstance zavise od toga koliko se uzima i njenog uticaja na nivoe dopamina koji preplavljuju mozak u određenom vremenu.
Neke supstance i aktivnosti imaju mnogo značajniji efekat promene uma.
Ova lista pokazuje procentualno povećanje nivoa dopamina iznad osnovne linije uzrokovanih različitim supstancama, što ukazuje na njihove različite efekte na sistem nagrađivanja mozga.
Povećanje dopamina u studijama na ljudima ili životinjama pokazalo se na sledeći način:
Šećer (saharoza): 90 do 150 procenata
Nikotin: 150 do 200 procenata
Alkohol: 200 do 300 procenata
Kokain: 350 posto
Amfetamin: 1000 posto
Prekomerni porasti dopamina destabilizuju moždanu signalizaciju, što dovodi do impulsivnog raspoloženja i osećanja kao što su anksioznost, depresija i razdražljivost i loše donošenje odluka kada nivoi kasnije padnu.
MAO-A: Otpornost na raspoloženje i stres
Sporo funkcionišući gen MAO-A dovodi do nižih nivoa enzima monoamin oksidaze A, što može izazvati akumulaciju neurotransmitera kao što su serotonin, dopamin i norepinefrin. Varijacije utiču na raspoloženje, koje, u kombinaciji sa drugim uticajima, kao što je nedostatak socijalne podrške, može ometati ishode zavisnosti.
