Nemačka kompanija priznala podršku nacistima: Bogatstvo stečeno prinudnim radom
Eksploatacija prinudnih radnika bila je uobičajena praksa u nacističkoj Nemačkoj, a oko 13 miliona stranaca je bilo prisiljeno da radi u toj zemlju kako bi se ublažio odliv radne snage tokom Drugog svetskog rata, podseća „Tajms“
Nemačka porodica Balsen, vlasnici istoimene kompanije najpoznatije po svojim biskvitima, priznala je da je podržavala nacistički režim i koristila prinudni rad tokom Drugog svetskog rata, preneo je „Tajms“.
Pre pet godina porodica je naručila pregled aktivnosti kompanije u nacističkoj Nemačkoj, nakon što je Verena Balsen (31), čiji otac Verner vodi kompaniju, izazvala skandal tvrdnjama da su Balsenovi prinudni radnici bili plaćeni i da se prema njima dobro postupalo.
Rekla je da je „srećna što poseduje četvrtinu Balsena“ i da želi da kupi jahte koristeći svoje dividende, a kritičari su brzo istakli da njeno bogatstvo dolazi i od prinudnog rada.
„Balsen“ se potom izvinio, dok je porodica zamolila istoričare Manfreda Grigera i Hartmuta Bergofa sa Univerziteta u Getingenu da ispitaju istoriju kompanije u periodu svetskih ratova.
Griger i Berghof su zaključili da porodica Balsen ne samo da je podržavala nacistički režim, već je imala koristi od njega kroz prinudni rad.
Otkrili su da je kompanija „zapošljavala“ više takvih radnika nego što je ranije bilo poznato, oko 800 ljudi između 1940. i 1945. godine, a da su većina njih bile žene iz Poljske i Ukrajine.
Kako podseća „Tajms“, eksploatacija prinudnih radnika bila je uobičajena praksa u nacističkoj Nemačkoj, a oko 13 miliona stranaca je bilo prisiljeno da radi u toj zemlju kako bi se ublažio odliv radne snage tokom Drugog svetskog rata.
„Balsenovi“ prinudni radnici su takođe predmet rasne diskriminacije, navodi se u izveštaju.
Poljaci su morali da nose ljubičasti i žuti simbol u obliku dijamanta, sa slovom ‘P’ (Poljska) na svojoj odeći.
Griger i Berghof su dodali da su oni dobijali niske plate, male obroke hrane i lošu medicinsku negu.
Prema studiji, oni su bili smešteni u barakama i isključeni iz javnog života. Društveni kontakti sa Nemcima bili su zabranjeni, a Poljacima za koje je utvrđeno da su imali seksualni kontakt sa Nemicama prećeno je pogubljenjem.
Porodica je postigla dogovor sa vladajućim nacionalsocijalistima kako bi stekla ekonomske prednosti, uključujući i preuzimanje osvojene fabrike keksa u Ukrajini, tvrde istoričari.
Tri sina osnivača kompanije, koji su sedeli u odboru, takođe su bili članovi nacističke partije, dok su neki čak finansijski podržavali SS.
Posle rata, saveznici nisu ispitali nacističku prošlost kompanije i nastavili da kupuju biskvite, od čega je porodica Balsen nastavila da profitira.
Berghof je za „Tajms“ rekao da je „Balsen“ „skinuo nacionalsocijalizam kao staru odeću i da su u roku od nekoliko nedelja uspostavljeni odlični odnosi sa britanskom vojskom, koja je, kao i Vermaht, kupovala Balsen proizvode u velikom broju i često posećivala fabriku“.
Porodica je, nakon ovih otkrića, priznala da nikada nije postavila „očigledno pitanje kako je naša kompanija uspela da preživi tokom Drugog svetskog rata“.
Obećali su da će ove nalaze shvatiti kao misiju da spreči ponavljanje nacističkih zločina i da će promovisati „kulturu komemoracije“, ali se nisu obavezali na finansijsku kompenzaciju porodicama njihovih prinudnih radnika.
Portparol kompanije rekao je da je „Balsen“ početkom 2000-ih uložio 1,5 miliona nemačkih maraka u zvanični fond nemačke vlade za kompenzaciju bivšim prinudnim radnicima i njihovim porodicama.
Nemačka je ukupno isplatila 4,4 milijarde evra za više od 1,66 miliona ljudi u skoro 100 zemalja i zvanično je zaključila svoju kompenzaciju za prinudni rad 2007.
