Hapšenje osnivača Telegrama ukazuje da je sloboda govora ozbiljno ugrožena na internetu
Zamislite ovo: tehnološki milijarder, koji je svoje bogatstvo stekao gradeći platformu koja daje prioritet privatnosti i slobodi govora, uhapšen je na pariskom aerodromu. Zvuči kao zaplet distopijskog trilera, zar ne? Osim što je to pravi život. Pavel Durov, mozak iza Telegrama, našao se tokom vikenda u lisicama na aerodromu Le Burž, označavajući još jedno mračno poglavlje u tekućem ratu protiv slobode govora.
Šta je Durovov zločin, pitate se? Pa zavisi kog birokratu pitate. Prema zvaničnoj optužnici, on je kriv za sve osim za ubistvo Kenedija — za prevaru, trgovinu drogom, organizovani kriminal, podsticanje terorizma i za enkripciju podataka. Francuske vlasti su se tog dana morale osećati ambiciozno, ubacivši ceo krivični zakon samo da bi bile sigurne. Ne zaboravimo da je ceo ovaj cirkus počeo jer je Durov navodno imao podršku za slobodu govora. Očigledno, 2024. godine, to je dovoljno da dobijete kartu u jednom pravcu do pariske zatvorske ćelije.
Durovu je pritvor produžen za 96 sati. Jer, znate, potrebno je neko vreme da se shvati koja će od ovih smešnih optužbi ostati kada je pravi zločin bio odbrana slobode govora.
Francuski predsednik Emanuel Makron uverava sve da hapšenje Durova nije ništa drugo do čisto „sudski“, nepolitički čin. Znate, vrstu legalnog održavanja domaćinstva svako slobodno društvo mora da izdrži da bi svoje inače snažne slobode sprečilo da slučajno propadnu. Jer, jasno, kada nađete šefa tehnološkog giganta fokusiranog na privatnost iza rešetaka, sve je u vezi sa poštovanjem pravnih standarda, zar ne?
Počeli su direktni udari, sve može da nestane u trenutku | Aleks Đuričić | Mario Zna, 291 Uživo
Ali pre nego što proglasimo Francusku ovog meseca za šampiona autoritarnosti, hajde da krenemo na brzu turneju širom sveta. U uvek dobronamernom razumevanju Evropske unije, visoki zvaničnik preti da provuče američke platforme društvenih medija kroz cenzuru. Šta je kraj igre? Da bi se osiguralo da omiljeni brend uređivanja govora EU pređe Atlantik. Zaboravite na slobodno izražavanje – sve je u tome da se pridržavate narativa, inače.
Da ne dužimo, brazilski Vrhovni sud dodaje svoj pečat globalnom obračunu sa tajnim naredbama o cenzuri koje se šalju na onlajn platformama. Ideja je jednostavna: ako ne možete da ubijete poruku, samo ućutkajte glasnika. Bez sudskih saslušanja, bez žalbe – samo čista, nefiltrirana kontrola.
A tu je i piece de resistance: britanski premijer, koji sada hapsi građane zbog – čekajte – postova na društvenim medijima. Tako je. U Ujedinjenom Kraljevstvu, sve što je potrebno je tvit ili fejsbuk post da biste zaradili par lisica. Džordž Orvel mora da se valja u svom grobu, govoreći: „Rekao sam vam“.
Dakle, evo nas, posmatramo kako se stubovi slobode govora ruše usred bela dana, a tehnološki moguli poput Durova bačeni su iza rešetaka jer su se usudili da grade platforme koje neće da se povinuju vladinoj cenzuri. Hapšenje milijardera zbog odbijanja cenzure, premijer koji hapsi građane zbog postova na društvenim mrežama, zvaničnik EU koji preti američkim kompanijama zahtevima cenzure i brazilski sudija koji izdaje tajne naredbe — ovo nije samo loš mesec za slobodu govora ; to je potpuni napad.
Koja je poruka koja se šalje svakom tehnološkom vizionaru, novinaru ili otvorenom građaninu? Jednostavno: ako ne igrate po novim pravilima, država će doći po vas. Imaju lisice, tajna naređenja i, očigledno, globalni mandat da osiguraju da se glasovi neslaganja ućutkaju, na ovaj ili onaj način.
Velika Britanija će proširiti svoje odeljenje za cenzuru dok vlada povećava kontrolu interneta https://t.co/g4ChVfWDEa
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 26, 2024
Ne radi se samo o Durovu ili Telegramu. Ovde se radi o borbenim linijama koje se povlače između vlada koje žele apsolutnu kontrolu i sve manjeg broja platformi koje su i dalje spremne da se bore za slobodu. Ovo su opasna vremena za slobodu govora, i ako ne obratimo pažnju, mogli bismo se samo probuditi i otkriti da je to nestalo zauvek.
Durov, koji je napustio Rusiju 2014. nakon neslaganja sa Kremljom oko internet sloboda, posebno u vezi sa njegovim odbijanjem da zatvori opozicione grupe na društvenoj mreži VK koju je osnovao sa 22 godine, od tada je posvetio svoje napore razvoju Telegrama.
Ipak, nakon što je pobegao iz Rusije i njenih represivnih cenzurnih zahteva, sada su zapadne vlade bile te koje su postavljale zahteve za cenzuru.
Napravljen sa njegovim bratom Nikolajem 2013. godine, Telegram je u početku funkcionisao slično drugim servisima za razmenu poruka, ali je evoluirao u složeniju društvenu mrežu, omogućavajući komunikaciju velikih razmera putem kanala i grupa.
Uprkos tome što živi u Dubaiju, gde uživa državljanstvo zajedno sa Francuskom i UAE, Durov zastupa aplikaciju kao bastion neutralnosti i slobode govora u digitalnom svetu koji se sve više prati.
U izjavi za Telegram, kompanija je rekla: „Telegram se pridržava zakona EU“, posebno pominjući Zakon o digitalnim uslugama i dodajući da Pavel Durov „nema šta da krije“.
Francuske vlasti, očigledno previše zauzete pokušavajući da izgrade legalnu kuću od karata protiv osnivača Telegrama, nekako su uspele da odbiju svoje ruske kolege, koji sada zahtevaju konzularni pristup i bacaju diplomatsku hladovinu od ruske ambasade u Parizu.
Vladislav Davankov, zamenik predsednika ruske Državne dume je rekao: Taj pritvor Durova nije ništa drugo do tanko prikrivena šema Zapada da upadne u Telegramovu riznicu korisničkih podataka. Prema njegovim rečima, ovakvo kršenje privatnosti „ne može biti dozvoljeno”.
Durovovo remek-delo, Telegram, počelo je kao samo još jedna aplikacija za razmenu poruka, ali se od tada pretvorilo u digitalni džugernaut. Sa 950 miliona korisnika mesečno, to je spas za vesti, platforma za istinu (i da, kao i svaka druga platforma ili zastarela vest, dezinformacije) i, na veliku žalost raznih vlada, simbol digitalnog otpora. U haotičnoj oluji cenzure, Telegram je postao kritično sredstvo kako za izveštavanje o sukobu u Ukrajini, tako i za priče koje vlade sve teže kontrolišu.
Čovek koji je rekao „ne“ cenzuri Kremlja i koji je mogao slobodno da ode iz Rusije sada se našao na nišanu zapadnih vlada, koje deluju silom da uvedu cenzuru. Dok se Zapad navodno dugo zalagao za bastion slobode govora, Durovovo nedavno iskustvo sugeriše drugačije.
Zvanična izjava Telegrama to dovoljno jasno pokazuje: „Telegram se pridržava zakona EU“, piše, uz ljubazno navođenje na mnogo hvaljeni Zakon o digitalnim uslugama. Ali pravi interesantan deo dolazi sa tvrdnjom kompanije da Durov „nema šta da krije“. Ovo bi moglo biti istina – ili bi to moglo biti poslednja prkosna izjava pre nego što na vrata probiju izvršioci digitalne ortodoksije željni podataka.
Za Durova, ovo iskušenje mora da izgleda kao uvrnuta repriza. Isti čovek koji se nekada opirao zahtevima cenzure Moskve, sada izbegava sve oštrija regulatorna koplja Zapada. To je mračni podsetnik da bez obzira koja se zastava vijori iznad zgrade vlade, čini se da oni na vlasti dele jedan zajednički cilj: kontrolu. Zapad se sada pokazao kao represivniji jer ucenjuje medotom sile – zatvorom.
Hapšenje otkriva istinu o stanju globalne slobode govora: napadnuta je sa svih strana. Bilo da se radi o otvorenoj cenzuri, ili suptilnijim, ali podjednako podmuklim pritiscima sa Zapada, cilj je isti: ućutkati neslaganje, kontrolisati narativ i otvoriti svaku digitalnu bravu koja ne odgovara državnom ključu.
U EU, Zakon o digitalnim uslugama je uveden uz svu pompu revolucionarnog trijumfa, reklamiranog kao zaštita za „bezbednost korisnika“. Istina je, međutim, daleko zlokobnija. Ono što EU zaista radi jeste da pooštrava svoj stisak u digitalnom svetu, prigušujući neslaganje pod maskom borbe protiv „dezinformacija“ i „govora mržnje“. Hapšenje Durova u Francuskoj samo je najnoviji—i najdrskiji—primer ovog puzajućeg autoritarizma obučenog u birokratski jezik.
DSA je sjajno novo sredstvo EU za držanje društvenih medija i tehnoloških kompanija pod svojim palcem. On nalaže da platforme kao što je Telegram sada moraju da odgovaraju Velikom bratu, brzo rešavajući takozvane „dezinformacije“ ili rizikuju da se suoče sa strogim kaznama. Zakon je osmišljen da primora kompanije da rade prljav posao vlada, efektivno ih pretvarajući u sprovodnike narativa koje je odobrila država. Ne radi se o zaštiti korisnika; radi se o njihovoj kontroli. A u svetu modernog upravljanja, gde je granica između regulacije i represije nejasnija nego ikad, hapšenje Durova je hitac upozorenja.
Digitalni govor pod opsadom: Evropski marš ka cenzuri
Hajde da ne uznemiravamo reči: nemilosrdno nastojanje EU da „poboljša bezbednost korisnika“ je eufemizam za jačanje cenzure. Izlažući ove propise jezikom javnog dobra, EU uspeva da izbegne nezgodnu istinu da je njen pravi cilj da kontroliše protok informacija. Zakon o digitalnim uslugama, pozdravljen kao „značajna revizija“ digitalne politike EU, nije ništa više od preuzimanja moći prerušene u javni servis. A vreme hapšenja Durova u Francuskoj – uporištu EU – ne može biti jasnije.
Durov, koji je proveo godine boreći se protiv cenzure, sada se nalazi usred bitke oko budućnosti govora na mreži. Svoju reputaciju je izgradio na odbijanju da se povinuje zahtevima vlade, bilo iz Kremlja ili sa Zapada. Ali sa njegovim hapšenjem u navodno slobodnoj zemlji, vidimo koliko daleko je EU spremna da ide da bi sprovela svoj novi digitalni režim. DSA daje EU kontrolu bez presedana nad tehnološkim kompanijama, zahtevajući brze odgovore na sve što smatra neprikladnim za javnu potrošnju. Za Telegram, ovo znači pojačati moderiranje sadržaja ili se suočiti sa gnevom Brisela – oštar izbor između izdaje svojih principa ili snošenja posledica.
Globalna hladnoća: hapšenje Durova kao upozorenje izvršnim direktorima društvenih mreža
Hapšenje Durova šalje jasnu i jezivu poruku: niko nije siguran od dometa države. Ako tehnološki izvršni direktor milijarder može biti uhapšen na aerodromu i zadržan pod sumnjivim optužbama da se usudio da brani slobodu govora, kakva nada postoji za bilo koga drugog? Novi zakoni EU i hapšenje Durova označavaju opasnu eskalaciju u globalnom ratu za slobodu izražavanja. Drugi tehnološki lideri koji su se zalagali za privatnost i opirali se cenzuri moraju to posmatrati sa mešavinom straha i strepnje, pitajući se da li su oni sledeći na „listi za odstrel“.
Implikacije su duboke. Durovov stav protiv cenzure učinio ga je simbolom otpora, ali ga je i pretvorio u metu. Hapšenje se poklapa sa erom u kojoj tenzije oko digitalne slobode dostižu tačku ključanja. Vlade širom sveta stežu omču na onlajn platformama, a DSA EU je najnovije oružje u ovoj borbi. Svedoci smo otvaranja šire kampanje za kontrolu digitalnog javnog trga, kako bi se osiguralo da samo „tačne“ informacije ugledaju svetlost dana odnosno infomacije koje odgovaraju vladama.
Digitalna giljotina: Kako EU DSA preoblikuje internet
U tradiciji autoritarnog prekoračenja, DSA EU predstavlja više od same regulative – to je izgradnja digitalne giljotine. Zakon ne samo da drži tehnološke kompanije pod kontrolom; drži ih u strahu. Sa moći da kazni, sankcioniše ili čak ugasi platforme koje ne idu u okvire, DSA je nacrt za modernu cenzuru, onu koja već počinje da dobija svoju prvu žrtvu visokog profila u Durovu.
Tehnološki šefovi se sve više nalaze na nišanu moćnih država željnih da prilagode digitalne platforme svojoj volji. Samo pitajte vlasnika X Ilona Maska, koji je ovog meseca izbegao gnev Brazila i Evropske unije. Maskov zločin je odbijanje da se poigra sa njihovim cenzurnim zahtevima. Brazil, koji nikada nije izbegavao pristup jake ruke, čak je zapretio da će zatvoriti X zaposlene ako ne budu tajno cenzurisali korisnike. Odgovor Maska i izvršnog direktora X-a Linde Jakarino bio je da se u potpunosti zatvore operacije u Brazilu – odvažan potez, ali koji naglašava rastuću napetost između tehnoloških inovatora i autoritarnih vladinih akcija.
Ali saga o Durovu podiže ovaj sukob na novi, zastrašujući nivo. Iako to nije prvi rodeo u Brazilu – sećate se kada su 2016. bacili Facebook-ovog Dijega Džodana iza rešetaka zbog šifrovanja WhatsApp-a? – Durovovo hapšenje je prvo mračno: izvršni direktor velike platforme za razmenu poruka je u zatvoru zbog odbijanja cenzure. Poruka tehnološkim liderima je kristalno jasna: suprotstavite se vladinim prekoračenjima i možda ćete se jednostavno naći u ćeliji.
Zastrašujući efekat na inovacije
Hapšenje Durova je strašno upozorenje za svakoga ko se usuđuje da inovira u oblasti komunikacije.
Zastrašujući efekat koji ovo može imati na inovacije ne može se preceniti. Zamislite sledeću generaciju tehnoloških preduzetnika, koji bi sada mogli dvaput da razmisle pre nego što razviju revolucionarnu novu aplikaciju ili alat za šifrovanje, plašeći se da će završiti kao Durov.
Ovaj obračun bi posebno mogao da osakati rastuću kripto industriju, gde su privatnost i decentralizacija osnovna načela. Ako su izvršni direktori tehnologije previše uplašeni da pomeraju granice slobodne komunikacije, napredak u ovim oblastima bi mogao da se zaustavi. Digitalno tržište bi bilo siromašnije za njega, jer se prostor za slobodno izražavanje smanjuje, a prostor za državni nadzor širi.
Ilon Mask, koji nikada nije bežao od kontroverzi, nije gubio vreme pokazujući solidarnost sa Durovom. Njegov post „#FreePavel“ pratio je video snimak Durova koji hvali X za podsticanje inovacija i slobode izražavanja.
Maskov tvit je bio jasan pogodak, usmeren na vlade koje misle da mogu da maltretiraju tehnološke lidere da se pokore. Ali nije se tu zaustavio. U daljem prelasku na ta ovlašćenja, Mask je prozvao licemerje oko Durovog hapšenja pitajući se zašto se drugi tehnološki lideri – gledajući vas, Mark Zakerberg – nisu suočili sa sličnim pravnim žarom.
Maskov stav je oštar koliko i osuđujući. Zakerberg, dete sa postera za poštovanje pravila, izbegao je onu vrstu kontrole koja sada pada na Durova.
Mask je ukazao na očigledne dvostruke standarde: dok je Durov uhapšen zbog suprotstavljanja cenzuri, Zakerberg izgleda kao da se provlači, uprkos tome što Instagram muči „masovni problem eksploatacije dece“. Prema Masku, razlika je jednostavna — Zakerberg je „već pokleknuo pod cenzurnim pritiskom“, a „zakulisna vrata“ ga čine miljenikom istih vlada koje sada idu na Durova. U Maskovim očima, ne radi se o pravdi ili zaštiti korisnika; radi se o kažnjavanju onih koji odbijaju da kleknu.
Budućnost slobode govora: digitalni hladni rat
Durovovo hapšenje, zajedno sa Maskovom oštrom kritikom, naglašava produbljivanje podela u svetu tehnologije. S jedne strane, imamo lidere poput Durova i Maska, koji su spremni da se bore za digitalnu slobodu, čak i ako to znači preuzimanje najmoćnijih vlada na svetu. S druge strane, postoje oni koji su odlučili da igraju na sigurno, poštujući zahteve cenzure kako bi izbegli sudbinu koja je sada zadesila Durova.
Ali ulozi u ovom digitalnom hladnom ratu su visoki. Ako vlade uspeju da izvuku primere od lidera poput Durova, era slobodne i otvorene digitalne komunikacije mogla bi da se bliži kraju. Inovatori bi se mogli povući od izgradnje sledećeg Telegrama ili X-a, znajući da bi to moglo da ih dovede u zatvor.
Ako vam je bio potreban još jedan znak da se bitka za slobodu govora pretvara u potpuni egzodus, ne tražite dalje od generalnog direktora Rumble-a Krisa Pavlovskog, koji je upravo spakovao kofere i napustio Evropu nakon posete.
Pavlovski, glasni kritičar vladine cenzure, mogao bi da ima istu sudbinu kao Durov. Ali za razliku od većine tehnoloških izvršnih direktora koji više vole tiho poštovanje od javnog prkosa, Pavlovski jasno daje do znanja: neće proći bez borbe.
Rumble, platforma izgrađena na obećanju slobodnog izražavanja, već neko vreme je na udaru kritike Francuske. Francuska vlada je neumoljiva u nastojanju da cenzuriše sadržaj na platformi, što je dovelo do tekućih sudskih sporova. Ali hapšenje Durova nateralo je Pavlovskog da eskalira svoj stav. Na X, osudio je Francusku zbog prelaska crvene linije, nazivajući hapšenje Durova očiglednim kršenjem osnovnih ljudskih prava. „Rumble neće podneti ovakvo ponašanje“, izjavio je on, obećavajući da će koristiti svako legalno oružje u svom arsenalu za odbranu slobode govora. Njegova poruka je jasna: borba za digitalnu slobodu je globalna i daleko je od kraja.
NJegova kritika postupaka francuske vlade prevazilazi puku retoriku. Povezujući Durovovo hapšenje sa širim suzbijanjem slobode izražavanja, on ovo postavlja kao globalno pitanje – ono koje tehnološke kompanije više ne mogu sebi priuštiti da ignorišu. Posledice hapšenja Durova su zastrašujuće. Ne radi se samo o tome da je jedan izvršni direktor izvučen iz aviona; radi se o rastućoj moći vlada da upadnu u privatne komunikacije na platformama koje su se nekada smatrale sigurnim utočištem za slobodu govora.
Reči Pavlovskog odjekuju sa fundamentalnom istinom: rat protiv digitalne slobode eskalira i igra se u sudnicama i salama za sastanke širom sveta.
Sada je pitanje koliko će se drugih tehnoloških lidera pridružiti zauzimanju stava. Da li će se okupiti iza Durova, Maska, Pavlovskog ili će pokleknuti pod pritiskom, odlučujući se za sigurnost usaglašenosti umesto rizika od otpora? Jedno je sigurno: kako se rat protiv slobode govora zahuktava, izbori koje donose današnji izvršni direktori tehnologije će odrediti pejzaž u godinama koje dolaze. A za one koji veruju u svetost slobode izražavanja, u ovoj borbi nema mesta za samozadovoljstvo.
